Zlato, minerali i ostalo

Nakon trogodišnjeg tendera, odlučeno je da će rudna polja od ukupno 150 kvadratnih kilometara istraživati i trošiti Kanađani. Da je Dandi u odnosu na žestoku konkurenciju, američku kompaniju Felps dodž, italijansku Gold filds i britansko-australijsku firmu Rio tinto, imao najbolju ponudu, dokazivali su predstavnici Vlade u izjavama punim zelenih novčanica.

„Dandi se obavezao da u geološka istraživanja Crnog vrha samo tokom ove godine investira gotovo 15 miliona dolara, dok će u narednom periodu nivo ulaganja premašiti nekoliko desetina miliona“, precizirao je pomoćnik ministra Naumova, mr Dejan Rajković. „Predviđeno je, takođe, da Kanađani, ukoliko istraživanja potvrde rentabilnost, otvore rudnik bakra i zlata, što je investicija od 500 do 800 miliona dolara. Osim toga, zaposlilo bi se skoro hiljadu radnika iz Bora i okoline.“

Ugovor o davanju koncesije za istraživanje i eksploataciju ruda zlata i bakra na Crnom vrhu izazvao je različite komentare ne samo stručne javnosti već i predstavnika Vlade Srbije, pre svega potpredsednika Miroljuba Labusa, koji je još prilikom razmatranja radne verzije sporazuma procenio da je ovakav aranžman štetan za državu. U razgovoru za „Danas“ Zorana Mihajlović-Milanović, savetnik potpredsednika Vlade Srbije za energetiku, postavlja pitanje zašto je Ministarstvo dozvolilo kanadskoj kompaniji da plaća samo 100 evra i da u budžet uplaćuje samo jedan odsto prihoda, imajući u vidu Odluku o davanju koncesije iz maja 2005. kojom je propisano da naknada za istraživanje iznosi najviše 200 evra po kvadratnom kilometru, a naknada za eksploataciju do tri odsto prihoda.

Ministar Naumov je negirao tvrdnje da je ugovor nepovoljan po Srbiju i da je država mogla da dobije veću naknadu za eksploataciju bakra, zlata i drugih plemenitih metala na tri lokaliteta na Crnom vrhu, naglašavajući da je „postignut maksimalni iznos za tu vrstu minerala“. U dokumentu koji je potpisao ministar Naumov dodaje se da se domaće rude bakra na drugim lokalitetima odlikuju velikim rezervama i niskim sadržajem, pa se i na području Crnog vrha, prema analogiji, može očekivati pronalazak rude sličnih karakteristika. Ministar je smatrao i da bi svako dalje uvećanje iznosa naknade imalo negativne efekte na rentabilnost celog projekta pa je, iako to nije u njegovoj nadležnosti, predložio da se budžetska sredstva ostvaruju i drugim načinima fiskalne politike, pre svega stopom poreza na dobit i amortizacijom.

„Naknada za eksploataciju u zemljama u okruženju iznosi oko dva odsto prihoda, a procenat je mogao da bude primenjen i u ovom slučaju. Odgovor da ležište nije rentabilno i da postoje drugi načini punjenja budžeta nije odgovarajući. Jer, zašto je prošle godine doneta odluka po kojoj je predviđena veća naknada? Šta se to promenilo za godinu dana? Uostalom, o kome brinemo – o prihodu Dandija ili o državi Srbiji?“, ističe Mihajlović-Milanović.

Američka i engleska kompanija su se zajedno sa svojim ambasadorima žalile potpredsedniku vlade. Glavne zamerke odnosile su se na neiskustvo u obavljanju rudarskih poslova Dandija, kao i da je kanadska kompanija pobedila zato što je obećala ulaganje u prvoj godini istraživanja od preko 15 miliona evra, a da to nije stajalo u kriterijumima. Pri tom, Dandi se nigde ne obavezuje da će uložiti obećano.

„DANDI“ I KONKURENCIJA: Ranijim istraživanjima na Čoka Kurugi otkriveno je nekoliko rudnih ležišta zlata sa sadržajem od osam do 10 grama po toni, a prema rečima stručnjaka, nalazišta sa 4,5 grama zlata po toni rude smatraju se izuzetno profitabilnim.

