Zastupnik teorije javnog izbora

Miroslav Prokopijević bio je srpski filozof i ekonomista. Bavio se raznovrsnim temama, od konstitucionalne ekonomije do političke filozofije, pa čak i bioetike. Objavio je više od 150 članaka u više država i više od deset knjiga. Diplomirao je filozofiju, a uporedo završio i turizmologiju. Doktorirao je na Fakultetu političkih znanosti u Zagrebu sa disertacijom vezanom za Habermasovu teoriju. Bio je gostujući profesor i predavač na različitim institucijama. Dugo je radio na Institutu za evropske studije.

Njegova neobična i izuzetna karijera može se podeliti na dve glavne faze. Svakako, nit koja očevido prolazi kroz obe ove faze i kroz njegovo celokupno delo jeste liberalni koncept individualne slobode, kako u ekonomskom, tako u političkom, ali i etičkom smislu. Kao što je i sam koncizno sumirao: “Uvek sam smatrao da je svet u kome lična sloboda pojedinca ima središnje mesto najbolje okruženje ili prilika za život”.

U prvoj fazi, Prokopijević je svoju pažnju posvetio filozofiji. Tokom postdiplomskih studija pretežno se bavio nemačkim filozofima. Među prvima u Srbiji (ali i šire), dotakao se raznih bioetičkih tema kao što su etika surogatnog majčinstva i abortusa, koje je obrađivao iz liberterijanske perspektive. Mada se u kasnijim etapama svoje karijere manje bavio ovakvim pitanjima, 2016. godine objavio je knjigu Ogledi iz primenjene etike, gde je sakupio tekstove i članke koje je tokom prethodnih decenija objavio u raznim stranim i domaćim časopisima.

Druga faza, po kojoj je poznatiji široj javnosti, obeležena je njegovim doprinosom ekonomskoj nauci i politici. Zagovarao je liberalni kapitalizam, smatrajući to ne samo najefikasnijim ekonomskim sistemom, već jedinim ustrojenjem koje stvarno maksimizuje individualne slobode. Protivio se svakakvom mešanju države u trgovinske odnose i bio sumnjičav prema svim vrstama birokratije.

Bio je zastupnik teorije javnog izbora. U svom verovatno najpoznatijem delu Evropska unija – Uvod dao je iscrpan i obiman pregled strukture i funkcionisanja Evropske unije, kroz prizmu ove ekonomske teorije. Uspeo je da se probije u “uži krug” svetskih ekonomista javnog izbora i praktično je uveo taj pogled u srpsku javnost. Smatrao je da bi pristupanje EU generalno bilo korisno za manje razvijene zemlje kao što je Srbija, ali je takođe smatrao da Unija predstavlja neku vrstu ograničenja za njene najrazvijenije članice.

Njegovi liberalni, a često i libertarijanski stavovi neretko su ga dovodili u sukob sa vlastima, koje god one bile. Tokom devedesetih se istakao kao žestoki kritičar Miloševićevog režima, kako iz ekonomski liberalne, tako i iz antiratne perspektive. Nakon
5. oktobra, kritiku je preusmerio ka novim demokratskim vlastima usled, po njegovom mišljenju, nedovoljno liberalnih ekonomskih politika, spore privatizacije i korupcije.

Značajno je doprineo i civilnom sektoru u Srbiji. Osim svoje nevladine organizacije Centar za slobodno tržište, uveliko je doprineo i radu Beogradske otvorene škole (BOŠ), Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava i mnogim drugim. Naročito je voleo da radi sa mladima te je njegova saradnja sa BOŠ-om bila česta.

Što se tiče Prokopijevićeve ličnosti, prijatelji i saradnici su ga opisivali kao uvek iskrenog, a ponekad čak i previše, do mere koja je dovodila do neprijatnih situacija. Kako primećuje Svetozar Pejović u knjizi Lice slobode: “Nije obraćao pažnju na cenu iskazivanja gađenja prema ‘neprijateljima’ slobode”, a od kritike nije štedeo ni prijatelje.

Imao je istinski impresivne radne navike. Kako je opisao Milorad Bjeletić, izvršni direktor BOŠ-a, Prokopijević je ustajao rano ujutru kako bi svakog dana stigao da čita po barem nekoliko sati. Prvo bi sat-dva čitao klasike, nakon čega bi vreme posvetio novoj domaćoj i stranoj stručnoj literaturi. Tek bi onda, ako bi našao nešto inspirativno, počeo sa pisanjem za taj dan. Imao je visoke standarde za svoj naučni rad, koji su se odrazili i na jednako visoke standarde za ostale naučnike u Srbiji.

Omiljeni sport mu je bio tenis. Voleo je i poznavao i muziku. Interesantno, mada je u potpunosti učestvovao u svetskim tokovima filozofske i ekonomske misli, poprilično je zaobišao svetske muzičke tokove – nikada nije zavoleo rokenrol i slične žanrove, preferirajući narodnu muziku. Rado se provodio u kafanama, te i ne čudi što mu je omiljena muzika bila baš ta koja se u njima svirala. Voleo je neobičan splet nemačke filozofije, anglosaksonske ekonomije i narodne srpske muzike.

Njegova dela su vredna čitanja, bez obzira na ekonomsku ili političku opredeljenost. Mada se lično ne slažem sa svim ekonomskim stavovima Prokopijevića, smatram da Evropska unija – Uvod predstavlja obiman i dubok pregled osnova funkcionisanja i strukture Evropske unije, uz pronicljive komentare o njenim nesavršenostima i problemima, dok su Ogledi iz primenjene etike još uvek aktuelna analiza različitih kontroverznih i teško rešivih moralnih pitanja.

Miroslav Prokopijević je umro pre pet godina, u januaru 2019. godine.