Vreme gondola

Nekad poznate i kao žičare, gondole su postale predmet interesovanja javnosti i medija nakon što je u martu ove godine izvršena seča stabala u parku Ušće i Kalemegdanskom parku, a zatim je, na osnovu tužbe Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), Upravni sud naložio zaustavljanje radova na projektu gondola na Kalemegdanu do donošenja konačnog rešenja o zakonitosti građevinske dozvole koju je izdalo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

A potom je po hitnom postupku usvojen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o žičarama za transport lica.

Pored drveća koje je posečeno bez prethodno pribavljene građevinske dozvole i studije o proceni uticaja na životnu sredinu, zbog gondole su pale teške reči i teške neistine. Na ljutu ranu, ljuta trava. Da ne pominjem uvrede na račun RERI-ja koje je sebi dozvolio zamenik gradonačelnika Beograda, a rado preneo „Informer“ – stručnjaci koji su izneli argumente protiv izgradnje žičare Ušće–Kalemegdan nazivani su neznalicama koji hoće da zaustave arheološka ispitivanja na Kalemegdanu. Zamenik gradonačelnika Goran Vesić i narodni poslanik Orlić Vladimir obavestili su javnost da je Upravni sud, zapravo, zabranio arheološka ispitivanja, da građevinska dozvola uopšte nije ni izdata [sic], te da izgradnja gondole uopšte nije planirana na Beogradskoj tvrđavi.

Opet je zamenik otišao korak dalje i za TV Pink izjavio da iza napada na gondolu stoji „opasnija namera, a to je da ljudi koji pišu međunarodnim organizacijama i govore kako Beograd ne čuva svoje nasleđe, žele da pošalju poruku kako u stvari Srbija nije u stanju da čuva svoje nasleđe u Beogradu… kako će ga, onda, čuvati na Kosovu i Metohiji“. Ljudi „koji pišu međunarodnim organizacijama“ i koji su jasno i argumentovano obrazložili zašto bi izgradnja gondole trajno ugrozila vrednosti i integritet Beogradske tvrđave su, između ostalih, i stručnjaci iz međunarodne organizacije Evropa Nostra, Srpskog arheološkog društva, Odeljenja za arheologiju Filozofskog fakulteta, Društva konzervatora Srbije, Nacionalnog komiteta ICOMOS Srbija, Stručnog saveta Republičkog zavoda za zaštitu spomenika i mnogi drugi. Očigledno sve same neznalice i ljudi opasnih namera.

Na optužbe je potrebno odgovoriti činjenicama. Upravni sud je zaključio da je „zahtev za odlaganjem izvršenja rešenja osnovan te da bi izvođenje radova na Kalemegdanu moglo da ima nenadoknadive posledice po kulturno dobro – Kalemegdansku tvrđavu i životnu sredinu“. Jer bi „izvršenjem rešenja o građevinskoj dozvoli bila naneta šteta širim interesima javnosti koja bi se teško mogla nadoknaditi“. Dakle, građevinska dozvola za izvođenje pripremnih radova na izgradnji gondole jeste izdata. Da nije, sud ne bi mogao ni da odlučuje u ovom slučaju. Građevinska dozvola nije izdata za arheološka ispitivanja jer odobrenje za arheološka ispitivanja ne izdaje Ministarstvo građevinarstva već Ministarstvo kulture. Dakle, nikakva arheološka ispitivanja nisu zaustavljena. Takođe, izgradnja gondole jeste planirana na zaštićenom kulturnom dobru koje čini jedinstvenu celinu Beogradske tvrđave, arheološkog nalazišta „Antički Singidunum“ i Kalemegdanskog parka. Ko u to ne veruje neka u Zavodu za zaštitu spomenika kulture pogleda granice zaštićenog kulturnog dobra. Kratke noge.

O čuvanju kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji i opasnim namerama ne vredi trošiti reči i tabak.

Rasprava o izgradnji gondole Ušće–Kalemegdan još je trajala u medijima, kada je krajem aprila osvanula nova vest – Skupština po hitnom postupku usvaja izmene i dopune Zakona o žičarama za transport lica. Kakva koincidencija!?

Zašto baš po hitnom postupku?

