Privatnici koji su zakupili deo pogona propalog društvenog giganta nameravaju da ga privatizuju i da ožive tekstilnu proizvodnju. Da umeju uspešno da rade, pokazuju njihovi poslovni rezultati
PROIZVODNJA VEŠA: Pogon Cherisha
Beogradski vunarski kombinat, nekada po obimu proizvodnje jedna od najvećih tekstilnih fabrika u Beogradu, trenutno je u restrukturiranju i sada zapošljava samo oko 150 od nekadašnjih više od hiljadu radnika. Međutim, u pogonima ove fabrike ukupno radi više od 500 ljudi, koji su zaposleni u BVK-u i u još devetnaest malih privatnih firmi. Ove firme su pre dve-tri godine zakupile trećinu proizvodnog prostora starog društvenog giganta i u njegove pogone preselile svoju proizvodnju.
„Posebno je zanimljivo da od tih devetnaest firmi, čak sedamnaest posluje u oblasti tekstila, zajedno zapošljavaju između 350 i 400 radnika i prave promet od najmanje pola milijarde dinara“, kaže za „Vreme“ Vojislav Crnjanski, vlasnik firme Sanja dizajn, koja je jedan od zakupaca prostora u BVK-u. On dodaje da su ove firme posebno ponosne na svoje poslovne rezultate, jer ostvaruju veću proizvodnu efikasnost od one koju je imao stari kombinat. „Mnogi od nas proizvode u dve, a neki čak i u tri smene, pa se ovde i u pola noći može čuti zujanje mašina“, objašnjava Crnjanski.
ČARAPE: Sanja dizajn
PODSTANARI: Među zakupcima najviše je proizvođača čarapa, čak pet: Gerbi, BMD Socks, Savarad, Vrač i Sanja dizajn. Tu se nalazi i jedan od najznačajnijih domaćih proizvođača sportske opreme NAAI, koji osim što snabdeva domaće sportske klubove, svoju robu izvozi u Mađarsku i zemlje bivše Jugoslavije, ali i u SAD, Dansku i Nemačku. Firma Arlekino proizvodi žensku modnu konfekciju, a Jatriks trikotažu. Zakupac prostora u BVK-u je i proizvođač mebl-štofova Granteks, zatim Pan koji proizvodi veš marke Cherish. Egalteks se bavi veleprodajom tekstila, a Hemoterm održavanjem uređaja i opreme u tekstilnoj industriji. Firma Fidafil radi teksturizaciju prediva i tako obrađenim repromaterijalom snabdeva većinu „suseda“ u BVK-u, a pored toga ostvaruje i znatan izvoz. Vojislav Crnjanski tvrdi da to što su zakupci u BVK-u uglavnom tekstilne firme čiji se proizvodni programi međusobno dopunjuju, a negde i „prethode“ jedni drugima, nije uopšte slučajno. On kaže da su mnoge od njih i pre preseljenja u prostorije BVK- međusobno tesno sarađivale i imale slične probleme, recimo nedostak prostora za širenje, koji je preseljenjem na ovu lokaciju uglavnom rešen.
KONZORCIJUM: „Na ovoj lokaciji dobili smo dovoljno prostora da širimo svoju proizvodnju, time i šansu da osvajamo nova tržišta. Takođe, nas dvanaest je oformilo konzorcijum koji će se kandidovati za privatizaciju BVK-a, jer smatramo da možemo da ga oživimo. Uostalom, njegova proizvodnja je potpuno kompatibilna sa našim proizvodnim programima“, objašnjava za naš list Nenad Acan, vlasnik i direktor firme NAAI. Paradoksalno, već odavno otpisani BVK danas je mesto gde se mesečno proizvede više od pola miliona čarapa, stotine hiljada komada donjeg veša, dresova i ostale sportske opreme, desetine hiljada komada trikotažnih i konfekcijskih artikala, tone teksturiranog prediva i hiljade metara različitih tkanina.
Stari vlasnik
Beogradski vunarski kombinat počeo je da radi pre Drugog svetskog rata i ubrzo postao jedna od vodećih tekstilnih fabrika u Kraljevini Jugoslaviji. Vlasnik i direktor nekadašnjeg kombinata bio je poznati predratni fabrikant Vlada Ilić, prvi gradonačelnik Beograda i nosilac ordena svetog Save. On je zajedno sa Đorđem Vajfertom, braćom Đorđem i Gedeonom Dunđerski i Vladislavom Ribnikarom bio jedan od najistaknutijih članova Dunavskog kola jahača, društva koje mnogi smatraju začetnikom konjičkog sporta na ovim prostorima. Osim konjičkog sporta, Vlada Ilić je ostavio trag i u sokolstvu, jer je bio osnivač Sokolskog društva Beograd XI – Karaburma, čiji su članovi mahom bili zaposleni u njegovim fabrikama ili su živeli u okolini. Veliki ugled koji je Ilić uživao pre rata dobro oslikava podatak da mu je na venčanju sa Olgom Dunđerski venčani kum bio kralj Aleksandar I Karađorđević. Po završetku Drugog svetskog rata, Vlada Ilić je uhapšen kao narodni neprijatelj i ratni profiter i trebalo je da bude likvidiran. Od smrti ga je, priča se, spasao Vinston Čerčil, koji se za njega založio kod Tita. Iz zatvora je zbog bolesti pušten početkom pedesetih, ali je ubrzo umro.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Šta spaja Vučićeve ministre unutrašnjih poslova? Kome građanin sme da prijavi kakvog mafijaša posle slučaja Milić? O tome piše Filip Švarm u novom broju „Vremena“
Ako je Slavija u međuvremenu postala neka vrsta političkog barometra, onda je ovog 23. maja kazaljka otišla duboko u crveno, ali ne onako kako bi vlast volela da prikaže. Nije to crveno od nasilja, nego od pritiska koji više ne može da se ignoriše, od društva koje je naučilo da se okuplja, prepoznaje i što je za svaku vlast najopasnije, pamti. Nije ovde više reč o jednom protestu niti o jednoj pobunjenoj generaciji, nego o novom obrascu ponašanja društva koje odbija da se vrati u političku apatiju
Hapšenje bivšeg načelnika PU Beograd nije dovelo do onoga što bi svi mogli da očekuju – opsežne istrage u policiji i MUP-u Srbije koja bi, poput nove “Sablje” odsekla glavu korumpiranom vođstvu institucije koja treba da seče glave korumpiranima i onima koji su u kriminalu. To govori držanje čitavog slučaja u okviru režima i izostanak prave istrage. Otprilike – kao na su to neka unutrašnja neslaganja u samoj vlasti
Za manje od 12 sati u glavnom gradu su uništena četiri poznata ugostiteljska objekta, a serija incidenata eskalirala je pucnjavom u restoranu “Jerry” na Novom Beogradu. Vlasnička struktura ovih lokala otvara pitanje ko su ljudi koji su se našli na meti
Kako se autolimar iz Nove Pazove našao u slučaju Milić, jednoj od najvećih afera u novijoj istoriji? Šta je za običnog naprednjaka deset hiljada evra, a šta za glavešine SNS-a? Ko su kederi i štuke u tom lancu ishrane
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
