Miladin Kovačević, direktor Republičkog Zavoda za statistiku (RZS), u prošlom broju „Vremena“ objavio je da je RZS dobio „bitku“ protiv Fiskalnog saveta za koju nisam ni znao da se vodi. Tema pomenute „bitke“ koju je Kovačević navodno dobio je da li je moguć izuzetno visok rast zaposlenosti uz skroman, a u nekim periodima i nikakav, privredni rast – na šta ukazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) o snažnom rastu broja zaposlenih od 2012. do 2016. za najmanje 350.000 uz minimalni rast proizvodnje.
Kovačević smatra da zaposlenost može snažno da poraste bez rasta proizvodnje i to objašnjava ovako: „I teorijski i praktično je dokazano da ne postoji ta korelacija na kratak i srednji rok između BDP-a i broja zaposlenih…“ I u istom maniru: „..Takođe, ne važi ni zakonomernost o elastičnosti rasta zaposlenosti u odnosu na BDP. To su nekakve teorijske konsideracije, i profesori koji predaju tu teoriju nisu dobro upoznati sa metodologijom statistike i nisu dobro upoznati sa praktičnim stranama te stvari.“ (Vreme br. 1315).
Da ne ostavim Kovačevića i dalje u zabludi, veza rasta zaposlenosti i rasta BDP-a jeste teorijski i ekonometrijski (praktično) pokazana nebrojeno puta od autora u međunarodnim publikacijama koji su valjda znali smisao podataka koje koriste (inače im radovi ne bi bili objavljeni). Kovačeviću ekonomija očigledno nije jača strana, a bilo bi dobro i da nešto pročita iz oblasti o kojoj raspravlja, umesto što izmišlja dokaze koji ne postoje.
Stoga, imajući u vidu međunarodna istraživanja, ipak je malo verovatno da je Srbija od 2012. do 2016. bila po visokom rastu zaposlenosti ubedljivi rekorder među svim zemljama Centralne i Istočne Evrope, a da joj je u isto vreme privredni rast bio među najnižim u odnosu na te zemlje. Čudno je i to da su u Srbiji prosečne plate, privatna potrošnja, uplaćeni doprinosi za socijalno osiguranje bili potpuno u skladu sa skromnim rastom BDP-a, a da se jedino zaposlenost kretala potpuno nezavisno od njih, tj. imala fantastičan rast.
O ovome sam pisao u dva autorska rada sa kolegama D. Brčerevićem i S. Minićem, objavljenim u časopisu Ekonomika preduzeća (mart i oktobar 2016). U drugom objavljenom radu temeljno smo (stvarnim podacima) proverili sve hipoteze koje su Kovačević i pojedini analitičari ponudili u pokušaju objašnjenja ovih, blago rečeno, nelogičnosti u statistici tržišta rada Srbije. Detaljna provera pokazala je da nijedna od ponuđenih hipoteza ne može ni izbliza da objasni visok rast zaposlenosti uz skroman rast proizvodnje u Srbiji.
Normalno je, u akademskom svetu, da se kritika rada objavi u istom časopisu kako bi se znalo da ona postoji. Nasuprot tome, iz poslednjeg broja Vremena saznajemo da je kritiku na naš poslednji rad Kovačević kao koautor objavio početkom 2017. u biltenu u kome je on i član redakcije i autor priloga.
Potražili smo i tu „analizu“, koja inače nije dostupna u elektronskoj formi, i videli da ona ne samo što ne pobija naše zaključke, već ne zadovoljava ni minimalne profesionalne standarde. Kovačević ličnu potrošnju aproksimira rastom prometa u maloprodaji u tekućim cenama, premda postoji gotov podatak o rastu lične potrošnje korigovan za inflaciju koji, ironično, objavljuje upravo RZS. Korelaciju kretanja zaposlenosti i BDP-a izračunava poredeći dva uzastopna kvartala ignorišući sezonalnost i zbog toga dobija „dokaz“ o zavisnosti između njih. Najzad, u jednom grafikonu iskrivljenom razmerom prikazuje podatke kako bi oni vizuelno odgovarali iznetom, pogrešnom, zaključku (vidi okvir). Posebno je zanimljivo i to što Kovačević tvrdi da je praćenje rasta doprinosa onemogućeno kada se stope doprinosa promene. Taj račun, međutim, poprilično je jednostavan te bi trebalo da bude poznat i njemu matematičaru, a ne samo ekonomistima.
Stoji da je RZS unapredio istraživanje zaposlenosti tako što od 2015. prati i podatke iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO). Podaci iz CROSO, međutim, pokazuju da je registrovana zaposlenost u 2016. blago porasla u odnosu na 2015, za oko jedan odsto, što je ekonomski potpuno u skladu sa rastom BDP-a u toj godini od 2,8 odsto. A to je upravo ono što mi govorimo – zaposlenost bi po osnovnim i dokazanim postulatima ekonomije, koje Kovačević ne priznaje, trebalo da raste manje od stope rasta BDP-a. Mogući izuzeci od ovog pravila ograničeni su na mala i kratkoročna odstupanja što u Srbiji nije slučaj.
Zato ostaje potpuno nejasno kako ovi novi CROSO podaci iz prethodne dve godine pobijaju našu tezu da je malo verovatno da je u Srbiji zaista došlo do rekordno visokog rasta zaposlenosti od 2012. uz skroman rast BDP-a, što general Kovačević uporno tvrdi i sam presuđuje da je dobio bitku.