Predlagač Zakona (Ministarstvo građevinarstva) obrazložio je da je neophodna što hitnija primena ovog zakona, kao i da je neophodno da izmene i dopune stupe na snagu što pre kako bi se omogućilo efikasno izdavanje javnih isprava, između ostalog odobrenja za rad žičara. Izdavanje ovih javnih isprava, prema rečima predlagača, važno je za sve postojeće žičare, one koje su u postupku izgradnje ili rekonstrukcije ili u postupku usklađivanja sa izmenama propisa kojima se uređuju planiranje i izgradnja. Kao razlog hitnosti predlagač navodi i bezbednost objekata koja se „ugrađuje“ kroz tehničku dokumentaciju. Predlagač zaključuje da se donošenjem zakona po hitnoj proceduri stvaraju preduslovi za bezbednost, pouzdanost i održivost, što je tehnički imperativ u funkcionisanju svih sistema u javnom transportu lica. Na sve to predlagač tvrdi da se donošenje zakona po hitnom postupku predlaže u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine.

Ne bih sporio da su bezbednost i pouzdanost u javnom transportu lica veoma važne, imperativne kako kaže predlagač zakona. I efikasno izdavanje javnih isprava je važno. Međutim, to, prema skupštinskom Poslovniku, nisu razlozi za hitan postupak. U pomenutom članu 167. Poslovnika piše da po hitnom postupku može da se donese zakon „kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje i rad organa i organizacija, kao i radi ispunjenja međunarodnih obaveza i usklađivanja propisa s propisima Evropske unije“. Okolnosti o kojima je ovde reč apsolutno su mogle da se predvide a ispunjavanje međunarodnih obaveza i usklađivanje sa EU propisima nisu navedeni kao razlozi hitnosti. Predlog zakona i obrazloženje javno su dostupni, pa ko ne veruje i to može da proveri.

Da nije slučajno negde, iznenada i nepredvidivo, nikla žičara koju na tom mestu niko nije očekivao? Očigledno je da postoje neki drugi razlozi zbog kojih je zakonodavac bio u hitnji prilikom usvajanja ovog propisa.

Naslućujem da jedan od razloga leži u tome što Srbiju tek očekuje stampedo projekata izgradnje žičara/gondola, što u Beogradu i okolini, što na planinama gde područja pod zaštitom vape za bezbednim i pouzdanim žičanim transportom. U planu generalne regulacije Grada Beograda prilično detaljno su navedene informacije o potencijalnim projektima izgradnje žičara Bubanj Potok–Avala i žičare Novi Beograd–Ada Ciganlija–Makiš i, u drugoj fazi, Makiš–Banovo brdo–Košutnjak. Samo je izgradnja disputne gondole Ušće–Kalemegdan eksplicitno zabranjena u području Beogradske tvrđave i njenim širim vizurama.

Razvoj ski turizma, uz neophodne žičare, planiran je i na zaštićenom području Parka prirode Golija. Za potrebe realizacije ovog projekta već je, bez građevinske dozvole, posečeno drveće na lokalitetu u Brusniku gde je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica utvrdilo prisustvo ugroženih i retkih vrsta ptica. Planira se i izgradnja novih ski staza i žičara na Kopaoniku. Proširenjem staze Krčmar na Kopaoniku projekat se približava drugom stepenu zaštite. Izgradnja novih staza planirana je i na Staroj planini. Izvinjavam se gondolijerima čiji doprinos sam propustio da navedem.

Možda je baš u vezi sa projektima u zaštićenim prirodnim dobrima iz Zakona o žičarama uklonjena odredba o saglasnosti ministra nadležnog za poslove zaštite životne sredine na bliže uslove za postrojenja žičare, stanice, stubove, temelje i drugu infrastrukturu, kao i za trasu žičare? Prema novom zakonu ova pitanja uređuje ministar građevine i saobraćaja samostalno.

Pored hitnog postupka u Narodnoj skupštini, Zakon o žičarama prošao je i bez javne rasprave, koja prethodi proceduri usvajanja zakona u Skupštini. Zakonom o državnoj upravi predviđeno je da se prilikom pripreme nacrta zakona kojim se bitno menja pravni režim u jednoj oblasti ili kojim se uređuju pitanja koja posebno zanimaju javnost, nadležni organi obaveštavaju javnost i sprovode javnu raspravu.

Možda preterujem kada kažem da izgradnja žičara posebno zanima javnost u Srbiji?