Kako da iskoristimo nauku, predsednik SANU u dodatku "Vremena" br. 1122 – SANU 1841–2012
Dve godine traju nevešto kamuflirani pokušaji da se spreči donošenje odluke o osnivanju Instituta ekonomskih nauka SANU.
Od društvenih i humanističkih nauka se zahteva da, pored ostalog, pomognu objašnjenju tekućih problema čovečanstva – zašto je došlo do ekonomske krize, da identifikuju društveni uticaj i moguće buduće tendencije.
Iz besede akademika Ljubisava Rakića na Godišnjoj skupštini SANU, 7. juni 2012. godine:
U slučaju SANU ovaj zahtev, koji se stavlja pred društvene i humanističke nauke, biće ostvaren, jer Odluka o osnivanju Instituta ekonomskih nauka SANU (IEN SANU), doneta 9. juna 2011. na godišnjoj skupštini SANU, nije poništena: na nedavnoj godišnjoj skupštini Akademije (održanoj 7. juna) od 130 članova SANU s pravom glasa Skupštini su prisustvovala na početku 74 člana (56 članova nije, dakle, došlo na Skupštinu). U pauzi i do razmatranja tačke 14 (stavljanje van snage prošlogodišnje odluke o osnivanju IEN SANU – na neobrazloženi predlog predsednika SANU) Skupštinu je napustilo 15 članova Akademije, tako da nije postojao kvorum za odlučivanje (od 66 članova). Od 59 prisutnih članova samo devet je glasalo za predlog predsednika SANU, tri protiv toga da se prošlogodišnja odluka „stavi van snage“! Četrdeset sedam članova SANU se tada nije izjasnilo, a niko nije postavio pitanje ko je uzdržan.
Na snazi je, dakle, ostala odluka o osnivanju nezavisnog IEN u okrilju SANU doneta 9. juna 2011. uz (pisanu) podršku Ministarstva prosvete i nauke i na osnovu obrazloženja Predloga za osnivanje Instituta ekonomskih nauka SANU. Prvu verziju tog predloga sačinio sam u jesen 2010. i on je do juna 2011. više puta razmatran na sednicama Odeljenja društvenih nauka, Izvršnog odbora Predsedništva (IOP) i, konačno, samog Predsedništva, koje ga je usvojilo kao dokument SANU i prosledilo prošlogodišnjoj skupštini.
Međutim, u nedeljniku „Vreme“ broj 1122 od 5. jula 2012 (Dodatak SANU 1841–2012), na molbu novinara da prokomentariše „ono što se dešavalo na Skupštini SANU povodom odluke da se ukinu sve odluke vezane za postupak osnivanja ekonomskog instituta SANU“, akademik Nikola Hajdin, predsednik SANU, izjavio je: „Za jednu ustanovu kao što je Akademija, normalno je da postoje različiti instituti, uključujući i institut ekonomskih nauka. Ali, u svakom institutu mora da postoji jezgro, koje je u stanju da ga osnuje i vodi. Ja se nisam na vreme dovoljno informisao, tako da smo na prečac doneli odluku da ćemo osnovati takav institut. Ispostavilo se da postoji samo jedan jedini ekonomista. Kad smo videli u kakvoj se nevolji nalazimo, rešili smo da to pitanje ipak stopiramo i odložimo za kasnije.“ (podvukao: Č.O.) Te tvrdnje iziskuju kratak komentar:
„Ja se nisam na vreme dovoljno informisao“, izjavljuje predsednik Akademije, mada je od 20. aprila 2010 (kada je pitanje potrebe osnivanja IEN pri SANU pokrenuto u raspravi za okruglim stolom na temu Poreklo i ishod kriza, održanoj tog dana u SANU) do 9. juna 2011, kada je održana Godišnja skupština SANU, na kojoj je doneta Odluka o osnivanju IEN SANU, proteklo 415 dana, a do 7. juna 2012. još 363 dana, što je ukupno 778 dana!
Kada je uvaženi predsednik saznao da je u SANU samo jedan jedini ekonomista? Da li su u drugim institutima koji deluju u okviru SANU svi članovi akademici? Opšte je poznato da nisu. Zašto je u SANU samo jedan ekonomista? Zašto nema jezgra? Ako je jezgro poželjno (a mislim da jeste), zašto se rukovodstvo SANU angažovalo da poništi ovogodišnju kandidaturu jednog ekonomiste iz Novog Sada za dopisnog člana SANU? Da li možda zbog toga što je on bio jedan od inicijatora osnivanja IEN SANU?
Do 9. juna 2011. to su bili nevešto kamuflirani pokušaji (uglavnom u SANU) da se spreči donošenje odluke o osnivanju instituta, a kada je ona doneta, intenzivirani su (protivzakoniti) pokušaji (sada i uz pomoć moćnih aktera van SANU) da se ta odluka poništi. Vremenom su se samo menjala „objašnjenja“ zašto se to čini.
Najpre je s početka proleća 2011. generalni sekretar SANU, akademik Dimitrije Stefanović, lansirao „teoriju“ da osnivanje instituta nije u skladu sa Zakonom o SANU i sa Statutom SANU. Kada sam ga upitao da li je čitao Zakon i Statut, on je, na moje zaprepašćenje, odgovorio – odrečno.
