foto: rade prelić / tanjug
Stanje u zemlji je takvo da na funkcije ne dolaze sposobni, nego poslušni. Kao i iz MUP-a i Vojske Srbije tako iz BIA odlaze ljudi čim ispune zakonske uslove. A u BIA to su napunjene 53 godine života, od toga bar 20 provedenih u Službi, te posedovanje statusa ovlašćenog službenog lica u trajanju od 10 godina. I ko onda ne bi otišao – penzija je barem duplo veća od prosečne
Lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas, mora se priznati, suočen je sa efikasnom akcijom Bezbednosno informativne agencije vezanom za predsednika opštine Stari grad Marka Bastaća. Da li su operativci BIA u tome učestvovali voljno ili nevoljno, nije bitno: njihov rad je zloupotrebljen, neko od nadležnih je sve ono što su uradili i njihove izveštaje, sa sve foto i video dokumentacijom, predao nadređenima, a oni opet „tamo gde treba“, u neformalni „paralelni Generalštab“ Vučićeve vlasti. I onda režimski tabloidi pokrenu kampanju, sa sve snimcima.
I ranije je toga bilo, ne samo u vreme vladavine Slobodana Miloševića, nego i za vlasti Borisa Tadića. Ali ovog puta je potpuno ogoljeno. I u sve je opet, gle čuda, umešan Goran Vesić. Malo ko se seća, kad je Demokratska stranka Srbije izašla iz DOS-a, afere sa tadašnjim predsednikom Skupštine Srbije Draganom Maršićaninom i njegove veze sa stenografkinjom parlamenta koju je Služba uredno dokumentovala, a Vesić dostavio listu „Nacional“. Glavni urednik bio je Predrag Popović, nekadašnji Vučićev prijatelj a danas ogorčeni protivnik, a na mestu njegovog zamenika nalazio se Dragan Vučićević, tadašnji vatreni „dosmanlija“ (kako se izražavao Vučić), sadašnji veliki prijatelj i najverniji sluga predsednika Srpske napredne stranke i Srbije.
Sve u svemu, Đilas je prošle nedelje na konferenciji za novinare javno zapitao direktora BIA Bratislava Gašića da li je tačno da se na kolegijumima BIA lideri opozicije nazivaju ološima, izdajnicima, lopovima i da se od nižih rukovodilaca zahteva svakodnevno angažovanje u pravcu praćenja opozicionih aktivnosti.
„Da li vi uopšte razumete da ste ovakvim vođenjem BIA prekršili ‘nestranačke orijentacije’ u ovom poslu sa nesagledivim posledicama po bezbednost zemlje i celokupnu profesiju?“, ukazao je Đilas.
A ŠTA JE TU NOVO
U razgovoru sa penzionisanim radnicima BIA, autor ovog teksta dobio je samo ciničan podsmeh, praćen pitanjem: „A šta je BIA radila dok je Demokratska stranka bila na vlasti?“ I objašnjenje kako se opozicioni lideri uvek prate, jer je osnov postojanja Službe očuvanje bezbednosti države.
„Đilas tvrdi da je BIA dobila u obavezu nadzor dela opozicionih lidera, dok je drugi deo takvih struktura dodeljen strukturama MUP-a. Pa šta je tu novo?“, kaže jedan od tih ljudi, „stari poznanik“ sa demonstracija devedesetih, koji je bio infiltriran u masu, neretko i među one uz vođe demonstracija, kao vatreni pristalica. On dodaje da su se metodi rada osavremenili, ali da, i pored sve tehnike, čovek, neposredni „pešak“ ostaje osnova svega.
„Napravljena je izvesna preraspodela uloga, ljudi iz MUP-a su, sa svojim prepoznatljivim stilom oblačenja, jasno vidljivi, vođe protesta se sa njima često dogovaraju o trasama ili o sprečavanju incidenata, iako u civilu, oni su prepoznatljivi i javno snimaju sva događanja. Ljudi iz BIA poseduju sofisticiranu opremu, što je i red, a oduvek je i bilo, oni su u masi, ne odudaraju“, kaže taj izvor.
Drugi od bivših „udbaša“, upitan o Đilasovoj tvrdnji da BIA svoje podatke i snimke dostavlja tabloidima, sa podsmehom kaže da je to oduvek činjeno, u ovoj ili onoj formi.
