foto: draško gagović
Sneg, vetar, kiša, batinaši koji su iskakali na Terazijama iz kombija, policijski kordoni, kontramiting, ništa nije moglo da nas spreči da prodajemo "Vreme"
Nedugo posle studentskih demonstracija na Terazijama marta 1991. godine, na kojima je moj brat prodavao vanredna izdanja dnevnih novina „Borba“, u njihovom prodajnom odeljenju predložili su nam da prodajemo i novi nedeljnik „Vreme“. Subota popodne, prodajno mesto Delijska česma. Prodali smo sve što smo zadužili. I tako je počelo.
Zajedno smo rasli, borili se tih devedesetih godina na ulici protiv tadašnjeg režima. Kolporterska mreža je bila sve veća i veća. Kulminacija je bila na demonstracijama ‘96-97. godine. Tih dana smo prodavali novine po čitav dan. Sneg, vetar, kiša, batinaši koji su iskakali na Terazijama iz kombija, policijski kordoni, kontramiting, ništa nije moglo da nas spreči da prodajemo „Vreme“.
Nismo prestajali sa prodajom ni za vreme bombardovanja. Nije bilo dela Beograda gde nije bio neki kolporter. Neki su dobijali nadimke po svom prodajnom mestu i tako smo ih pamtili, recimo Laza-Mirijevo, Voja-Dedinje itd. Mnogo je ljudi raznih profila i interesovanja prošlo kroz kolportersku mrežu i prodavalo „Vreme“. Najčešće su to bili studenti i đaci srednjoškolci, većina nasmejani i veseli ljudi koji su dolazili na mesto gde smo delili novine i po sat ranije kako bi međusobno razmenili reč-dve. Znalo se da će Cvrle, kad dođe, da mi kaže „Oooo, Ignjate“, Baji „Gde si Baja mali knindža“, Duletu Dža il Bu bi govorio „drug umetnik“ itd. Bile su tu nezaboravne stručne analize utakmica (recimo Ipsvič-Norvič), političke situacije, recenzije koncerata i filmova itd.
Taj period je nezaboravan. I pored svih nedaća koje su nas tih devedesetih pogodile, u toj ekipi je vladao jedan neverovatan duh, bilo je tu mnogo, mnogo pozitivne energije. Koliko znam, većina tih nekadašnjih kolportera sada su uspešni ljudi u svojim profesijama, ovde a i u inostranstvu (novinari, sportski komentatori, političari, inženjeri, privatnici, lekari, umetnici itd). Sa dosta njih sam i dalje u kontaktu. Distribucijom štampe sam se bavio sve do 2012. godine. Sada radim u auto industriji.
Lepo je bilo biti deo te ekipe. „Vreme“ i dalje vrlo rado čitam. Čestitam jubilej ljudima koji su istrajali i izdržali sve ove godine uz „Vreme“.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