Na kraju, ali ne manje važno, Kovačevićeva tvrdnja da njegovi oponenti iznose neistine radi „dobijanja političkih poena“ nije argument u akademskoj raspravi, što takođe nije ni uvlačenje institucija u zapravo autorsko sučeljavanje. Izuzev, naravno, ako Kovačević sebe ne doživljava kao RZS.
Autor je profesor emeritus Ekonomskog fakulteta i predsednik Fiskalnog saveta
Dobijanje naučnih »bitaka« Miladina Kovačevića
Čitaoce „Vremena“ trebalo bi upoznati makar sa jednim konkretnim primerom „naučnih“ metoda koje koristi Kovačević za dokazivanje svojih teza.
To nije bio lak izbor u velikoj konkurenciji nedokazanih tvrdnji. Sledi citat sa pratećim grafikonom iz njegovog poslednjeg koautorskog rada na ovu temu (Vesna Pantelić, Miladin Kovačević 2017, „Da li još uvek ima prostora za sumnju u pozitivna kretanja na tržištu rada?!“ MAT 265)
… fond časova rada se i dalje menja nezavisno od rasta zaposlenosti
Prikazani grafikon (u foto galeriji) deluje kao ubedljiva ilustracija Kovačevićevog zaključka da ne postoji veza između kretanja fonda časova rada i broja zaposlenih u posmatranom periodu. Međutim, ove veličine prikazane su u pogrešnoj razmeri – leva skala za broj zaposlenih podešena je na 2200 do 2900, a desna skala za časove rada na 0 do 120.000. Kad se skale stave u ispravnu, uporedivu razmeru (vidi dole), postaje očigledno da isti Grafikon zapravo demantuje Kovačevićevu tvrdnju. Ako ne verujete svojim očima, evo i izračunatog koeficijenta korelacije koji to potvrđuje: 70 odsto. Čudno je da statističar Kovačević nije to sam izračunao.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Ljubavi smo naučili vatru, da zemlja nam više ne gori”. To je stih Vaska Pope, jednog od naših najvećih pesnika koji je rođen u selu Grebenac, na obodu Deliblatske peščare, u jednom od naselja koja su direktno bila ugrožena vatrom. Uprkos nadljudskim naporima vatrogasaca, dobrovoljaca i meštana, uprkos pomoći koju studenti i građani šalju nemajući šta drugo da čine, uprkos apelima da se ranije zatraži strana pomoć, šumski požar u Pesku se ovog leta sasvim oteo kontroli i nastala je šteta koja će se sanirati decenijama. Neko bi mogao da zaključi kako je Pesak u plamenu parabola današnje Srbije solidarnih građana i studenata kojima vlada zloćudni režim koji nije dostojan da štiti ekosisteme kakva je Peščara, da čuva naša prirodna blaga, našu zemlju
Uprkos tome što nema jasnog diskontinuiteta u radu Sektora za vanredne situacije, opšti utisak stručne javnosti je da reakcija na požar u Deliblatskoj peščari nije bila adekvatna. Na retkim snimcima videlo se da vatrogasaca nema dovoljno, da su u pomoć priticala lokalna dobrovoljna vatrogasna društva i da je prisustvo tehnike neprimereno veličini požara. Komentatorima su u oči upadale najčešće dve činjenice – da su u Peščari korišćeni kamioni cisterne FAP i TAM, koji se ne proizvode 40 i više godina
Velike nejednakosti među decom, preobimni programi, loš položaj nastavnika, nedostatak kadra i sve veća centralizacija, neke su od neuralgičnih tačaka naših osmogodšnjih škola, kaže za “Vreme” profesor Aleksandar Baucal. Kakvo nas onda sutra čeka? Zašto svi đaci osmog razreda iz Srbije u proseku zaostaju za vršnjacima iz Evropske unije i kako to promeniti? Kako u tom duhu učitelj Predrag Starčević, čovek kome je njegov posao misija, uči decu pravim vrednostima
Kultura sećanja: 26 godina od ubistva bivšeg predsednika Predsedništva Srbije
Otmica Ivana Stambolića usred dana u Košutnjaku bila je i poruka svima koji su se suprotstavljali režimu. Ako vlast odluči da nestaneš, neće biti ni svedoka, ni tragova, ni istrage. Neće biti čak ni vesti da te nema. O tome koliko je država bila pretvorena u sredstvo privatnog opstanka na vlasti govori i zaključak suda: pripadnici JSO i čelnici Resora državne bezbednosti nisu delovali kao samostalna kriminalna grupa, već su državni aparat sile upotrebili za očuvanje političke vlasti jednog čoveka
Za samo dve godine, od početka rata u Gazi oktobra 2023, izvoz srpske municije za Izrael povećao se 42 puta i tokom 2025. i početkom ove godine dostigao 133 miliona dolara. Sve to uprkos izjavi predsednika Aleksandra Vučića juna prošle godine da Srbija obustavlja sav vojni izvoz. Samo u prva dva meseca 2026. organizovano je 14 kargo letova za Izrael, u poređenju sa 32 tokom čitave 2025. Vojne veze nisu jednosmerne. Izraelski “Elbit Systems” je krajem 2024. Srbiji prodao savremene artiljerijske sisteme, dronove i opremu u vrednosti od 335 miliona dolara. Opremu je vlast u Beogradu upotrebila za masovno praćenje svojih protivnika
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
