Vreli dani pretnji

Nekad se red znao.

Glavni tipovi u školi ili u kraju zakazivali su „ferke“, najčešće u školskom dvorištu, kasno posle završetka svih časova. Kada padne mrak, a jedino svetlo je ono sa ulične sijalice pa se ne vidi tačno ko je ko, okupila bi se ekipa, formirala krug i u tom krugu bi stala dvojica „boraca“. U naprednoj fazi, krajem osamdesetih, oni bi stavili štitnike za „jaja“ iako se podrazumevalo da ne bi smelo da bude udaraca ispod pojasa. To bi bila jedina oprema koju bi imali.

Protivnici su mogli da udaraju jedan drugoga i rukama i nogama, ali su postojale granice koje nisu nikada pređene. U tuči bi učestvovali tipovi za koje se znalo da su najjači. Međutim, njih dvojica nisu znali ko je to konkretno, pa bi odlučili da se oprobaju na „viteški“ način – pesnicama i uz prisustvo svedoka da bi posle svi znali.

Prošle nedelje je predsednik Srbije – i sramota je što je to urađeno sa tog mesta – upravo na „ferku“ pozvao lidere opozicije Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i Boška Obradovića, kao i profesora sociologije Jova Bakića: da „sva petorica“ dođu njemu na crtu, samo da mu više ne prete preko medija. Nije Vučić zvao da se „ukrste argumenti“ ili da se razgovara o onome što nije dobro u Srbiji, nego ih je, uličarski, pozvao da se pobiju, a on će, div junak, sam da izađe na megdan, samo da više ne sluša njihovu kukumavku.

Pažljivi pratioci političke scene u Srbiji naučili su za sedam godina Vučićeve vladavine da kada on nekoga optužuje za nešto, kada nekome pripisuje neko ponašanje, zapravo govori o sebi, svom pogledu na svet i, najčešće, o svom načinu rešavanja konflikata. A to je uvek ista, radikalska, galamdžijska, „držte me da ga ne prebijem“ metodologija.

Srbija sa tim ima veliki problem jer je inauguracijom takvih načela u javnom prostoru pređena svaka granica i nema tog štitnika „za jaja“ koji će danas zaštititi od „udaraca ispod pojasa“, podmetanja, saplitanja, udaraca s leđa, iz mraka; niko vas neće zaštititi od šutiranja kada se sapletete i padnete na pod.

S druge strane, Vučić je za ovu nedelju planirao da podigne moral svojima iz SNS-a organizujući „partijski grupnjak“ u Sportskom centru Šumice (kao da je hteo da se našali sa Anom Brnabić i njenom tezom da u Prištini vladaju ljudi iz šume). Na ovom skupu izdata su nova uputstva za život partijskih „lidera“. Mogu se sažeti u jednu rečenicu: ako ste već u javnosti, to morate da iskoristite da veličate moj lik i delo, a ne da vas hvataju sa skupim torbama, skupim haljinama ili na preskupim putovanjima.

Tri meseca nakon „najvećeg stranačkog okupljanja u Sava Centru“, koje je poslužilo da se operativno organizuje miting naprednjaka u Beogradu 19. aprila 2019. kako bi se na ulici izmerio politički uticaj, sada se Vučić fokusirao na stranku koju čekaju „najteži izbori od 2012. godine“ – trebalo bi da se „dese“ u proleće 2020. godine.

ŠTA JE SKRIVIO JOVO BAKIĆ

Nervozu je pokrenuo intervju profesora sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Jova Bakića u nedeljniku NIN. Ipak, on nije rekao ništa što već nije onoliko puta ponovio u javnosti. Reč je o dugogodišnjem kritičaru ove vlasti, čoveku koji je verovatno u njenoj početnoj fazi bio protiv Tomislava Nikolića, ali ne i protiv Vučića – možda je, nakratko, poverovao da će se ovaj zaista baviti borbom protiv korupcije. Ipak, Bakiću nije trebalo mnogo da shvati kako je to samo predstava za manipulaciju biračima, pa je odmah postao jedan od najglasnijih Vučićevih kritičara, odnosno, kritičara Vučićevog pretvaranja Srbije u lični pašaluk.

I u ovom intervjuu NIN-u rekao je da je vlast povezana sa mafijom i da tu ima mnogo loših stvari koje upućuju na takav zaključak, ali i da se u RTS ne ulazi da biste preuzeli vlast ako nemate duge cevi. Sve ovo je Bakić govorio i na televiziji N1 u danima nakon upada na RTS kada smo zajedno gostovali u Presingu, emisiji Jugoslava Ćosića. Još jednom, ništa novo.

