Zločin u »ukletom selu«

Negotinsko selo Jabukovac, 12 godina nakon stravičnog zločina kada je Nikola Radosavljević ubio devet nedužnih meštana ovog sela, ponovo je u vestima crne hronike. U zaseoku Valja Vratna, na tromeđi sela Jabukovac, Vratna i Urovica, 9. avgusta pronađena su tela četiri žrtve ubijene hicima iz malokalibarskog oružja od za sada nepoznate ruke. Na salašu gde su živeli, ubijeni su Raja Kazimirović (72) i njegova majka Dragica Kazimirović (93), kao i njihova bliska rodbina iz Nemačke – Rajina rođena sestra Ljubinka Oprikić (76) i njena kći Dragana Jozeljić (53), koje su tu bile već tri nedelje na godišnjem odmoru, u poseti Kazimirovićima.

POLIGON ZA RAZNE TEORIJE

Postradale članove ove porodice, na salašu Kazimirovića, pronašao je Dragiša Dinulović iz obližnjeg sela Vratne tog 9. avgusta oko podne, kada je od Raje, kako je kasnije i policiji rekao, želeo da kupi jagnje. U neograđeni salaš, udaljen od glavnog puta i zaklonjen šumom, Dragiša je ušao i prvo na šta je naišao bio je domaćin Raja koga je ubica ustrelio na traktoru sa slamom u prikolici, očigledno po povratku sa njive. Rajinu majku Dragicu i sestričinu Draganu video je ubijene ispod trema kuće, dok je nasilna smrt sestru Ljubinku zatekla ispred stepeništa jedne od kuća. Uznemiren prizorom koji je video, pozvao je policiju, koja je po dolasku blokirala veći deo oko salaša i počela opsežnu istragu sa specijalnim snagama i forenzičarima koji su prikupljali dokaze o ovom zločinu. Nakon prvih ispitivanja utvrđeno je da su žrtve do otkrivanja najverovatnije već dan-dva bile ubijene i da se sumnja da se možda radi o izvršiocu dela sa pomagačima, odnosno o izvršiocima. Ovo je u nedelju ujutru, 11. avgusta, izjavio na RTS-u direktor policije Vladimir Rebić i to je do danas jedino zvanično javno saopštenje policije o ovom zločinu.

foto: zamediacentar

Sve ostalo su nasumična nagađanja javnosti i medija kojima je ovaj zločin u blizini sela gde se već ubijalo u bliskoj prošlosti, poligon za razne teorije od sektašenja, komšijske nesloge, osvete, vlaške magije do toga da su se „nemoćni istražitelji obratili vidovnjaku za pomoć u rešavanju ovog slučaja“!

Sve to nije slučajno jer je negotinski kraj poznat po tome da su se meštani u prošlosti, a ima toga i danas, zbog svojih problema obraćali ženama koje su poznate po „vračanju“ i „magijskim ritualima“. I sam Nikola Radosavljević je u svoju odbranu, što je upucao devetoro komšija i troje ranio, govorio da je bio žrtva magije i vradžbina. Meštani Jabukovca s kojima smo razgovarali tog dana kada se saznalo za ubistva, bili su izričiti da događaj od pre 12 godina nema sličnosti sa ovim što se sada dogodilo.

Raju su, naravno, svi u Jabukovcu poznavali, ali i njegovog oca koji je umro pre nekoliko godina. I dok su za oca govorili da je bio čovek s kojim se moglo razgovarati, koji je sa salaša svakodnevno dolazio u selo, za Raju kažu da je bio čudan i osoben čovek ni nalik njima koji vole u kafani ili ispred prodavnice u selu da popričaju jedni s drugima:

„Raja se nije družio mnogo sa ljudima, samo je radio mukotrpno na svom imanju, imao je puno stoke, a živeo je u krajnjoj bedi van sela na salašu gde nema ni struje ni vode. Na svom imanju podigao je veliku kaptažu sa vodom iz potoka, brinuo se o kravama, velikom stadu koza i ovaca, voćnjaku i oranicama. Nije pio, nije pušio, nije se pojavljivao na seoskim veseljima. Iako je imao mehanizaciju, za gorivo je, na primer, išao do Negotina motorom ili biciklom i u kantama vozio naftu za traktore. Ali kažu i da je imao puno para i da je to možda razlog, ne znam“, sleže ramenima sagovornik iz Jabukovca.

