Za Justina Popovića kažu da je bio "skrivena savest cele Srpske pravoslavne crkve i naroda", i jedan od najvećih podvižnika, mislilaca, bogoslova i duhovnika
Na Svečanoj liturgiji u hramu svetog Save na Vračaru, nedelja 2. maj, koju je, sa svim arhijerejima, služio patrijarh srpski Irinej, kanonizovani su novi svetitelji Srpske pravoslavne crkve, Justin Ćelijski i Simeon Dajbabski. Prethodno je Sveti arhijerejski sabor SPC-a jednoglasno usvojio predloge nadležnih arhijereja, i uneo u diptihe svetih Pravoslavne crkve imena blaženopočivših, arhimandrita Justina Popovića, duhovnika manastira Ćelije kod Valjeva, od sada prepodobnog Justina Ćelijskog, i Simeona Popovića, nastojatelja manastira Dajbabe kod Podgorice, od sada prepodobnog Simeona Dajbabskog. Liturgijski spomen prepodobnog Justina slaviće se 1. juna, po starom, 14. juna po novom kalendaru. Ova vest je naišla na jednodušnu radost kod vernika, pa u prilog tome navodimo jedan od brojnih elektronskih komentara – Iako je proglašenje Ave Justina za sveca došla sa zakašnjenjem, pokazalo se da za prave stvari nikad nije kasno. Pravi sveštenik, i pravi duhovnik. Kada bi se na njega ugledali kojekakvi popovi, vera bi nam dobila pravo pravoslavno značenje. Ava Justin je zasigurno zaslužio besmrtnost…
AVINI UČENICI: Arhimandrit Justin Popović je više od trećine života (od 1948. do 1979) proveo u manastiru Ćelije kod Valjeva, pošto je od Novih vlasti, po Drugom svetskom ratu, prognan sa Fakulteta. Tu je napisao brojne teološke radove – celokupni opus oko 40 tomova, među kojima su Dogmatika, Čovek i Bogočovek, Žitija svetih u dvanaest svezaka – a kod njega su u manastir, U To Nevreme, svraćali brojni univerzitetski profesori, teolozi, psiholozi i književnici. U njegove učenike ubrajaju se zadugo najuticajniji episkopi SPC-a, Artemije, Atanasije, Irinej Bulović, i mitropolit Amfilohije, koji su i zbog toga pribavili veliki ugled i uticaj, ne samo među vernicima. Mada među vernicima već dugo slovi za sveca, vreme svesrpske sabornosti devedesetih godina prošlog veka je zahtevalo Jačeg sveca, pa je pre njega kanonizovan, za neke, kontroverzni vladika Nikolaj Velimirović. Zapisi kažu da je vatrena odanost Hristu Ave Justina, kao i njegova duboka učenost i mudrost, pronicljivost i bogorečitost, izvršila presudni uticaj na opredeljenje mnogih za monaški život.
Prigodno žitije, koje je priredio Avin učenik episkop Atanasije Jevtić, kaže da je prepodobni i bogonosni otac Justin rođen na Blagovesti 1894. u Vranju, te da se na isti dan 1979. upokojio u Gospodu u manastiru Ćelije. Najpre završava devetorazrednu Bogosloviju u Beogradu, gde je za profesora imao i Nikolaja Velimirovića. Po završetku Bogoslovije mladi Blagoje Popović je uzet u četu mladih bolničara, povlači se sa Srpskom vojskom kroz Albaniju, u Skadru na novu 1916. godinu prima monaški postrig i uzima monaško ime svetog Justina Mučenika i Filozofa. Kako kaže Atanasije, Izbor ovog hristonosnog dvoimenog Svetitelja, filozofa i mučenika, za svog imenjaka i zaštitnika, bio je izraz njegove mladalačke i doživotne ljubavi prema Hristu, kroz filozofiju po Hristu i kroz mučeništvo po Hristu. Sa grupom mlađih bogoslova Justin 1916. biva upućen na bogoslovske studije u Petrograd, zbog nailazeće Revolucije prelazi u Oksford, da bi se po završetku rata i studija u Engleskoj vratio u zemlju i postao nastavnik Bogoslovije u Sremskim Karlovcima. Kako mu u Engleskoj nije prihvaćena doktorska disertacija o Dostojevskom, sa drugom temom doktorira 1926. u Atini.