Posle toga otišao sam s odštampanim relevantnim delovima Zakona i Statuta (koji regulišu materiju osnivanja instituta u SANU) kod predsednika SANU. On je pozvao upravnicu poslova koja je potvrdila da je sve u vezi s osnivanjem IEN SANU pravno u redu. Potom joj je naložio da sa mnom sarađuje u realizaciji te, po mom mišljenju, strateški važne zamisli. Verovao sam da i predsednik deli to mišljenje, ali me je on očinski upozorio da je to vrlo opasna zamisao i da je bolje da od nje odustanem na vreme. Pomislio sam da se šali, kasnije, kada je počela šikana, shvatio da je još tada vrag odneo šalu.
Potom Izvršni odbor Predsedništva SANU, na sednici od 9. septembra 2011, konstatuje da ne zna da li je Skupština osnovala Institut ekonomskih nauka ili Ekonomski institut (?!), pa Predsedništvu SANU upućuje inicijativu „da predloži Skupštini SANU da stavi van snage Odluku o osnivanju IEN SANU, kao i da se povuku, tj. storniraju, svi dopisi koji su do sada prosleđeni u vezi s osnivanjem IEN SANU (Kabinetu predsednika Republike Srbije, Vladi Republike Srbije, Narodnoj banci Srbije, Ministarstvu prosvete i nauke, Gradonačelniku grada Beograda).“
Iako je sporna godišnja skupština SANU održana tek 7. juna 2012, generalni sekretar u septembru 2011. šalje svim navedenim naslovima dopis o tome da je Odluka o osnivanju IEN poništena! Dopis je sačinila upravnica poslova koja je i stvorila zbrku oko imena instituta (optužujući sekretara Odeljenja društvenih nauka da je on u svojom dopisima IOP pogrešio u nazivu)!? Sve ovo je razjašnjeno u iscrpnoj (35 strana) Informaciji o osnivanju IEN SANU, koju sam uputio je IOP SANU. Upravnica poslova je, međutim, zabranila da se Informacija stavi na dnevni red sednice Izvršnog odbora. Istu Informaciju posle toga razmatralo je Odeljenje društvenih nauka i jednoglasnom odlukom uputilo je Izvršnom odboru. Upravnica poslova ponovo je sprečila da IO razmotri Informaciju. Odeljenje društvenih nauka, na moju molbu, predložilo je da sažetu verziju Informacije usmeno izložim na sednici Izvršnog odbora, tj. da objasnim „nejasnoće“ i „nesporazume“ koje je namerno izazvala (bivša) upravnica poslova. Taj predlog, po savetu upravnice, IO je odbio. Na kraju sam preko pisarnice Informaciju poslao svim članovima IO, uključujući dakako i predsednika SANU. Imajući puno poverenje u organe SANU u protekle dve godine, koliko traju pripreme za početak rada IEN SANU, isključivo sam im se obraćao sledeći strogo pravnu proceduru. O svemu tome do tančina je bio upoznat predsednik SANU. Članovi IOP su ignorisali problem, smatrajući da su ga svojom pravno neutemeljenom (i smušeno stilizovanom) odlukom definitivno eliminisali, sledeći, pritom, mokusatsu princip (ubiti nekoga ili nešto prosto ćutanjem o tome)…
Najsvežiji primer: „Generalni sekretar SANU, akademik Dimitrije Stefanović, obavestio je Predsedništvo da oseća moralnu odgovornost da iznese svoj stav posle nedavno održane godišnje skupštine SANU. Naveo je da mu je ostalo neprijatno osećanje da je dopisni član Časlav Ocić, u medijima, na krajnje neprijatan način pominjao rukovodstvo, upravnika i zamenika upravnika poslova i iznosio u javnost stvari sa namerama koje nisu na nivou člana Akademije, kao i da je neprimereno da se članovi SANU obraćaju medijima i blate ugled kuće u kojoj rade i uživaju naročite privilegije, vodeći polemiku oko unutrašnjih stvari Akademije. Pohvalio je rad navedena dva lica i izneo zahvalnost naporima da zaštite interes Akademije (dopis 336. od 28.06.2012. godine)…“ Ovo je direktan citat Zapisnika s III sednice Predsedništva SANU, održane 28. juna 2012, strana 3. (prim. Č.O.)
Na godišnjoj skupštini SANU 7. juna 2012, pokušavajući da sprečim bruku, tražio sam da se promeni dnevni red i predlagao da se odluka o poništavanju odluke (tačka 14) stavi na dnevni red narednog (vanrednog ili redovnog) zasedanja, posle temeljnog razmatranja (starih i novih) činjenica u nadležnim organima SANU… Kada sam, naposletku, dobio reč, nekoliko puta su me u izlaganju prekinuli generalni sekretar i potpredsednik i, na kraju, predsednik mi je oduzeo reč. Skrenuo sam pažnju da nema kvoruma, a on je odbio da se prebroje prisutni: „Tužite me sudu!“
I sasvim na kraju: tačka 15. – izveštaj o finansijskom poslovanju SANU u 2011. godini (završni račun), izveštaj o popisu i revalorizaciji imovine SANU i finansijski plan za 2012. – nisu na Skupštini ni razmatrani, niti usvojeni!?
Zar takvo kršenje propisa nije dovoljan razlog da se zakaže vanredna godišnja skupština SANU?
Možda će sve ovo pokrenuti javnu raspravu, jer ne može se sve prekriti pomenutim mokusatsu principom.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
