Zalivanje božura

Reporter na „Sandića imanje“, periferija Uba, gde svečanost predaje ključeva od novih stanova za izbeglice, stig’o sat pre roka, što će reći na vreme. Zgrada kockasta, dole bela, gore narandžasta, ispred velika tabla – Izgradnja stambenog objekta za izbeglice i raseljena lica, P+3, ul. Slobodana Penezića Krcuna 84, investitor Jedinica za upravljanje objektima u javnom sektoru Srbije, na drugoj, manjoj tabli natpis Regional housing programme, Regionalni stambeni program…

ŠIŠKE NA TARZANKU

Na licu mesta svi u poslu, stiže prvi „audi“, izađoše žensko i muško. Nov asfalt do ulaza u zgradu, ispred, na peskovitoj zemlji, lepe kate i kadifice, do ulaznog stepeništa sto na kome bele platnene kese sa natpisom Regional housing programme. Do ulaznog stepeništa još jedan okrugao stočić, s srebrnim poslužavnikom, na kome su makaze sa zlatnim rukunicama.

Desno bina zastrta zelenim itisonom, po sredini pano opštine Ub, desno od bine, na okruglom stočiću povezanom crvenom mašnom, korpa u belom platnu u kojoj roze koverte sa ključevima stanova, do nje pletena korpa sa krupnim crvenim jabukama. Gospodin, koji misli o tome, uze obuči ženskinje u istim plavim haljinama, prvo predaju ključeve, onda jabuku…

Žensko u modelu iste plave haljine uze mirisnim osveživačem popršće dve oveće vaze sa cvećem, u kojima su dominirale gladiole, na ulazu u zgradu vezaše crvenu vrpcu između dve šipke sivog gelendera, gospođa u modelu iste plave haljine intervenisa da se traka pomeri malo napred. U sve stiže komesar za izbeglice gospodin Cucić, koji zadovoljno konstatova da su dve kante za zalivanje, plave i crvene boje, na svom mestu. Kroz sve je, kao da ga ima više primeraka, odo gospodin u plavoj majici SNS Ub.

Bini, u pratnji rukovodioca raspuštene kose, priđoše dve devojčice u narodnoj nošnji, jedna sa kike, druga sa punđicu, kojima dodeliše poslužavnik sa pogačom i čančetom sa solju. Javi se devojka koja je probala izvođenje himne. U sve uzeše da pristižu SPS delegacije iz okolnih opština, koje su se diskretno i radosno pozdravljale.

Novinar se prijavi i dobi belu Housing torbu, gde bila hemijska olovka, program, izvodi iz izlaganja zvaničnika… Rukovodilica devojčica sa so i pogača pladnjem postavi decu na predviđeno mesto. Stiže auto sa diplomatskim tablicama, izađe Sem Fabrici, ambasador i šef delegacije EU u Srbiji, koga navedoše na pogaču. Peške se uze primiče pogonski geometar iz Stublenice, gospodin Darko Glišić, predsednik opštine Ub, predsednik IO SNS, uža specijalnost obezbeđivanje sendviča i autobusa podrške, koji iskusno parkira kola podalje. Ode pravo na so i pogaču.

Stiže još jedna diplomatska limuzina, sa zakašnjenjem, eto i kola policije ispred dva „audija“, telohranitelj otvori vrata, pojavi se gospodin Ivica Dačić, tradicionalni plavi sako zakopčan na gornje dugme. Dočeka ga gospodin Glišić, napred šiške, pozadi „tarzanka“, koji je za ovu priliku bio u farmerkama i plavom sakojčiću. I Dačić se prekrsti pred pogačom, uze rukama maše i glavom odobrava. U tu diplomatsku aktivnost pozdravi i reportera „Vremena“, koji se naš’o na diplomatskom putu, rečima „Znači, sve je spremno!“

Kad svi stigli, svi se popeše na binu, Glišić, Dačić, gospodin Fabrici između dve ženske. Bi himna, aplauzi, javi se voditeljka, sve redom pozdravi: „Pred vama je trospratnica sa 20 stanova, ovaj zajednički program ima za cilj da obezbedi trajna rešenja, sve uz podršku OEBS a i UNHCR a i pomoć EU.“ Pa voditeljka najavi gospodina Ivicu Dačića, Prvog potpredsednika Vlade, ministra spoljnih poslova i predsednika Komisije za koordinaciju procesa trajne integracije izbeglica. Dačiću dodadoše fasciklu, pročita: „Republika Srbija čvrsto stoji na putu pridruživanja Evropskoj uniji…“ Dade cifre: izgradnju objekta pomogla EU sa 415.000 evra, opština Ub, plac i dozvole, sa 14 miliona dinara. Pozdravi predsednika Uba, ambasadora Fabricija, gospodina Džozefa, zamenika šefa misije OEBS a…

