Zima nas nije nasankala

Najkraće godišnje doba zima počinje 21. decembra. Traje nešto više od 88 dana i kada ovaj broj „Vremena“ bude na kioscima (četvrtak 24. marta) već ćemo tri dana zagaziti u proleće. Neki stručnjaci su predviđali da će minula zima biti najhladnija u poslednjih 1000 godina, što se srećom nije desilo. Za Novu godinu u Beogradu nije bio snega, ali dobro se ispadao krajem februara. Za nekoliko noći palo je čak 15 centimetara. Tog 24. i 25. februara bilo je najhladnije, ali preživelo se.

Sudeći po komentarima građana Beograda, gradska preduzeća koja su najopterećenija zbog snega i hladnoće, dobro su se snašla.

GREJANJE: Što se tiče grejanja, nije bilo problema. Javno preduzeće „Beogradske elektrane“ je bez prestanka radilo 55 dana. Grejna sezona je počela 26. septembra, deset dana pre nego obično. Milica i Milan Karadžić, mladi bračni par koji živi na Zvezdari, kod Liona, kažu da nije bilo hladno. „Što se tiče grejanja, zimu nismo ni osetili u našem stanu. Radijatori su toliko grejali da smo nekad morali i da ih gasimo“, kaže Milan. „Mnoge moje komšije su otvarale prozore. Možda bi se taj problem mogao rešiti ugrađivanjem nekih toplotnih merača kojim bismo sami mogli da smanjimo temperaturu kad je vruće.“

U „Beogradskim elektranama“ kažu da su se tokom zime dešаvаli mаnji kvаrovi nа toplovodnoj mreži, nаjčešće u dаnimа velikog vаrirаnjа temperаture vаzduhа. „Vаžno je nаpomenuti dа je u ovoj grejnoj sezoni bilo mаnje kvаrovа u odnosu nа proteklu. Oni su se odnosili nа pojedine delove distributivne mreže, dok su proizvodnа postrojenjа u svim nаšim toplаnаmа funkcionisаlа bez problemа“, rekli su u ovom preduzeću.

Zvаničаn krаj grejne sezone je 15. аpril. Ako bude niskih temperatura, „Beogrаdske elektrаne“ će držati svoja postrojenja u pripravnosti do 3. maja. Posle toga su na redu redovni remonti postrojenja i toplovodne mreže (za više informacija pročitati okvir „JKP Beogradske elektrane“).

PREVOZ: Probleme sa grejanjem nisu imali ni Kulići, koji žive na Banovom brdu. Milica Kulić, koja radi u jednoj medijskoj kući, kaže da je imala problema sa poremećenim voznim redom gradskih autobusa. „Radim produženu drugu smenu i obično se kući vraćam oko ponoći. Tada je ionako malo dnevnih autobusa koji voze, a kada je pao onaj veliki sneg, i ti autobusi su sporo i neredovno išli. Par puta sam se prilično smrzla na stanici.“

Iako su se linije Gradskog saobraćajnog preduzeća ponekad sporije kretale kroz grad, najbitnije je da nije bilo prekida u radu. Zima jeste bila oštrija nego ranije, ali u ovom preduzeću je sve funkcionisalo.

Najzaslužniji za to su radnici i mehanizacija iz Javnog komunalnog preduzeća „Beograd put“. Za razliku od nekih evropskih metropola u kojima se sneg sa ulica uopšte ne čisti dok ne prestane da pada, beogradske ulice su bile zavejane samo po nekoliko sati. Voziti po ulicama Beograda na kojima je stalno prisutan ogroman broj učesnika u saobraćaju, a uz to upravljati kamionima koji te iste ulice i čiste jako je zahtevno, napominju u Zimskoj službi „Beograd puta“. „Sa punim uverenjem mogu da kažem da i vozači i svi ostali koji učestvuju u radu Zimske službe u Beogradu taj posao obavljaju najbolje u Srbiji“, rekao je Željko Maravić, direktor Transporta i rukovodilac Zimske službe.

Milica Karadžić je vozač i za „Vreme“ kaže da je zadovoljna brzinom kojom su ulice bile čišćene od snega. „Međutim, sporedne ulice, posebno one koje pod pravim uglom izlaze na veće ulice, nekako budu poslednje očišćene, pa je bilo problema sa parkiranjem.“ S njom se slaže i Dragan, taksista jednog beogradskog taksi udruženja koji preko dvadeset godina vozi po glavnom gradu: „To je tačno, ali kako je ranije to znalo da bude, ove zime komunalci su se odlično snašli sa snegom. Oni imaju plan po kojem se prvo čiste ulice na kojim ima više saobraćaja.“

U „Beograd putu“ kažu da su ove godine imali više multikar vozila, što im je omogućilo i da više ulica stave u drugi prioritet, ali i da ih čiste brže. „Iako program kaže da se u te ulice ulazi tek nakon završetka prvog prioriteta, neretko se dešavalo da se paralelno čiste oba prioriteta.“

Osim redovnih planovima čišćenja, radnici Zimske službe su se odazivali na sve hitne intervencije. Uglavnom su to bili pozivi u vezi sa medicinskim razlozima, pomagali su i drugim komunalnim preduzećima, i opštinama u distribuciji soli za građane koju je obezbedio grad.

