Liberalni, a često i libertarijanski stavovi, neretko su Prokopijevića dovodili u sukob sa vlastima, koje god one bile
Miroslav Prokopijević bio je srpski filozof i ekonomista. Bavio se raznovrsnim temama, od konstitucionalne ekonomije do političke filozofije, pa čak i bioetike. Objavio je više od 150 članaka u više država i više od deset knjiga. Diplomirao je filozofiju, a uporedo završio i turizmologiju. Doktorirao je na Fakultetu političkih znanosti u Zagrebu sa disertacijom vezanom za Habermasovu teoriju. Bio je gostujući profesor i predavač na različitim institucijama. Dugo je radio na Institutu za evropske studije.
Njegova neobična i izuzetna karijera može se podeliti na dve glavne faze. Svakako, nit koja očevido prolazi kroz obe ove faze i kroz njegovo celokupno delo jeste liberalni koncept individualne slobode, kako u ekonomskom, tako u političkom, ali i etičkom smislu. Kao što je i sam koncizno sumirao: “Uvek sam smatrao da je svet u kome lična sloboda pojedinca ima središnje mesto najbolje okruženje ili prilika za život”.
U prvoj fazi, Prokopijević je svoju pažnju posvetio filozofiji. Tokom postdiplomskih studija pretežno se bavio nemačkim filozofima. Među prvima u Srbiji (ali i šire), dotakao se raznih bioetičkih tema kao što su etika surogatnog majčinstva i abortusa, koje je obrađivao iz liberterijanske perspektive. Mada se u kasnijim etapama svoje karijere manje bavio ovakvim pitanjima, 2016. godine objavio je knjigu Ogledi iz primenjene etike, gde je sakupio tekstove i članke koje je tokom prethodnih decenija objavio u raznim stranim i domaćim časopisima.
Druga faza, po kojoj je poznatiji široj javnosti, obeležena je njegovim doprinosom ekonomskoj nauci i politici. Zagovarao je liberalni kapitalizam, smatrajući to ne samo najefikasnijim ekonomskim sistemom, već jedinim ustrojenjem koje stvarno maksimizuje individualne slobode. Protivio se svakakvom mešanju države u trgovinske odnose i bio sumnjičav prema svim vrstama birokratije.
Bio je zastupnik teorije javnog izbora. U svom verovatno najpoznatijem delu Evropska unija – Uvod dao je iscrpan i obiman pregled strukture i funkcionisanja Evropske unije, kroz prizmu ove ekonomske teorije. Uspeo je da se probije u “uži krug” svetskih ekonomista javnog izbora i praktično je uveo taj pogled u srpsku javnost. Smatrao je da bi pristupanje EU generalno bilo korisno za manje razvijene zemlje kao što je Srbija, ali je takođe smatrao da Unija predstavlja neku vrstu ograničenja za njene najrazvijenije članice.
Njegovi liberalni, a često i libertarijanski stavovi neretko su ga dovodili u sukob sa vlastima, koje god one bile. Tokom devedesetih se istakao kao žestoki kritičar Miloševićevog režima, kako iz ekonomski liberalne, tako i iz antiratne perspektive. Nakon
5. oktobra, kritiku je preusmerio ka novim demokratskim vlastima usled, po njegovom mišljenju, nedovoljno liberalnih ekonomskih politika, spore privatizacije i korupcije.
Značajno je doprineo i civilnom sektoru u Srbiji. Osim svoje nevladine organizacije Centar za slobodno tržište, uveliko je doprineo i radu Beogradske otvorene škole (BOŠ), Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava i mnogim drugim. Naročito je voleo da radi sa mladima te je njegova saradnja sa BOŠ-om bila česta.
Što se tiče Prokopijevićeve ličnosti, prijatelji i saradnici su ga opisivali kao uvek iskrenog, a ponekad čak i previše, do mere koja je dovodila do neprijatnih situacija. Kako primećuje Svetozar Pejović u knjizi Lice slobode: “Nije obraćao pažnju na cenu iskazivanja gađenja prema ‘neprijateljima’ slobode”, a od kritike nije štedeo ni prijatelje.
Imao je istinski impresivne radne navike. Kako je opisao Milorad Bjeletić, izvršni direktor BOŠ-a, Prokopijević je ustajao rano ujutru kako bi svakog dana stigao da čita po barem nekoliko sati. Prvo bi sat-dva čitao klasike, nakon čega bi vreme posvetio novoj domaćoj i stranoj stručnoj literaturi. Tek bi onda, ako bi našao nešto inspirativno, počeo sa pisanjem za taj dan. Imao je visoke standarde za svoj naučni rad, koji su se odrazili i na jednako visoke standarde za ostale naučnike u Srbiji.
Omiljeni sport mu je bio tenis. Voleo je i poznavao i muziku. Interesantno, mada je u potpunosti učestvovao u svetskim tokovima filozofske i ekonomske misli, poprilično je zaobišao svetske muzičke tokove – nikada nije zavoleo rokenrol i slične žanrove, preferirajući narodnu muziku. Rado se provodio u kafanama, te i ne čudi što mu je omiljena muzika bila baš ta koja se u njima svirala. Voleo je neobičan splet nemačke filozofije, anglosaksonske ekonomije i narodne srpske muzike.
Njegova dela su vredna čitanja, bez obzira na ekonomsku ili političku opredeljenost. Mada se lično ne slažem sa svim ekonomskim stavovima Prokopijevića, smatram da Evropska unija – Uvod predstavlja obiman i dubok pregled osnova funkcionisanja i strukture Evropske unije, uz pronicljive komentare o njenim nesavršenostima i problemima, dok su Ogledi iz primenjene etike još uvek aktuelna analiza različitih kontroverznih i teško rešivih moralnih pitanja.
Miroslav Prokopijević je umro pre pet godina, u januaru 2019. godine.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