Međutim, sada – valjda zato što je potrošena matrica medijske zavere Šolak-Đilas i što se nema šta više reči na račun Kosova – procenjeno je da je potrebno reagovati na stavove Jova Bakića. Vučić je „poludeo“ pa ih je sve stavio u isti koš, pozvao ih na ferku, a Bakić i Vuk Jeremić su mu staloženo rekli da dođe u Utisak nedelje kod Olje Bećković i da tu mogu sve da rasprave.

Naravno da se Vučić na to neće odlučiti i da je već narednog dana stigla vest da je Bakić išao u policiju da dâ izjavu na nepoznate okolnosti. U izjavi za N1 Bakić je rekao da je išao da dâ izjavu zato što je povezivao državu sa mafijom, a zapravo je i on sam samo povezivao priče koje su se u javnosti pojavljivale godinama unazad i koje govore da su neki ljudi iz Vučićevog okruženja u vezi sa osobama sa „debelim policijskim dosijeima“.

Profesor se zapravo pita: ako je priroda ove vlasti takva, ako svedočimo stvaranju nove klase tajkuna i basnoslovno bogatih ljudi, ako Vučić vlada tako kako vlada a to je autoritarno – da li je moguće očekivati drugačiji ishod osim revolucije

koja će zbrisati i Vučića i tu celu novu klasu? U zbiru, Bakić je dao ocenu onako kako on vidi stvarnost u Srbiji zasnovano na nekim činjenicama o prirodi te vlasti: njegova je projekcija radikalna, prognoza mu je uznemirujuća, ali to je samo, na kraju, jedna ocena jednog sociologa.

foto: tanjug / zoran žestić

Ipak, Vučićeva vlast je takva da se i na udarac zrnom kukuruza reaguje spaljivanjem celog sela napalmom, pa su on i njegovi krenuli da „pale vatru“ baš onako kako su to radili pre dve nedelje sa sudijom Miodragom Majićem. U nedostatku prave političke utakmice, makar se u njoj igralo i grubo, Vučić zbog želje da ne ostane van forme puca po svemu što mu se ne dopada, a to su prvenstveno mediji koji objavljuju stanovišta koja ne prijaju uhu vladara.

NAPREDNJAČKI GRUPNJAK

„Ti Ostoja, idi, imaš utakmicu, hajde“ – tim rečima je Vučić ispratio sa sednice proširenog Izvršnog i Glavnog odbra SNS-a Ostoju Mijailovića, velikaša stranke, doskorašnjeg poverenika za Čačak i okolinu na četvrtu utakmicu finalne serije prvenstva Srbije u košarci između Partizana i Zvezde. Utakmica je igrana u Dvorani „Aleksandar Nikolić“, ex-Pionir, i KK Crvena zvezda je pobedom u poslednjoj sekundi, uz spornu akciju najboljeg igrača Bilija Berona, došla do nove titule u takmičenju koje je samo stvar prestiža. Inače, Ostoja je predsednik KK Partizan.

foto: tanjug / zoran žestić

Pre nego što je Ostoji dozvolio da se udalji, zbog drugih važnih državnih poslova, Vučić se na ovoj sednici bavio najavama reformisanja stranke koja ima velike mišiće, ali, čini se, nedovoljno veliku glavu. Vučić je bio planirano ljut: tako piše u menadžment vodičima da šef treba da se ponaša, ali kada se gledaju ti „naprednjački susreti“ (a u poslednje vreme ih ima i sve su češći) nije vam jasno na koga se Vučić ljuti jer svi u publici razumeju da bez njega ne postoje.

I sada se ostrvio na neke slučajeve koji mu nisu bili prijatni, pa je tako i priča o Zoranu Babiću, direktoru Koridora Srbije u ostavci, postala viralna. Vućić je njega „izvukao“ kao primer da bi pokazao kako on lično i jedini brani svoje ljude kada ih zla javnost i opozicija besprizorno napadaju. Naime, Babić je bio „prozivan“ da je odgovoran za smrt jedne građanke Srbije na naplatnoj rampi Doljevac, na autoputu Niš-Leskovac u januaru 2019. godine. Vučić je rekao kako je on video snimke i da zna da nema nikakve Babićeve odgovornosti i da je on to odmah znao, ali da je jedini stao u njegovu zaštitu dok su se svi ostali sklanjali od njega. Ali zato sada, kada ga vidi da se odmara u Hrvatskoj na Brionima, on to ne može a da mu ne zameri jer je to valjda sramota i Babić mora da zna da tek kada svi građani ne budu mogli sebi tako nešto da priušte, neće moći ni on. Populistička priča nastavljena je i sa pozivanjem mučenog Babića da letuje u Sopotu, što je izazvalo novu salvu komentara u kojima se javljaju ljudi sa željom da iznajme sobu Babiću samo 600 km od mora.