„Misliš da je u vreme vlasti demokrata bilo drugačije? Uđite u arhivu i pogledajte šta su tad objavljivali ‘Pres’ i ‘Kurir’. Ipak, tada se to radilo mnogo suptilnije. Na primer, naši šefovi jave njihovim šefovima gde da kao slučajno pošalju foto-reportera i on uslika tobože ekskluzivni snimak nečega. Kad su novi radikali došli na vlast, sve su sveli na primitivan nivo“, objašnjava on. Kao primer navodi da su, kad je Vučić 2012. godine postao prvi potpredsednik Vlade zadužen za borbu protiv korupcije, kod kolportera na ulazu u podzemni prolaz na Terazijama čekale na dolazak sutrašnjih novina kolone džipova, čiji vlasnici su strepeli da li će se pojaviti na naslovnoj strani.
Za Đilasove optužbe da je Gašić u BIA od stupanja na dužnost primio više stotina novih radnika, uglavnom članova i aktivista SNS-a, više bivših pripadnika Službe tvrdi da su neproverljivi i ne mogu se dokazati. Oni ukazuju da je stanje u državi, a samim tim u Službi, takvo da na funkcije dolaze ne sposobni, nego poslušni. Kao i iz MUP-a i Vojske tako iz BIA odlaze ljudi čim ispune zakonske uslove. A u BIA su to napunjene 53 godine života, od toga bar 20 provedenih u Službi, te posedovanje statusa OSL (ovlašćeno službeno lice) u trajanju od 10 godina. I ko onda ne bi otišao – penzija je barem duplo veća od prosečne u Srbiji, plus mogućnost da se odmah nađe posao u nekoj od državnih ili privatnih firmi kao čovek sa iskustvom. S druge strane, u taj kontekst se mogu dovesti i smene koje je Gašić, kao i mnogi njegovi prethodnici, sproveo – pod obrazloženjem „podmlađivanja kadra“ starije pripadnike BIA koji su nosili aktivnosti imenovali su za „savetnike direktora“. U prevodu, ti ljudi ne rade ništa, čekaju penziju.
Kada su u pitanju Đilasove optužbe o stranačkom zapošljavanju, prekretnicu u sunovratu Službe, tvrde neki od njih, predstavljalo je krajem devedesetih imenovanje tadašnjeg funkcionera SPS a Uroša Šuvakovića za pomoćnika načelnika zaduženog za analitiku. Posle tog, svaki načelnik je mogao da dovede koga je hteo i kada je hteo.
USLUGE I KONTRAUSLUGE
Vučić je u predizbornoj kampanji 2012. obećavao kako će sve da promeni, depolitizuje državnu upravu, policiju i BIA. Koliko se toga držao, pokazao je već u proleće 2013. Tada je poslanik SNS-a u Skupštini Srbije Mićo Rogović napustio to mesto, a zvanično obrazloženje je bilo da prelazi na rad u BIA. Rogović, poslanik prvo Srpske radikalne stranke, a potom SNS-a, ugostitelj iz Nove Varoši, sa završenom Vojnom akademijom, u BIA se zaposlio sa 47 godina i krenuo na kurs za „mlađeg operativca“.
„Pustite Rogovića, eto sreće da je to najveći problem. On je još dobar kakvi su sve došli“, kratko je potpisniku ovog teksta tu situaciju opisao jedan tada sveže penzionisani operativac BIA.
Đilas je postavio i pitanje prijema radnika BIA sa završenim privatnim fakultetima, navodno takvih je većina. U pravilniku Službe nigde ne stoji da mora biti završen državni fakultet. Ranija rukovodstva Službe su imala prećutan kriterijum da to mora biti državni fakultet. Onima koji su radili decenijama sa završenom srednjom ili višom školom, završeni privatni fakultet se priznavao u odnosu na primanja ili broj dana godišnjeg odmora, ali u službi nisu mogli napredovati. Pošto su po zakonu državni i privatni akreditovani fakulteti ravnopravni i tu je ispunjen neophodan uslov. A bezbednosnih provera je uvek bilo, obavezne su, i biće ih. Ranije je bio pozitivan poen da li ti je otac član Socijalističke partije Srbije, posle DS-a ili DSS-a, sad SNS-a, sve je stvar diskrecije Službe.
