Osnovni podaci: Rođen je 9. novembra 1954. godine u selu Trgovište (opština Vladičin Han). Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Hanu. Nakon mature upisuje Medicinski fakultet u Nišu. Kada je diplomirao (maja 1980), staje u vojnički stroj kao lekar stažista, bio je garnizonski lekar u Peći i Vranju. Oženjen je Marinom, otac dve ćerke, bliznakinje.
Kandidat: Zoran Stanković predložen je za novog ministra zdravlja. Na sednici Predsedništva G17 plus, 7. februar 2011, obrazlažući taj predlog Snežana Samardžić-Marković, potpredsednica te stranke, rekla je da Stanković nije član nijedne stranke, pa ni G17 plus, i dodala da očekuje da koalicioni partneri podrže Stankovića, budući da su s njim i ranije sarađivali i jer je „on pošten čovek, vrhunski profesionalac, koji se već dokazao u toj oblasti“.
Karijera: Nakon pet godina služenja u trupi odlazi na specijalizaciju na VMA, gde maja 1988. godine dobija akademsku titulu specijaliste za sudsku medicinu i patologiju, a doktorsku disertaciju pod nazivom „Problemi sudskomedicinske obrade leševa u ratnim uslovima“ odbranio je 1997. u Beogradu. Ostaje na VMA i radi u Zavodu za patologiju i sudsku medicinu, gde je do 2002. godine bio načelnik.
Član je Jugoslovenskog komiteta za prikupljanje podataka o istraživanju zločina protiv čovečnosti i međunarodnog prava od 1993. godine. Formirao je decembra 1997. tim za istraživanje posledica NATO bombardovanja na području Republike Srpske (da li su korišćeni projektili sa osiromašenim uranijumom). Držao je predavanja na univerzitetima u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Ukrajini, Poljskoj.
Član je Komisije za istinu i pomirenje od njenog formiranja (aprila 2001).
Od 1994. je ekspert Ujedinjenih nacija za sudsku medicinu.
Zoran Stanković je marta 2010. izabran za predsednika Saveza za rekreativni sport Republike Srbije.
Priznanja: Počasni građanin Mrkonjić Grada postao je 2002, a mitropolit dabrobosanski Nikolaj odlikovao ga je Ordenom svetog Petra Dabrobosanskog (2004).
Unapređenja: Zoran Stanković u svojoj vojničkoj karijeri tri puta je vanredno unapređivan. Prvi put u čin potpukovnika 1993. godine, četiri godine kasnije u čin pukovnika, a 2001. godine vanredno je unapređen u čin general-majora. Penzionisan je sa dužnosti načelnika VMA 2005. godine.
Načelnik VMA: Ukazom predsednika SRJ (januara 2002) imenovan je za načelnika VMA, najmlađeg u njenoj istoriji. Bio je načelnik VMA od 15. januara 2002. do 31. marta 2005. kada je smenjen i, na sopstveni zahtev, penzionisan.
Ministar odbrane: Za ministra odbrane državne zajednice Srbije i Crne Gore izabran je 21. oktobra 2005. godine, a od maja 2006. godinu dana bio je ministar odbrane Srbije.
Posle odlaska sa funkcije ministra nastavio je da predaje kriminalističku medicinu na Policijskoj akademiji i na privatnom Stomatološkom fakultetu u Pančevu.
Patolog: Krajem 1991. kao major na vukovarskom ratištu radio je obdukcije i tamo ostao godinu dana. Na ratnim prostorima bivše Jugoslavije obdukovao je više od 5000 leševa i radio na više od 50 masovnih grobnica. „Ja se pred mrtvima osećam odgovornim. A sa nalazima ne mogu da dozvolim da se manipuliše.“ Više puta je pružao ekspertsku pomoć Haškom tribunalu.
O profesiji i emocijama: „Moja profesija isključuje emocije. To mrtvo telo je predmet mog istraživanja, koje treba da kaže šta se toj osobi desilo. Kad odradim posao, izliju se emocije i ne mogu da ostanem miran, s najbližima se isplačem.“
O Ratku Mladiću: Kaže da „ima poseban odnos“ sa generalom Mladićem, jer je obducirao njegovu ćerku posle tragedije. Ali, ne podržava njegovo skrivanje. „Da sam ja na njegovom mestu, znao bih šta treba da uradim. Uzeo bih pištolj i kao častan oficir rešio stvar!“
O sebi: „Ja sam običan čovek koji svaku dužnost shvata onakvom kakva ona stvarno jeste.“
