Zaslužni i svi ostali kadrovi

Skoro dve nedelje posle izbora, kao da ih nije ni bilo. Ama baš niko ne može da kaže da je nova vlada izvesna. S kim bi šef u vladu, to uglavnom samo šef zna. A pred izbore je sve delovalo jasno, samo da se obezbedi legitimitet za reforme, vlada se ekspresno formira, novi zakoni, ozbiljni rezovi, privredni oporavak i nastavak puta u EU. I, najednom su priče o novim radnim mestima, poplaćanim računima i vraćenim dugovima, svetlu na kraju tunela, eto možda već dogodine, kao nožem presečene. Sad su Šarić i Ukrajina glavne medijske teme. I odjednom više ne zavisi sve ni od Aleksandra Vučića, nego od toga šta će reći Šarić i koliko će ovo s Rusijom potrajati, kao da nam o tim šarićevskim i krimskim koncima vlada visi.

foto: fonet

Eto, na primer, taj Krim. Na stranu to što je izjava Aleksandra Vučića o stavu Srbije prema Rusiji i otcepljenju Krima od Ukrajine bila izrečena u najboljem maniru Borisa Tadića iz foldera „i Kosovo i EU – the very best of“, što je narodu vazda milo da čuje, a stranim diplomatama izaziva blagu nervozu. Vučićeva izjava nas obaveštava u dva pravca. Prvi je da to što je izrekao PPV nije Sveto pismo, naprotiv podložno je modifikacijama, budući da tehnička vlada nema kapacitet za stav, pa onda ni Vučić kao tehnički PPV nema kapacitet da definiše odnose sa Rusijom. E, a kad postane premijer, o tom – potom. Drugi je pravac po kojem dobar izgovor vredi ne samo para nego i kupljenog vremena, pa kad je već pred ovim spoljnopolitičkim rebusom, Vučić i ne mora da jurca u formiranje nove vlade u nadi da će se rebus tamo negde već razmrsiti. Razumeli bi to oni koji su glasali za njega, jer što ono kažu gledaoci TV Kopernikusa: „Neka mu je Bog u pomoći i sreća junačka!“

foto: fonet

VRUĆ KROMPIR: Zato je vredno pažnje da citiramo šta je gospodin Vučić rekao posle susreta sa Miloradom Dodikom, predsednikom Republike Srpske: „Stav Srbije prema situaciji u Ukrajini mora da bude i biće potpuno odgovoran i neće ga donositi tehnička vlada, ali Srbija će poštovati svoje obaveze na putu ka EU i neće imati neprijateljski stav prema Rusiji. Srbija je uvek bila i jeste za poštovanje međunarodnih normi i teritorijalnog integriteta zemalja, ali predavanja o tome ne mogu držati oni koji su lagano zgazili teritorijalni integritet Srbije. Srbija će pokušati da zaštiti svoje interese i imaće odgovoran odnos prema svom narodu i teritoriji, i zato njen stav prema situaciji u Ukrajini mora da bude balansiran, odgovoran i ozbiljan. To je stav koji svaki građanin, kad se sklone emocije po strani, razume i podržava. (…) Pitam vas za koju politiku mislite da bi bila dobra za Srbiju. Hoćete da uvedemo sankcije Rusiji, da imamo neprijateljski stav prema njima? Ja mislim da to nije odgovorno. Hoćete li da kažemo da podržavamo narušavanje teritorijalnog integriteta, pa da nam kažu – odrekli ste se Kosova, ili da kažemo da ćemo da napustimo evropski put? Kažite, koje je to genijalno rešenje“, pitao je Vučić i zaključio da se srpska vlada ponaša veoma ozbiljno i odgovorno u toj situaciji, izdržavajući pritiske s različitih strana, ali štiteći pre svega interese građana Srbije (kurzivi, prim.n.).

I tako, mada mu formalno mandat još nije počeo, Vučiću je pao u krilo vruć krompir koji bi trebalo da bude njegova druga važna tema pored reformi i srpskog puta u EU. Ono što je u Tadićevoj mantri „i Kosovo i EU“ bilo Kosovo, Vučiću bi, pribojavaju se zapadne diplomate u Beogradu, sudeći po Vučićevoj izjavi, mogao biti – Južni tok, u nekoj novoj mantri „i EU i Južni tok“. Elem, u Šajkašu, kod Novog Sada, gde su svečano zavarene prve cevi na gasovodu Južni tok, danas uopšte nema radnika. Poneki čuvar tek. Kako je ono zavareno, posle više niko, ništa, prenosi TV B92. Jedan meštanin misli da zna zašto je to tako: „Ja sam čuo, ako je istina, nešto Evropa nas dribla, šta će biti od svega toga ne znam.“ Zato se čini da je Vučiću u ovom trenutku važno hoće li se kriza u Ukrajini otegnuti, jer nervoza Brisela raste. Eto na primer, Majkl Devenport, šef delegacije EU u Srbiji, već je upozorio da zemlje kandidati za članstvo podržavaju stavove EU u spoljnoj politici. Jeste, ali ako imamo tehničku vladu, onda smo mi i tehnički kandidati, a to znači kao da i nismo? Zašto, recimo, Ivan Mrkić kao tehnički šef diplomatije ima kapacitet da protestuje zbog mape na kojoj nema Srbije, a tehnička vlada nema kapacitet da zauzme stav povodom otcepljenja Krima od Ukrajine, o tome se Vučić nije izjašnjavao.