HRIŠĆANSKI I MONAŠKI: Od 1934. postaje profesor Bogoslovskog fakulteta, zapisano je i da je, sa Branislavom Petronijevićam, jedan od osnivača Srpskog filozofskog društva. Kako zapisuje Atanasije, Pred sam Drugi svetski rat imao je viziju Raspetoga Hrista, valjda zato što je živo i sa bolom osećao tragediju našeg naroda, koja se približavala i uskoro nas zadesila, od spoljnjeg i unutrašnjeg neprijatelja. Ratno vreme proveo je, kako kaže Atanasije, deleći sudbinu svog naroda, u manastirima i u Beogradu. U prigodnom žitiju, o tridesetogodišnjici Justinovog upokojenja, episkop Atanasije zapisuje da je po dolasku komunističke vlasti 1945. Justin prognan sa Fakulteta, a zatim je i uhapšen i zatvoren. Malo je trebalo da bude i streljan kao narodni neprijatelj od totalitarnog režima Josipa Broza Tita i srpskih komunista, od marksističke antibožne i antiljudske pogubne ideologije, od nečovečnog komunističkog totalitarnog režima, koji je tada krvavo nastupao i među Srbima… Justina iz zatvora izbavlja patrijarh Gavrilo Dožić, koji se vratio iz nemačkih logora, i od tada je Ava Justin, sve do kraja zemnog života, živeo praktično u zatočeništvu u malom srpskom ženskom manastiru svetih Arhangela, zvanom Ćelije, kod Valjeva.
Justin je, kako zapisuje Atanasije, progon podneo hrišćanski i monaški. Njemu su dolazili mnogi ljudi iz zemlje i inostranstva, da ga vide i čuju, da ga pitaju za duhovni savet, ili zamole za njegove bogougodne molitve. Episkop Atanasije navodi da je Ava Justin, kao retko ko u novije doba, nastavio svoj monaško-bogoslovski podvig življenja i stvaralaštva iz oblasti biblijske egzegeze, patristike, liturgičkog i dogmatskog bogoslovlja. Kao retko ko u novije vreme, on je u sebi sjedinjavao celovitost podviga života i misli, molitve i liturgisanja, pastirstvovanja i bogoslovstvovanja, te je zato, po svojim duhovnim i bogoslovskim dometima, još za života jednodušno smatran novim ocem Pravoslavne crkve Hristove, i na njega se mogu primeniti sopstvene reči koje je napisao za patrijarha ruskog Tihona, Njegov život na zemlji bio je širok i dubok kao Crkva, a blagodatan kao Duh sveti.
Inače, ženski manastir Ćelije, koji potiče iz srednjeg veka, nalazi se šest kilometara od Valjeva, u klisuri reke Gradac. Grob Ave Justina je na južnoj strani oltara, i, po ličnoj želji, nema drugog spomenika osim ovećeg kamenog krsta. Manastir je, naročito na Blagovesti, 7. aprila, stecište brojnih vernika. Neposredno uz manastirsku portu završava se, po Justinovom testamentnom zavetu, izgradnja Trocrkve Ćelijke, Svetog trioltarnog hrama posvećenog svetom Savi, Justinu Filozofu i svetoj Mariji Egipćanki.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Studenti me jesu pitali da li bih hteo da budem na listi i ja sam potvrdno odgovorio”, kaže rektor Vladan Đokić u razgovoru za “Vreme”. Pričali smo o udarima na univerzitet, njegovim odlascima u Brisel i tome da li se boji da studentski pokret skreće udesno. A na konstataciju da će morati otići sa mesta rektora ako postane poslanik ili, ko zna, premijer, profesor Đokić kaže: “Videćemo da li će i kada doći taj trenutak. Može da bude pre, a možda i posle završetka mog rektorskog mandata”
Ukoliko se ne ujedine, već odluče da se kao fragmenti pojave na izborima, opozicione stranke proevropskog usmerenja ne samo da će izvršiti političko samoubistvo već će to samoubistvo proizvesti štetu po okolinu. U slučaju da neke stranke izađu same na izbore, bilo bi to kao da skaču sa zgrade ispod koje se okupila gomila ljudi protiv režima
“Našao sam se okružen poražavajuće mladim ljudima. A i inače znam da su mladi – nama vandalizuju prostor bezmalo nekoliko puta mesečno, imamo nadzorne kamere, to su uvek mlada golobrada lica. To je muški svet, sačinjen od mladih muškaraca, koji zaista nemaju ništa pametnje da rade nego da uništavaju nečiju imovinu ili da nekog tuku. Ali sa strahovitim uverenjem”
Iz godine u godinu medijski konkursi su postajali sredstvo kojim režim plaća svoju medijsku poslugu, što pojednostavljeno znači: građani izdvajaju pare da im neko nudi lažnu stvarnost i da ih dodatno truje radioaktivnom mržnjom. Odnosno, plaćaju da ih neko laže i od njih pravi budale
“Je li moguće da neko misli da je u redu i dobro za Srbiju da bude jedna od nekoliko zemalja na svetu koje nemaju nikakvo regulatorno telo? Je li moguće da neko misli da je dobro da se raspada Upravni odbor Javnog medijskog servisa? Nisam uopšte optimista i realno je očekivati da ćemo naići na zid, ali treba pokušati”
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