Van ove sprdnje, očevidno je da je Vučić procenio kako su veliki sastanci sa svim glavonjama SNS-a nužni iz najmanje dva razloga: prvo, ne može više da drži stvari pod kontrolom delegirajući sve na Darka Glišića i brata Andreja i uz pomoć sporadičnih telefonskih sednica, a takođe je procenjeno da su ovakvi događaji važni jer se koriste kao sredstvo promocije stranke i njega lično i danima nakon toga.

foto: milovan milenković

Takođe, Vučić je iskoristio trenutak pred „letnju pauzu“ da izda uputstva i da dodatno pritegne stranačke prvake da se stvari drže pod kontrolom, da se prave spiskovi, da se obilaze birači i da se, u zbiru, vode ozbiljne pripreme za buduće izbore. Vučić je, čini se, pred situacijom da „u glavu“ zna svakog svog birača i biće gotovo nemoguće pobediti takvog protivnika koji sve svoje drži pod kontrolom na različite načine. Tako nešto gledamo u Crnoj Gori skoro 30 godina.

ŽIVOT KAO OPOZICIJA

Ma koliko se režim trudio da predstavi stvari u sjajnom svetlu, pokazujući svake nedelje novu fabriku ili kilometre autoputeva, uvek se dogodi nešto što pokaže da je nemoguće sve držati pod kontrolom i sakriti kapitalne promašaje.

U utorak 18. juna, dok nastaje ovaj tekst, na ulice Beograda izašli su učenici osnovnih škola pošto je ranije ujutro odložen test iz matematike, na maloj maturi, jer se ispostavilo da je „provaljen“, odnosno, da je dan pre toga postavljen na društvenoj mreži Fejsbuk. Blamaža sa maturom nije novost, desila se slična stvar 2013. godine, takođe za vakta Aleksandra Vučića, ali se sada čini da je ovo još dramatičnije i to u danima i mesecima velikih priča ministra Mladena Šarčevića i premijerke Ane Brnabić o tome kako je obrazovanje najveća vrednost i kako će se sve činiti da se nivo i uslovi obrazovanja podignu na najviši mogući nivo.

Međutim, kao za baksuz, takve najave dolaze iz vlade koja u svojim redovima čuva lažne doktore nauka i ljude koji su na sumnjiv način došli do fakultetskih diploma; takve najave dolaze iz režima koji je onakav kakvim ga opisuje Jovo Bakić, iz ministarstva koje vodi jedan od najbogatijih ministara u istoriji Srbije koji je svoje bogatstvo stekao u privatnom obrazovanju, osnivajući „elitne“ škole za decu pevačica, fudbalera i političara – svih onih koji mogu TO da plate.

Matura je „provaljena“ i pitanje je šta će se događati narednih dana. Ono što se vidi jeste da je protest stanje u Srbiji i da to nema nikakve veze sa „delovanjem opozicije“. Ljudi prosto ne žele da ih se pravi budalama, pa ako roditelji ne smeju jer se plaše da ih neko ne vidi, ne prijavi i ne otpusti, deca izlaze na ulice da brane svoje pravo i da se suprotstave kriminalu.

Mali maturanti su pozvali ministra, predsednicu vlade i predsednika na ferku. Traže od njih da ih ne maltretiraju, traže da za svinjariju sa testovima iz matematike neko odgovara. Deca razumeju da i na tom nivou postoje privilegovani, oni koji nisu učili a hteli da sa najvećim brojem bodova polože maturski ispit. Neko se opasno igra sa pravom budućnošću Srbije.

Vučiću je sve to jasno, pa sedi sa svojim PR timom i smišlja sve moguće spinove. Međutim, slaba je vajda od toga jer čim jednu rupu zakrpe, sutra pukne na pet novih mesta. Samo zato što su glavni mediji pod kontrolom. To se ne vidi u celom biračkom telu. Ali, brana popušta, šipovi počinju da pucaju. Laž o „zlatnom dobu“ kreće da ruši brda.