Otud je još zanimljiviji odlazak Vučića u Rusiju odmah posle hapšenja Darka Šarića i pre susreta s Miloradom Dodikom, koji se i izlanuo da je budući srpski premijer otputovao u Moskvu. Onda je javljeno da Vučić nije otišao sam nego sa Ivicom Dačićem. Na kraju je objašnjeno da je to bio privatni Vučićev odlazak, iz zdravstvenih razloga, a Ivica Dačić je posle sednice Predsedništva SPS-a rekao ovako: „U Rusiju se ne ide tajno. Ne znam zašto bi se neko stideo da kaže da ide u Rusiju, naprotiv, to bi se iznelo sa ponosom. Sigurno je da se tamo, ili na bilo kom drugom mestu, neće obavljati konsultacije o sastavu vlade.“ I predsednik Nikolić se tu morao složiti rekavši da nova vlada neće biti ni proruska ni proevropska nego prosrpska.

Vučićev put u Moskvu ponovo je pokrenuo dobro poznate priče pred formiranje svake vlade u Srbiji o uticaju različitih centara moći, o tome koga u Nemanjinoj 11 u Beogradu žele da vide Brisel i Vašington, a koga – Moskva.

I Darko Šarić utiče na formiranje vlade, tvrde analitičari i političari. On bi eto razvezao jezik i rekao sve o nekima koji su bili na vlasti, „nekim moćnim i bogatim“ ljudima. Navodno su mu sve smestili ti neki bivši ne bi li sakrili sopstveni lopovluk i tako sve. I hajde sad budimo pametni pa smislimo koji su to bivši što su mu smestili, jer ti bivši bi da budu i budući i da uđu u Vučićevu Nemanjinu. I Vučić, kažu, treba da bude oprezan. Pa ga tabloidi podsećaju iz dana u dan, koji su to bivši na koje Šarić misli. I sad se svi bavimo time.

NEZVANIČNE KANDIDATURE: S druge strane, pouzdani Vučićevi glasnici koji ne dozvoljavaju da se priče o formiranju vlade gotovo potpuno marginalizuju, tvrde da će biti baš onako kako je rečeno pre raspisivanja izbora. Da će formiranje vlade biti u najkraćem mogućem roku, krajem aprila, do 1. maja najkasnije. „Imamo godinu i po dana aktivnog vremena za ono što nas čeka, a to su ozbiljne društvene i ekonomske reforme“, rekao je Ljajić gostujući u Dnevniku RTS-a, podsetivši da već 2016. godine slede lokalni izbori, 2017. predsednički a 2018. redovni parlamentarni izbori. Konstitutivna sednica bi, tvrde naprednjaci, trebalo da se održi 17. aprila, a kad poslanici polože zakletvu, Aleksandar Vučić bi trebalo da dobije mandat za osnivanje vlade od predsednika Nikolića.

Niko od onih koji misle da ga dobro poznaju ne isključuje da bi Vučić mogao da odluči da napravi vladu samo od naprednjaka, tj. koalicije oko SNS-a i eventualno pojedinaca koji nisu ni u jednoj političkoj partiji, ili su u strankama koje nisu prešle cenzus, jer ga kako reče jedan bliski mu saradnik „posebno nerviraju priče kako je njegova otvorenost prema svima u stvari strah da preuzme odgovornost“. Posebno ga, međutim, nerviraju oni kojima nije još uvek jasno zašto samo koalicija oko SNS-a ne formira vladu, kad već imaju 158 poslanika u Skupštini? Sam je rekao da je Srbiji potreban najbolji politički tim, i da ne misli da je za to dovoljna jedna stranka, niti pet njih, nego da u Vladi Srbije treba da budu oni najbolji koje ova zemlja ima. A te najbolje nije lako ubediti. Drugi poznavalac prilika u SNS-u, jedan od onih koji će ući u Skupštinu Srbije preko naprednjačke liste, kaže da su funkcioneri u SNS-u vrlo nestrpljivi i da iščekuju zasluženo ali ne samo u ministarstvima: „Tačno je da Vučić ima problem s kadrom i da sa onima koje ima u stranci ne može da napravi tu‚ najbolju moguću vladu o kojoj priča, i da sve ide u tom pravcu da će ponovo pokušati da formira vladu od tzv. eksperata stranačkih i vanstranačkih, ali on dugo neće moći da drži u pokornosti svoje funkcionere koji su koliko god spolja nevidljivi bili, iznutra u velikim iščekivanjima i već polako gaje svoje feude. Čujem da samo pljušte nezvanične kandidature za Nemanjinu 11, ali i za javna preduzeća, upravne odbore. Velika je nervoza. On je nedodirljiv, ali se oni međusobno koškaju.“

