Zamršena operacija

Akcionarsko društvo Naftna industrija Srbije, u prvom koraku reorganizacije nakon ukidanja starog zakona o NIS-u, konstituisalo se jesenas, na osnovu odluke Vlade Srbije, kao jednostavno privredno društvo, sa idejom da se u drugoj fazi reorganizacije transformiše u holding zavisnih preduzeća. No, kada je, na samom kraju prošle godine, Vlada sa konzorcijumom koji predvodi poznata svetska konsultantska kuća Meril Linč zaključila ugovor o davanju saveta o privatizaciji naše naftne kompanije, pojavio se problem: da li bi nastavak reorganizacije promenio onu sliku NIS-a koju je zatekao privatizacioni savetnik, u toj meri da to može poremetiti njegov projektni zadatak? O tome su mišljenja bila podeljena.

Vlada je, proletos, ipak prihvatila stav da se sa daljom efektivnom reorganizacijom zastane, što, naravno, nije omelo pravni tim NIS-a da pripremi projekat novog holdinga, koji će najverovatnije biti usvojen kada privatizacioni savetnik uskoro završi posao.

Uzgred, osnovni nalazi Meril Linča počeli su da kolaju po nadležnim krugovima, pa je ove nedelje održan i prvi širi sastanak ovlašćene grupe Ministarstva energetike koja sarađuje sa savetnikom, sa prof. dr Slobodanom Sokolovićem na čelu, na kome se diskutovalo o dosadašnjim analizama Meril Linča o NIS-u – i kako se posredno može čuti, u njima nema neočekivanih dijagnoza, niti se naslućuju predlozi radikalnih rešenja, osim što se insistira na ubrzavanju procesa privatizacije.

U tom smislu aktuelizuje se razmatranje predloga druge faze reorganizacije NIS-a, koja izaziva znatnu domaću pažnju, pa smo o tim složenim pravnim projektima razgovarali sa direktorkom Smiljanom Cvikić, koja se nalazi na čelu pravnog tima AD NIS-a. Razgovor smo počeli idući hronološkim sledom događaja, pa je prvo naše pitanje bilo vezano za prošlogodišnji prvi korak reorganizacije, koji je osporavan i sa pravnog aspekta, posebno kada je reč o „pretvaranju“ najvećeg dela jednog javnog preduzeća u akcionarsko društvo sa jednim akcionarom (državom).

SMILJANA CVIKIĆ: Kada je Skupština Srbije ukinula stari zakon o osnivanju NIS-a (avgusta prošle godine), Vlada je zapravo donela odluku o formiranju tri potpuno nova preduzeća, dva javna preduzeća i našeg akcionarskog društva. Sve te odluke su bile pozitivno-pravno zasnovane. Dva nova javna preduzeća su mogla biti osnovana jer se po našem zakonu ona osnivaju za delatnosti od opšteg interesa, a na osnovu zakona o energetici utvrđeno je koje su delatnosti od takvog opšteg interesa (pa su osnovani Srbijagas i Transnafta). Sve ostale delatnosti kojima se bavio stari NIS, a koje nisu bile tako definisane, na osnovu odluke Vlade, poverene su novom privrednom društvu, AD NIS-u.

„VREME„: Uz delatnosti je, naravno, išlo i pravno nasleđe, da se tako izrazim. Kako je podeljen kapital stare firme i kako su sledstveno tome raspodeljena prava i obaveze?

Sva imovina koja je bila u državini starog NIS-a bila je imovina u državnom vlasništvu. Zbog toga je Vlada Srbije po važećim zakonima bila ovlašćena da odluči na koji način će tom imovinom raspolagati, to jest koje će nove privredne subjekte osnovati povodom delova te imovine. Vlada je, takođe, bila ovlašćena da odredi kakva će prava i obaveze ti novi subjekti preuzeti od stare firme, to jest kako će novi subjekti to definisati u svojim osnivačkim aktima i statutima. Vlada se tu, po mom mišljenju, držala načela da se preuzimaju ona prava i obaveze koji su u vezi sa delatnostima za koje se formiraju novi privredni subjekti. Dakle, svaka nova pravna jedinica preuzela je onaj deo prava i obaveza koji su u starom NIS-u nastali povodom preuzetih delatnosti.

Neki ljudi u AD NIS–u smatraju da je novo društvo preuzelo više obaveza nego kapitala?

Naš specifični „deobni bilans“ državnog kapitala, koji nam je bio poveren, usvojen je na osnovu odluka Vlade. Po mom gledanju stvari, po tom pitanju između novonastalih subjekata nema mnogo problema. Ponavljam, prava i obaveze iz takozvane „gasne linije“ prešle su na JP Srbijagas, one iz „naftne linije“ prešle su na AD NIS, s tim da JP Transnafta nije mogla preuzimati neke obaveze, jer su sredstva koja je preuzela imala drugačiju pravnu predistoriju.

Da se vratimo samo na AD NIS. Da li ste imali pravnih nedoumica kod njegovog institucionalnog postavljanja s obzirom na činjenicu da ovo društvo ima jednog vlasnika, jednog akcionara, tj. državu?

Zakon o privrednim društvima jasno definiše i takvu situaciju, to jest u procedurama koje predviđa ta okolnost nije bitna. Tako je u skladu s tim propisom Vlada formirala Skupštinu AD NIS-a (organ akcionara) i izabrala prvi saziv Upravnog odbora. Svaki sledeći saziv biraće Skupština AD Tu nema razlike između društava sa jednim i onih sa više osnivača. Novu situaciju imaćemo, verovatno, tek kada se AD NIS, eventualno, od takozvanog zatvorenog akcionarskog društva transformiše u otvoreno društvo, što bi se moglo dogoditi u procesu privatizacije.