Jedno od Đilasovih pitanja odnosilo se i na to da li je tačno da je izuzetno važnu ulogu u Gašićevom imenovanju na direktorsko mesto imao kontroverzni trgovac oružjem Slobodan Tešić, koji je „ubrzo skinut sa svih mera i koji je sada čest gost u njegovom kabinetu, kao i da bez problema dobija sve potrebne dozvole za problematične poslove i trgovinu oružjem“.
Poznato je da u Srbiji svaka vlast ima svog „podobnog“ trgovca naoružanjem koji je, zauzvrat, spreman činiti razne kontrausluge. Tešić je maher u toj oblasti – bude u nemilosti, pa u milosti vlasti, pa onda u nemilosti druge… Ali on očigledno zna kako da te probleme reši. Stavljanje i skidanje na američku listu nepoželjnih isto je relativna stvar, sve se reši određenim „aktivnostima“ vezanim za transakcije novca. A to da li je istina da mu je zet primljen na rad u BIA? To je veoma teško dokazati. Bilo koja komisija da dođe, dobiće sve dokumente da je urađeno po zakonu i da niko nije znao o kome se radi, čak ni „bezbednosne provere“. A kad su bezbednosne provere u pitanju, onda bi neko od opozicije trebalo da „zagrebe“ o famoznoj Akademiji BIA.
Zbog svega ovog, BIA ćuti, ne pada im na pamet da odgovaraju na Đilasove optužbe, ali joj je dalo dodatni zamah da obrati pažnju na neke druge stvari i proširi krug svojih saradnika. A „slučaj Bastać“ opoziciji treba da posluži kao nauk da je BIA uigran sistem i da vode računa o ponašanju svojih predstavnika. Ispovest Bastaćevog kuma Lazara Lešnjaka TV Pinku ili „Kuriru“ to potvrđuje. Danas oni, sutra neko drugi.
Za Đilasovu tvrdnju da je firma Knezpetrol „sponzor“ BIA, bivši pripadnici Službe ne spore da to može biti istina.
„Vidi, Služba je oduvek imala svoje firme preko kojih je namicala sredstva u crne fondove, potrebna za tajne operacije. To preko koje firme će ići, državne ili privatne, potpuno je nebitno“, objašnjava jedan od „veterana“.
„Šverc cigareta, oružja, farmerki ranije, devedesetih nafte i cigareta, ništa to nije moglo bez blagoslova Službe. Oni koji su to radili u tišini i posle se primirili, živi su i danas i vlasnici su imperija; oni koji su sebi davali oduška, pokojni su. Ako ti Služba nešto omogući, onda se drži pravila, ako ne, sam snosiš odgovornost“, kaže taj izvor i nabraja imena onih koji su se „odmetnuli“ devedesetih i završili su kako su završili, ili onih koji su sad „ugledni biznismeni“.
Što se Gašića tiče, dodaje on, čovek je devedesetih godina bio u biznisu sa naftom i zna dobro kako on funkcioniše. „Ne tvrdim da on to radi, samo ukazujem da se na taj način mogu obezbediti sredstva za ‘crne fondove’. A na pitanje o Knezpetrolu, čiji je vlasnik Srđan Knežević, pravosnažno osuđen zbog šverca goriva, ali mu se stalno odgađa odlazak na odsluženje kazne, on odgovara da je ovo Srbija i da je čovek u medijima u kojima redovno plaća oglase predstavljen kao humanista i filantrop, a tako je zaradio i priznanje Privredne komore Srbije.
Pravo pitanje koje treba postaviti je, tvrdi naš sagovornik koji je devedesetih za potrebe Službe pokrivao i „prekodrniske Srbe“, odakle tom mladom čoveku iz Batajnice ono što se zove prvi milion maraka, sa kojim kapitalom je napravio prve pumpe, kako se širio i ko mu je u tom pomogao. Naravno, i šta mu je radio otac u zapadnom delu Republike Srpske, gde je živeo, i u kakvim je odnosima bio sa tadašnjom vlasti RS? Onda će sve kockice da se slože. Kad na osnovu tog novca i potom „malo šverca“ za koje ste osuđeni raširite imperiju, onda vam je lako biti humanista. Takođe, i onako „spontano“ ponuditi da se vozila BIA na vašim pumpama snabdevaju po nižoj ceni, manje koštaju bonovi. Uostalom, ko da zameri, na primer, specijalizovanim prodavnicama vojne i policijske opreme, poput Army shopa ili Military shopa, da pripadnicima Vojske i MUP-a daju 10 odsto popusta?, navodi taj izvor.
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