„Imao je tri traktora“, nastavlja priču još jedan meštanin koga smo tog popodneva, kada su otkriveni ubijeni, zatekli u centru sela.

„Kada je pošao da kupi treći traktor, pre 10-ak godina na Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, tako je izgledao bedno da su ga neki ljudi iz autobusa, na pauzi, iz sažaljenja častili kafom. Međutim, kada je na sajmu odabrao traktor, keširao je za njega 25.000 evra.“

I dok u selu uglavnom pričaju da je bio miran, povučen i štedljiv čovek koji je samo gledao svoja posla, najbliža komšinica koja takođe na oko dva kilometra od sela ima salaš gde čuva stoku, tvrdi da je bio prek i svadljiv:

„On je bio nezgodan, nije se družio ni sa kim. Sa mnogima je vodio sudske sporove, čak i sa rođacima. Nama je zatvarao put i zabranjivao nam da tuda prolazimo, zbog toga smo sve sudski rešavali. Nisam se ja s njim svađala, samo sam mu pristojno govorila da neke stvari ne treba da radi. Moj sin nije pričao s njima često. Sin mi je retko u selu. Stalno negde putuje“, rekla je Javorka Petrikić. Njen sin Slobodan radi mnogo po okolini, pa i tada nije bio u Jabukovcu te je zbog toga, budući da je sa Kazimirovićem bio u sudskom sporu, prema pisanju nekih medija bio odmah osumnjičen, kao i izvesni kriminalac iz Brze Palanke. Ipak, mediji su kasnije preneli da su obojica prošla poligraf, kao i još desetina meštana iz Jabukovca i okoline za koje je policija procenila da bi mogli imati neke veze sa ubijenima.

BEZ STRUJE I VODE

Nakon dvodnevnog boravka istražnih organa na salašu Kazimirovića, medijima je bilo dozvoljeno da snime mesto gde se sve i dogodilo. Plavi traktor „Rakovica“ stoji gde ga je Raja i dovezao kada je upucan, a ostala dva traktora su parkirana u ekonomskom delu. Po imanju se mogu videti krave, koze, ovce, a s obzirom da neko mora brinuti o njima, tu zatičemo i Jovana i Katarinu Danilović, koji su godinama radili na imanju ubijenih: „Radili smo za njih. Pomagao sam u kućnim poslovima, u štali, zidao sam kad god je Raji pomoć bila potrebna. A i on je dolazio kod nas. Donosio nam je sir, hleb, jabuke, kruške. Često je dolazio da puni mobilni telefon kod nas jer nema struju. Pre zločina je bio bolestan, pa je dve nedelje bio u Nišu. Mi smo tada čuvali njegovu stoku. Bile su tu i njegova majka i sestra. Mnogo nam je žao. Radili smo skoro pet godina kod njih. Voleli smo ih kao svoje najrođenije“, kažu Danilovići.

Žali za ubijenima i starica Jovanka Kalinović iz Jabukovca, koja je na pragu desete decenije života. Ona je mlađa rođena sestra ubijene Dragice Kazimirović i tetka Raje Kazimirovića. U društvu svog muža i unuka iz inostranstva, baka Jovanka plače za sestrom koju nije dugo videla, samo su se nedavno čule mobilnim telefonom kad su iz Nemačke došle Dragičina ćerka Ljubinka i unuka Dragana.

„Kako da se vidimo kad je moja sestra bila skoro nepokretna, išla je teško uz pomoć štapova, a mnogo se mučila i ona i Raja. On je bio škrt, ali kome su oni mogli da smetaju, nikome ništa nisu učinili nažao, zašto da moja sestra tako završi“, neutešna je baka Jovanka.