U Zimskoj službi su napomenuli da se često dešavalo da se pojedini građani bahato ponašaju kad čiste prilaze za svoje garaže i kad sklanjaju sneg sa parkiranih automobila. „Kada u ulici koja je čista odjednom neko vozilo naleti na par metara ugaženog snega, koje pojedini građani bace na asfalt, to može da dovede do proklizavanja, gubljenja kontrole i vrlo neugodnih posledica.“ Više puta su ponovljena uputstva da sneg treba skloniti u stranu, na površinu na kojoj nikome ne smeta ili ga jednostavno sakupiti na gomile koje ne ometaju ni pešake ni vozila. Međutim, neki to nisu poštovali.

Tokom zime, više od 1400 Beograđana odazvalo se pozivu Štaba za vanredne situacije Beograda da za dnevnicu od 1600 dinara čiste sneg i led sa gradskih ulica. Ovom akcijom su čišćene ulice, trotoari i parking mesta u centru grada, ali i u opštinama na obodu Beograda. (Za više informacija pročitati okvir „JKP Beograd put“)

VODA: Zimska služba formalno radi do 31. marta. Ukoliko sneg padne u aprilu, naravno, biće očišćen. Kada prođe taj datum, iz ove službe će i zvanično da ocene svoj rad, ali već sada se pretpostavlja da neće biti kritika na brzinu i kvalitet njihovog rada.

Tokom protekle zime, nije bilo ekstremno niskih temperatura. Iako je bilo minusa da jezero na Adi zaledi po obodima, to nije uticalo na veće probleme za Javno komunalno preduzeće „Beogradski vodovod i kanalizacija“. „Radili smo uobičajeno. Zimi je jedino problem što je terenski rad otežan zbog niskih temperatura i padavina“, kažu u ovom preduzeću. Najčešći uzroci pucanja cevi tokom zime jesu starost cevnog materijala, saobraćajno opterećenje, korozija, lutajuće struje i oscilacije u temperaturi. Broj kvarova je u opadanju u odnosu na prethodne godine. Razlog je što se svake godine izvrši zamena dotrajale mreže novim cevnim materijalom.

JKP "Beograd put" – Zimska služba

Sneg je u Beogradu padao preko 100 sati u kontinuitetu. Na ulicama je bilo do 30 centimetara snega. Prvi sneg je pao 30. novembra, ali taj se nije dugo belio. Međutim, Zimska služba „Beograd puta“ je i tad, u novembru, bila spremna. Mašine, so, ljudstvo, sve je bilo u stanju spremnosti i pripravnosti.

Veće padavine su počele u februaru. I tada je bilo dana kada je smena radnika Zimske službe trajala i po 12 sati. To je dovelo do maksimalnog naprezanja i ljudi i tehnike, kažu u ovoj Službi. Uprkos tome, nije bilo ni većih saobraćajnih udesa ni težih havarija vozila. „Ispratili smo svako dežurstvo, svaku smenu, svaki problem koji se desio, a sve u cilju da ova naša služba funkcioniše na vrhunskom nivou, kao što je to bilo prethodnih godina i u dosadašnjem delu ove zime“, rekao je Željko Maravić, direktor Transporta i rukovodilac Zimske službe.

Maravić se zahvalio svim ljudima koji su bili angažovani u radu Zimske službe, kako radnicima i vozačima Transporta tako i tehničarima i inženjerima građevinskog sektora, ljudima iz radionice, magacina, celokupnoj logistici. „I drugi, a i mi sami, postavili smo sebi izuzetno visoke standarde u radu ove službe. Za to imamo i podršku u gradu, podržali su nas i u nabavci nove opreme jer samo s njom je moguće postići i takvu brzinu i kvalitet rada kakav se od nas traže i kakav mi uspevamo da postignemo“, rekao je rukovodilac Zimske službe Maravić.

Što se tiče brojeva, u maksimalnom angažmanu kapacitet Zimske službe je iznosio: 120 kipera sa raonicima i posipačima, 35 multikar vozila sa raonicima i posipačima, 25 građevinskih mašina. O tim mašinama se brinulo i na njima radilo 300 vozača, 60 mašinista, 80 radnika održavanja, 60 inženjera i tehničara i još oko 150 radnika različitih profila. Ostvarena su 115.403 sata rada i dežurstva radnika, vozača, tehničara i inženjera.

Na teritoriji grada (svih 17 opština) Služba „Beograd puta“ je čistila 2350 kilometara ulica, lokalnih i regionalnih puteva. Utrošeno je preko 22.500 tona soli i 160 tona kalcijum-hlorida. Na regionalnim putevima 4850 tona soli i 35 tona kalcijum-hlorida.