Budući da su na ovom području već obavljali istraživanja, predsednik kompanije Dandi Džonatan Gudman kaže da su rezultati ohrabrujući, što garantuje produžetak istraživanja, ali i dalje nema pronađenog i definisanog ležišta. „Mi još ne znamo kakvi su sadržaji zlata na prostoru Crnog vrha, da li su manji ili veći od 4,5 grama zlata po toni rude. Kada završimo istraživanja, situacija će biti mnogo jasnija. U svetu postoje rudnici koji su ekonomični i sa sadržajem zlata od jednog grama po toni rude i drugi koji nisu ekonomični ni sa pet-šest grama zlata.“

U poređenju sa rudnim ležištima u Čelopeku u Bugarskoj, gde ova kompanija obavlja eksploataciju već nekoliko godina, Gudman ističe da u ovom trenutku nema rudnih rezervi plemenitih i retkih metala na Crnom vrhu. Geološka građa terena je slična onoj na Čelopeku gde su rudne rezerve 2,5 miliona unci zlata i 300.000 tona metala bakra.

Ipak, oko 75 odsto investicija Dandija usmereno je na nalazišta zlata. S obzirom na angažovanje u Srbiji i Bugarskoj i najavu novih investicija u jugoistočnoj Evropi, logično je zaključiti da u Dandiju smatraju da ovo područje ima znatan potencijal za otkrivanje novih ležišta.

U to je duboko bila uverena i konkurencija, naročito kompanija Rio tinto, pa ne treba da čude sadašnje reakcije. Kako podseća Borivoje Stojadinović, generalni direktor RTB-a Bor, sa ispitivanjima i pripremama za otvaranje rudnika na Crnom vrhu moglo je da se počne još pre tri godine. RTB je do tada imao licencu za istraživanje i eksploataciju ležišta na Crnom vrhu, pa je sa Rio tintom postignut dogovor o zajedničkom radu i finansiranju otvaranja rudnika. Potpisivanje ugovora bilo je zakazano za 8. jul 2003. u britanskoj ambasadi, ali je ono u poslednjem trenutku otkazano bez upoznavanja javnosti sa pravim razlogom zbog čega je to urađeno. „Parafiranje ugovora sprečila je Kori Udovički, tadašnji ministar rudarstva i energetike“, ističe direktor RTB-a Bor. „Nama je potom oduzeta licenca, a doneta je odluka o raspisivanju tendera. Da je ozvaničeno partnerstvo između RTB-a i Rio tinta, danas bi, gotovo je izvesno, već obavljali poslednje pripreme za otvaranje rudnika. Možda bi na taj način“, misli Stojadinović, „bili ublaženi efekti koji će proisteći zbog otpuštanja 2750 radnika borske kompanije, kako je to predviđeno Strategijom o restrukturiranju i privatizaciji Basena, koju je usvojila Vlada Srbije.“

Takvi efekti sublimiraju se ovih dana, kako saznajemo, u Samostalnom sindikatu RTB-a i Opštinskom veću tog sindikata, u ovoj kompaniji sa 9000 zaposlenih. Oni već posle prvomajskih praznika najavljuju pripreme za generalni štrajk nezadovoljni najavljenom privatizacijom i davanjem koncesija za istraživanja i eksploataciju rudnog blaga na Crnom vrhu. Radnici smatraju da bi osim otpremnine od 200 evra po godini staža trebalo da dobiju i akcije, jer je većina zaposlenih ceo radni vek provela u toj kompaniji. S obzirom na to da je država vlasnik 80 odsto kapitala u RTB-u, ona će i prigrabiti sav novac od prodaje, a zaposlenima jedino preostaje da prodajom zemljišta, turističkih objekata i poslovnog prostora povećaju iznos otpremnina. To se smatra nedovoljnim, pogotovu što će opština imati samo deo od jedan odsto ostvarenog prihoda od eksploatacije budućih rudnika na Crnom vrhu.

„Iako smo ulagali u državnu infrastrukturu, od gradnje IPH Prahovo do pruge Bor–Majdanpek i elektro-mreže, nesebično pomažući mnogima u bivšoj Jugoslaviji, došli smo u tako jadan položaj da jedva preživljavamo. Standard nikad nije bio gori, a posle privatizacije RTB-a možemo očekivati da nove gazde nastave sa smanjenjem broja zaposlenih, što će dovesti do apsolutnog siromaštva“, kaže Dragan Aleksić, predsednik Samostalnog sindikata RTB-a.

Povoljan koncesioni ugovor, uvećanje budžeta za stotine miliona dolara, nova radna mesta, pokretanje investicija… Sve ono što se poslednjih dana aprila moglo čitati i slušati u medijima – malo znači Boranima. Sadašnja nemaština i nemogućnost da prehrane porodice ne mogu da čekaju do lepše budućnosti.