Iako je nije posećivala, baka Jovanka nam kaže da zna u kakvim je neljudskim uslovima živela njena sestra bez struje i bez vode u kući. Pored novije sazidane kuće na sprat, u dvorištu su i „lepenice“ oko kojih je mnogo toga zapušteno i neuredno. Na jednoj od improvizovanih klupa, zatrpana stvarima, pažnju nam je privukla i Biblija (Prijevod Novi svijet) koju koriste Jehovini svedoci i pored nje jedna brošura na rumunskom, gde je na prvoj strani citiran stih iz Isaije 41,10:

„Ne boj se, jer sam ja s tobom; ne plaši se jer sam ja Bog tvoj; ukrijepiću te i pomoći ću ti, i poduprijeću te desnicom pravde svoje“.

foto: zamediacentar

Ko je na salašu Kazimirovića tražio nadu u ovim rečima ne sluteći skoru nesreću, ne zna se, ali spekulacije oko verske pripadnosti porodice delom su se razjasnile na sahrani Kazimirovića koji su uz opelo pravoslavnog sveštenika i bleh muziku, što nije retkost u ovom kraju, sahranjeni na groblju u Jabukovcu, dok je sahrana Ljubinke i Dragane bila u Kelnu, u Nemačkoj. Nenad Kazimirović se oprostio od oca i babe nakon što je sa porodicom doputovao iz Beča, a među ožalošćenima je bila i Sandra Jozeljić, ćerka ubijene Dragane, koja je došla iz Nemačke. U ovom kraju skoro svaka kuća ima nekog na privremenom radu u inostranstvu.

foto: zamediacentar

PITANJA BEZ ODGOVORA

Preliminarni nalazi obdukcije tela pokazali su da je u žrtve ukupno ispaljeno 10 hitaca iz dva malokalibarska oružja i to pištolja kalibra 7,65 mm i malokalibarskog oružja kalibra 22 LR. U Raju je ispaljeno pet hitaca, u majku Dragicu i unuku Draganu po dva i u sestru Ljubinku jedan, ali je nađeno znatno manje čaura što ukazuje na to da su izvršioci nastojali da sakriju sve što se može sakriti. Smatra se, takođe, da je reč o licima koja nisu prvi put počinila neki sličan zločin.

Nezvanično se priča da se ponešto i omaklo ubicama, na primer, nađena je novčanica od 50 evra nedaleko od salaša ili gomila pikavaca na mestu odakle se vidi ceo salaš kao na dlanu, što je bilo moguće mesto odakle su ubice pratile aktivnosti na salašu. Navodi se i da je sve u dvorištu netaknuto, a da je ispreturano jedino potkrovlje, međutim, ne zna se da li je tu moglo biti novca, ako je to bio motiv ovog zločina. Da li je Raja Kazimirović novca imao u bankama a ne na salašu, to se još utvrđuje, kažu pojedini izvori.

Poslednja informacija, prema pisanju štampe, jeste da je policija uhapsila jednog od komšija koji se tereti da je u nelegalnom posedu držao lovačku pušku, a sada se proverava da li je možda iz tog oružja pucano na žrtve masakra. Njemu je, takođe nezvanično saznajemo, određeno policijsko zadržavanje do 48 sati, a portparol borske policije u danu pisanja ovog teksta nije želeo da nam potvrdi pisanje medija o hapšenju, samo je rekao da je intenzivna istraga u toku.

Otkriće ubice ili ubica otežava to što nije pronađeno oružje kojim su izvršena ubistva, kao i pravi motiv za ovaj zločin. Jer ako je koristoljublje i ako je dobro isplanirano, a deluje da jeste, zašto su ubica ili ubice odabrali baš vreme kada su na salašu bili svi četvoro na okupu? Sve su to pitanja na koja za sada nema odgovora i niko još ne zna koliko ga neće biti.

Zato meštani Jabukovca i kažu da ubistva iz 2007. i ovo iz 2019. nemaju sličnosti, osim što su se dogodila, nažalost, u njihovom selu gde ima mnogo vrednih, mirnih i poštenih ljudi koji ne žele da nose beleg „ukletog“ sela.