NIS sa novim vlasnicima i gasni projekti Rusije u Srbiji ne startuju u dobrom času, već u vreme svetske krize i finansijskih briga koje more i Beograd i Moskvu
OPOŠLJAVANJE: Dmitrij Medvedev i Boris Tadić
Naftno-gasni sporazum Srbije i Ruske Federacije, zaključen početkom ove godine, konačno je konkretizovan kroz ugovor o prodaji 51 odsto akcija NIS-a Gaspromnjeftu za 400 miliona evra, a usaglašeni su i prateći memorandum o završetku gasnog skladišta u Banatskom Dvoru i sporazum o osnovama na koje će biti postavljeno buduće zajedničko preduzeće za izgradnju magistralnog gasovoda Južni tok, ukoliko se do septembra iduće godine u Gaspromu donese odluka o ekonomičnosti njegove gradnje. Visoke političke garancije za ostvarenje ovih poslova daju predsednici država Dmitrij Medvedev i Boris Tadić.
Iako ovaj tekst kreće u štampu pre nego što su stigle vesti iz Moskve o potpisivanju spomenutih dokumenata – ugovor o prodaji NIS-a bi sa naše strane trebalo da potpiše Petar Škundrić, ministar energetike, a memorandume koji se odnose na gasovod i skladište gasa Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa – već ovog trenutka možemo konstatovati da u energetici Srbije počinje jedno drugačije doba i da je na svim odgovornim faktorima da se dobre strane ovog aranžmana maksimalno iskoriste, a one loše pokušaju održati pod kontrolom.
Srbija će, prema onome što su javno saopštili naši poslednji pregovarači Dušan Mrakić iz Ministarstva energetike i Borko Stefanović iz Ministarstva inostranih poslova (22. decembra), ovim sporazumom u naredne četiri godine dobiti ulaganja ruske strane u modernizaciju rafinerija sirove nafte u Pančevu i Novom Sadu u vrednosti od 490 miliona evra, a još 60 miliona evra odvojeno je za ekološku sanaciju Pančeva. Uz to, ugovorene su korporativne (ali ne i bankarske) garancije da će novi većinski vlasnik NIS-a, Gaspromnjeft platiti kaznene poene ukoliko ugovorene rekonstrukcije ne izvede na vreme.
Ruska strana prihvatila je i da Srbija krajem 2012. godine (kako je obećala Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom) ukine poznatu Uredbu o zabrani uvoza većine naftnih derivata na naše tržište, što bi trebalo da znači da će se Gaspromnjeft kroz četiri godine suočiti sa značajnom konkurencijom na unutrašnjem tržištu Srbije, jer druge kompanije i privatnici već imaju oko 60 odsto prodajnih punktova za benzin i druge derivate.
Na prvi pogled, moglo bi se konstatovati da su (opet) dobro prošli i zaposleni u NIS-u kojima se četiri godine garantuje zaposlenje i očuvanje realne vrednosti današnje plate, a onima koji budu spremni da odu iz firme obećava se isplata otpremnine od 750 evra po godini staža. Zasad ne znamo kako su prošli upisnici besplatnih akcija (građanstvo) i da li će oni moći odmah da trguju svojim delom deonica NIS-a, koje trenutno sigurno nisu na velikoj ceni.
Na gasnoj strani, dokumenti koji se sada potpisuju ne garantuju mnogo, ali je pristanak srpske strane na prodaju NIS-a bar doneo više izvesnosti potrošačima gasa u Srbiji da će biti relativno uredno snabdevani po svetskim cenama – a verovatno i na veresiju, dok se Srbijagas finansijski ne konsoliduje. Uostalom, već i sama činjenica da je Dušan Bajatović u ime Srbijagasa prošle sedmice verifikovao ugovor o snabdevanju gasom Srbije sa oko 2,3 milijarde kubika u narednoj sezoni, upućivala je na zaključak da je usaglašavanje gasnih dokumenata privedeno kraju.
Projekat kontinentalnog gasovoda Južni tok, od koga je sve počelo, u ovom trenutku deluje najmanje izvesno, kao što nije jasno ni koje bi konkretne koristi Srbija imala od njegove izgradnje – osim što bi on garantovao da država neće ostati u evropskom energetskom zapećku, pa makar sve benefite od gasovoda vukli Rusi.