Kada ste se jesenas formirali kao „zatvoreno društvo„, zašto odmah niste izabrali formu holdinga, kad ste već bili formirani za različite delatnosti?

Uvažavajući te razlike, naše unutrašnje strukturiranje počeli smo sa tri „ogranka“, dakle sa tri dela koji imaju određena, istina ograničena, prava u pravnom prometu. Ti ogranci su Petrol, Naftagas i Tečni naftni gas (TNG). Ti ogranci su osnov imajući na umu upravo strategiju transformacije u holding. Naš plan je bio da nakon registracije ovih ogranaka, što smo učinili, izgradimo poseban ugovor o njihovom organizovanju u holding preduzeće – dakle preduzeće koje bi osnovalo zavisna zasebna preduzeća konstituisana na delatnostima ovih ogranaka.

Taj proces nije okončan jer privatizacioni savetnik još nije predložio strategiju privatizacije u AD NIS-u, pa dakako ni Vlada nije donela odluku u tom smislu. Tako je ovaj naš postupak, uslovno rečeno, zaustavljen, ali će se verovatno nastaviti na način koji će proisteći iz odluke Vlade Srbije o strategiji privatizacije.

Kako smo mi čuli, to zaustavljanje je usledilo, formalno, na osnovu zahteva privatizacionog savetnika. Pričalo se čak da bi transformacija u holding usporila privatizaciju ?

Ne verujem da su predstavnici Vlade u našoj Skupštini zaustavili na određeno vreme nastavak reorganizacije zato što je to tražio privatizacioni savetnik, jer on još nije dao svoje mišljenje o strategiji privatizacije, pa nije mogao imati ni ocenu da li je naš predlog o holdingu u skladu s njom ili joj smeta. Mi, inače, poštujemo zaključak Vlade da do odluke o strategiji privatizacije ne idemo u sledeću fazu reorganizacije.

Moje je mišljenje da postupak reorganizacije treba okončati, ali ovaj zastoj, isto tako, ne parališe naše poslovanje po sadašnjem sistemu „ogranaka“. Smatram da će Vlada Srbije, kada se steknu svi uslovi, podržati naš plan dalje reorganizacije.

Iz tog vašeg projekta pažnju privlači to što se predviđa da i zavisna preduzeća unutar holdinga budu akcionarska društva. Opišite nam ukratko osnovna rešenja koja planirate.

Dakle, AD NIS bi od postojećih ogranaka osnovao tri zavisna akcionarska društva, koja bi bila privredni subjekti. U ugovoru o njihovom osnivanju bili bi regulisani odnosi između tih subjekata i njihov odnos prema matičnom holdingu, to jest odnos prema AD NIS-u kao njihovom osnivaču (i vlasniku). Ova zavisna preduzeća imala bi određenu samostalnost u pravnom prometu, ali i jasne obaveze prema holdingu. Jednostavno, mi hoćemo da izgradimo model holdinga kakav je uobičajen u svim naftnim kompanijama u svetu sličnim po delatnostima koje i mi obavljamo. To bi nam donelo pretpostavku da operativnije delujemo, poput kompanija koje u tom imaju dugo iskustvo.

Možete li pojednostavljeno objasniti šta se postiže s tom konstrukcijom da jedno akcionarsko društvo unutar sebe osniva tri akcionarska društva? Da li to znači da bi svako od tih zavisnih akcionarskih društava moglo da iznese deo svojih akcija na berzu ili proda na neki drugi način? I šta se događa kada holding eventulano proda paket svojih akcija?

Prvo treba imati na umu da bi svaka prodaja akcija sa bilo kog nivoa NIS-a pravno podlegala propisima o privatizaciji. Jer u svakom od ovih eventualnih slučajeva država prodaje državnu imovinu, svoj paket akcija.

Tu, istina, ima važnih nijansi. Kada je u pitanju eventualna prodaja akcija zavisnih akcionarskih društava unutar AD NIS-a, pošto su te akcije u vlasništvu NIS-a, o tome bi odluku doneli njegovi organi, koje kontroliše Vlada Srbije, preko Skupštine NIS-a. Pojednostavljeno, bez saglasnosti Vlade, organi AD NIS-a ne bi mogli doneti odluku o prodaji svog vlasništva u zavisnim preduzećima, celine ili dela, svejedno. Isto je i u slučaju vlasništva AD NIS-a nad delovima ili celinom preduzeća koja su potpuno van našeg društva, a takve udele, na primer, imamo u AD Politici i drugim firmama. Prihodi koje bismo prodajom tih udela ostvarili, uz saglasnost Vlade, išli bi u naše fondove, a prihod od eventualne prodaje paketa akcija AD NIS-a išao bi u državni budžet. U tom smislu, menadžment AD NIS-a stalno i ističe da je vertikalna privatizacija ove firme najbolje rešenje i za državu. A AD NIS bi sačuvao strukturu uobičajenu u svetu i, dokazano, ekonomski i tehnološki najefikasniju.

Da li je transformacija u holding u nekoj vezi sa mogućim proširivanjem manevarskog prostora za privatizaciju?

Sve zavisi od strategije privatizacije AD NIS-a koju će nakon predloga privatizacionog savetnika doneti Vlada Srbije.