OBAVEZNO NA OBAVEZNO

Javi se ambasador Fabrici, prevodilica prevede: „Dobar dan, dragi ministre, gospodine gradonačelniče… velika mi je privilegija da sam danas na Ubu. Veliki regionalni projekat, Evropa pomogla sa 292 miliona evra, što čini 82 posto investicija, koje su 60 posto realizovane u Srbiji.“ Pa, u ime opštine Ub, priliku dobi SNS narodna poslanica imena Ivana Nikolić. Odma se vid’lo čija je, visoka pa krupna, cipele na štikle, suknja pripeta, dekoltovana bela bluzica, sa dominantne crne šare, na levoj ruci sat.

Poslanica je, kanda je celi mandat vežbala za taj trenutak, načisto izdominirala, na najbolji način iskoristila ukazanu šansu, bez greške sve pročitala: „Uvaženi Potpredsedniče Vlade RS, gospodine Dačiću, predsedniče opštine Ub, gospodine Glišiću, uvaženi ambasadore EU, gospodine Fabrici, zameniče Šefa misije OEBS a, gospodine Džozefe… čast mi je da vam se obratim u ime opštine Ub i izrazim zadovoljstvo što se danas vidimo ispred prelepog i modernog objekta, za samo nekoliko minuta, kada dobijete ključeve, uplovićete u nove živote…“ A onda je briljantno finiširala: „Danas, kada intenzivan rad predsednika Republike, gospodina Aleksandra Vučića, i Vlade RS, obezbeđuje stabilnost u našoj zemlji, kada nam se smanjuje javni dug, kada beležimo suficit u budžetu, kada imamo sve veći broj investicija, sigurno je da će se lakše i efikasnije sprovoditi i ovakvi programi…“

Na red dođe gospodin OEBS Džozef, na srpskom pozdravi Prvog potpredsednika Vlade, na srpskom nastavi da je misija OEBS a ponosna što sarađuje na projektu. Mikrofonu priskoči Prvi potpredsednik vlade i reče da je gospodin Džozef Amerikanac koji govori srpski zato što mu je žena Srpkinja. Ispred izbeglica se javi žena koja pozdravi poštovanog Prvog potpredsednika, predsednika opštine Ub, svima od srca zahvali. Na kraju, na red dođe komesar za izbeglice gospodin Vladimir Cucić, dade podatak da su za tri godine izgrađene 3763 stambene jedinice i reče da je ispred svakog objekta, kao i ovde, posađen kosovski božur, velika srpska čuvarkuća, da ih čuvaju i neguju, i da im se deca bokore kao božuri…

Pređoše na podelu ključeva, prvi bi gospodin Prvi potpredsednik Vlade, ministar spoljnih poslova i predsednik Komisije za koordinaciju, dade ključeve i jabuku, kad na red dođe da ambasador Fabrici dade ključeve i jabuku, gospodin Predsednik Komisije za koordinaciju dobaci da gospodin Fabrici nije ljubio, ali da mu je on rekao da treba da ljubi žene. Ključeve dodeliše i gospodin Džozef, poslanica koju nije bilo potrebe najavljivati kao poslanicu, komesar Cucić…

Pade zajedničko slikanje, voditeljka objavi da će visoke zvanice preseći vrpcu, zatim obići stan broj 5, u prizemlju. Delegaciju sprovedoše, pored namirisanih gladiola, do vrpce, Poslanica, gospodin Džozef, gospodin Prvi Potpredsednik i gospodin Fabrici složno presekoše vrpcu i digoše makaze sa zlatnim rukunicama u vis. Svi uđoše u stan broj 5, Dačić upita Cucića gde je televizor za naselje, pohvali stan od 40 kvadrata, i ostali pohvališe, novinar upita Dačić gospodina, može li izjava, Prvi potpredsednik uze se nećka, bio jutros na televiziji, ne može ceo dan priča, novinar nastavi, Hoće li biti dijaloga sa opozicijom, gospodin Dačić oćuta, pa reče, treba da bude, ali u parlamentu…

Izvedoše ih napolje, pa, po protokolu, pravo u božure, dve zelene biljke, Dačić slučajno dobi crvenu kantu, Fabrici plavu, pa uzeše da zalivaju. To ne bilo sve od zalivanja, uze da zaliva Poslanica, gospodin Glišić, Cucić komesar. Lično Glišić gospodin, uz konverzaciju rukama, isprati Prvog potpredsednika. Glišić reče, Obavezno, i Predsednik Komisije za koordinaciju reče, Obavezno, telohranitelj otvori vrata, gospodin Prvi potpredsednik uđe u „audi“ A8 L, telohranitelj zatvori vrata.