Ako je Srbija, za razliku od drugih evropskih država, već pristala da se u svim kompanijama koje budu sprovodile Naftno-gasni sporazum sa Rusijom nađe u „manjini“ (49 odsto vlasništva, a sutra verovatno i manje), onda joj ipak ostaje mogućnost da pomno aktivira sva prava manjinskog vlasnika, koja, inače, već postoje u našem privrednom sistemu – te da tako i našoj javnosti omogući da konkretno prati ispunjenje onoga što je dogovoreno, a ne da ta javnost ostane i bez pukih podataka o tekućem poslovanju (kako se to dešavalo i dok je NIS bio samo naš). Uostalom, pošto je i s ruske strane reč o firmi u pretežno državnom, odnosno javnom vlasništvu – transparentnost poslovanja bi trebalo da se podrazumeva i u Srbiji i u Ruskoj Federaciji.
Treba na kraju reći da NIS sa novim vlasnicima i gasni projekti Rusije u Srbiji ne startuju u dobrom času, već u vreme svetske krize i finansijskih briga koje more i Beograd i Moskvu. Valjda su o tome vodili računa i pregovarači obe strane kada su ugovorili i usaglasili ovo što je potpisano.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Po Ugovoru koji su na Vidovdan ove godine potpisali partijarh Porfirije i Đuro Macut, Vlada je SPC odobrila 763.100.000 dinara. Crkvi je odmah uplaćeno 234.800.000 dinara, a ostatak bi trebalo da bude isplaćen do kraja novembra 2026. godine. Dokument do koga je došlo “Vreme” pokazuje da je ovaj novac – dakle oko 6,5 miliona evra – namenjen za izradu novog mozika veličine 2315,33 kvadratnih metara. Nije jasno o kom se mozaiku radi jer je uređenje enterijera završeno 2020. godine. Alarm javnosti uključile su dve činjenice: javni novac uplaćen je na jedan od računa koje SPC ima u “Alta banci”, a drugo je sumnja da je novac u gotovini iznet iz Srbije i predat izvesnim partnerima u Moskvi. Kao izvšilac se pominje Dejan Nakić, a prema brojnim izvorima “Vremena” iz SPC, on je od ranije pominjan po raznim kontroverzama povezanim sa poslovanjem Crkve
Šta nova vlast može da radi sa ljudima iz sistema bezbednosti koji su prihvatili da u ime jednog režima vode specijalni, hibridni rat protiv većine svojih građana? Šta da radimo sa ljudima koji su prihvatili takva pravila igre? Moramo da se oslobodimo tereta koji predstavljaju, jer oni nisu sposobni da rade svoj posao. Ne, to nije odmazda. Studentski pokret je od početka insistirao na tome da se uredi državni sistem, a to podrazumeva i vrlo radikalne mere u bezbednosnom sistemu, gde sede ljudi koji su godinama dobijali velike plate da bi pratili i šikanirali protivnike vlasti. Oni moraju da odu iz službe. Ako su svi takvi, svi moraju da odu
Pozivi na “prijateljske razgovore”, optužbe za špijunažu, pokušaji vrbovanja, pretnje i praćenje. Doroteja Đenisijević i Lazar Mišić, studenti Poljoprivrednog fakulteta, govore za “Vreme” kako je izgledao njihov susret sa Bezbednosno-informativnom agencijom i šta je usledilo kada su odbili saradnju
Skrivena oprema u fakultetskom amfiteatru, špijunski softver u studentskom telefonu, nadziranje tužilaca i privatni razgovori na televiziji. Posle političke promene ostaje pitanje ko upravlja tim sistemom. Sudija Milimir Lukić traži ukidanje Bije, nezavisnu istragu i otvaranje dosijea. Predrag Petrović upozorava da bi Služba mogla da preživi i ovu promenu – preko novih saveznika
Iz dokumentacije u koju je BIRN imao uvid jasno je kako su postojali razlozi da Narodna banka Srbije (NBS) mnogo ranije uđe u detaljnu kontrolu rada Alta banke, a neki od rizika koje je kontrola centralne banke našla krajem oktobra 2026. postojali su i duže od godinu dana. Pitanje je zašto NBS nije reagovala ranije
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Stvari se odigravaju zapanjujućom brzinom, jednako zapanjujućom kao i brzina kojom je Vučić priznao ubedljiv poraz. Nestrpljenje je razumljivo, ali nije na mestu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