Ovaj koalicioni partner SNS-a tvrdi da kakva god da bude Vlada Srbije, biće manja nego što su dosadašnje vlade bile, kao uostalom i Skupština Srbije koja je sa 45 stranaka svedena na 18, i što je kako reče mnogo važnije, biće to vlada u kojoj će se pitati samo jedan čovek – Aleksandar Vučić. Ostali će raditi ono što on kaže i zato je teško naći kandidate za takvu vrstu posla. Saša Radulović je očigledno bio bolno iskustvo. Ako ništa drugo, imaćemo sasvim drugačiju vladu od svih dosadašnjih jer Vučić naprosto sada ima kapacitet da sebi obezbedi potpuni nadzor nad svakim ministarstvom, što nije bilo otkako su DOS i njegovi naslednici preuzeli vlast u Srbiji. „Zašto da ne, treba isprobati i taj koncept, mada ipak nisam siguran da je jedan čovek u stanju da bude u svakom trenutku na svakom mestu, pridaju mu se nadljudske sposobnosti“, zaključuje naš sagovornik.

ŽELJE I ČESTITKE: E sad, koga će lider naprednjaka zvati u vladu, to samo on zna, tvrdi naš sagovornik blizak Vučiću. Prema pisanju beogradske štampe, samo Dačić, Tadić i Ištvan Pastor mogu biti pozvani na razgovore o sastavu nove vlade. Mada se čini da Dačiću u očima Vučićevim rejting drastično pada, jer mu i poslednjih dana, kao i dok je njihova zajednička vlada radila u punom kapacitetu, šef naprednjaka na svakom koraku pokazuje da je i u tehničkoj vladi Vučić jedini premijer. U novoj vladi, ako bi ga Vučić ipak pozvao, spekulisalo se da bi Dačić mogao da preuzme Ministarstvo odbrane, mada se čulo da bi socijalisti hteli i Ministarstvo spoljnih poslova. A Tadić se još u kampanji izjasnio da ga zanimaju prosveta, kultura i zdravstvo. Mada bi s rezultatom koji je postigao mogao da se raduje ako Miodrag Miki Rakić postane šef MUP-a ili koordinator svih službi bezbednosti, a možda i jedno i drugo? Da bi dokazao svoju lojalnost, Tadić je počeo da urušava i Bojana Pajtića u Vojvodini; osnovao je poslanički klub NDS-a u vojvođanskom parlamentu, pa se čini da lično Borisa Tadića Vučić ipak ne bi trebalo potpuno da zaobiđe. Ištvan Pastor, lider SVM-a, takođe je bio kratak i jasan: „Ne planiramo personalno učešće u premijerskom kabinetu, ali bismo voleli da imamo nekoliko državnih sekretara po različitim ministarstvima, kako bismo pomogli u radu.“

Od sigurnih ministara pored Nikole Selakovića i Lazara Krstića, pominje se i Rasim Ljajić, ali možda ne na starom mestu ministra trgovine i telekomunikacija. Igor Mirović bi bio ministar privrede (on je od 29. januara posle razlaza Vučića s Radulovićem na toj funkciji). I Ivan Tasovac je spominjan kao neko ko bi u novoj vladi mogao da ostane na mestu ministra kulture. Marko Đurić, savetnik predsednika Nikolića, navodno je viđen na mestu šefa srpske diplomatije. Ivan Mrkić bi nastavio svoju ambasadorsku karijeru u Pekingu.

Zasad nijedan od Vučićevih glasnika, bar ne novinaru „Vremena“, nije mogao da kaže da li će Aleksandar Vučić pozvati u vladu samo manjine i Borisa Tadića i njegovu koaliciju okupljenu oko NDS-a, ili će odlučiti da ponovo napravi dogovor s Dačićem. Nego svi ponavljaju i jedno i drugo i treće, pa će posle, kako god da bude, biti: „Jesam li rekao!“