Da li zbog neznanja, žurbe, različitih esnafskih interesa ili političkih pritisaka Komora zdravstvenih radnika Srbije nesigurno je napravila prve korake
U „Službenom glasniku“ Republike Srbije (broj 111) od 12. decembra 2006. objavljeno je da je „na osnovu člana 19. stav 2. tačka 1. Zakona o komorama zdravstvenih radnika… Skupština Lekarske komore na sednici održanoj 28. septembra 2006. donela statut lekarske komore „. Umesto predsednika Skupštine, inače jedinog ovlašćenog da potpiše Statut, potpisnici ovog dokumenta, kako stoji u „Službenom glasniku“, jesu „članovi radnog predsedništva Skupštine komore dr Tanja Radosavljević, dr Milan Simić i dr Mileta Popov. Prof. dr Dragoslav V. Ercegovac i sam iznenađen „potvrđivanjem“ Statuta u „Službenom glasniku“ kaže za „Vreme“ „da zbog atmosfere na skupštini nije bilo moguće sprovesti regularnu proceduru glasanja ni prebrojavanja glasova za i protiv: „O kvorumu i da ne govorim. Mislim da je potrebna revizija svega toga, pre svega zbog pitanja da li statut može biti usvojen aklamacijom bez brojanja glasova, ili kako to stoji u zapisniku – statut je usvojen na osnovu utiska o stavu većine. O tome sam, uz predlog sazivanja nove skupštine, obavestio pismeno i čelne ljude Ministarstva zdravlja koji su mi odgovorili da ništa ne brinem, da će sve biti u redu. A sada, odjednom, stvar završena.“
SUMNJE: Poput našeg sagovornika, iznenađenje i čuđenje ne kriju ni pojedini učesnici Skupštine. Ostale lekare, one iz državnog sektora koji nisu pokazali interesovanje čak ni za izbore za delegate Skupštine Komore (glasalo otprilike manje od deset odsto), to u ovoj fazi verovatno i ne interesuje. Navikli da reaguju samo na saopštenja, dopise i naredbe resornog ministarstva, interesovanje će pokazati verovatno kada shvate da na red dolaze obavezne licence za rad, obavezno usavršavanje, ponašanje po utvrđenom kodeksu i plaćanje članarine. Na sve to ih obavezuje Zakon o komorama.
Proteklih godinu dana bitku za Komoru i sistemske zdravstvene zakone uglavnom su vodili lekari iz privatnog sektora zalažući se za ravnopravan odnos sa državnim lekarima u radu i odlučivanju o pitanjima profesije. Od sto delegata Skupštine Komore njima pripada 30 mesta.
Od samog početka rad na formiranju Komore pratile su mnoge nesaglasnosti: Ministarstvo zdravlja je najpre po svom zakonskom ovlašćenju, na predlog Srpskog lekarskog društva, formiralo timove za rad na konstituisanju Komore. To je izazvalo prve nedoumice o ulozi Ministarstva zdravlja i sumnje u buduću samostalnost Komore kao strukovne organizacije. Prva osnivačka skupština, održana posle izbora, gotovo je propala. Na drugoj se desilo ovo sa Statutom. Radna grupa kojoj je poveren ovaj zadatak bila je sastavljena od 11 članova-lekara iz oba zdravstvena sektora. U poslednjem trenutku deo članova ovog tima je, izgleda, samoinicijativno preuzeo posao na sebe, prerađivao i dorađivao predložene odredbe Statuta mimo ostalih članova. Bez potpisa predsednika Skupštine i bez usvajanja dvotrećinskom većinom, Statut su predočili Ministarstvu zdravlja, koje je shodno zakonu dalo saglasnost na član 10. Statuta koji se odnosi na nadležnosti Komore. To je bilo dovoljno da se dokument objavi u „Službenom glasniku“. Jedino je ostalo otvoreno pitanje ko će da plati troškove objavljivanja. Ovu priču su nam potvrdili i privatni i „državni“ doktori. Za haotično stanje, nesaglasnost pojedinih odredaba Statuta sa Zakonom o komori naši sagovornici okrivljuju Ministarstvo koje nije ispunilo svoje zakonske obaveze. Prema članu 31. Zakona o komorama Ministarstvo je dužno da pri osnivanju komore i izradi njenih osnovnih dokumenata pruži pravnu i finansijsku pomoć. I jedno i drugo je izostalo, pa je tako statut, ali i kodeks, rađen bez stručne pravne pomoći.
INTERESI: Statut je najvažniji dokument Lekarske komore i otuda nije ni čudno što je, pored izbora za delegate Komore, bio glavni kamen spoticanja od gomile podnetih amandmana do neregularnosti u njegovom usvajanju. Ovim dokumentom se utvrđuju poslovi Komore, unutrašnja organizacija i rad, sastav, izbor i opoziv članova organa Komore među kojima je i sud časti, postupci pred ovim sudom i izricanje mera, kao i prava i dužnosti članova Komore…
Sve tri zainteresovane strane u poslu na formiranju komore – Ministarstvo zdravlja, privatni lekari i „državni“ lekari – imaju svoje razloge i interese.
Ministarstvu koje se formalno držalo po strani od celog posla osim donošenja Zakona o komorama i startnog posla odabira ljudi koji će voditi posao, biranih opet formalno na predlog Srpskog lekarskog društva, nije išlo u prilog višemesečno kašnjenje u formiranju Komore, pogotovu u izbornoj godini. Prema svim planovima, Komora je do Nove godine trebalo već da izda licence za rad. Otuda i žurba da funkcioneri Ministarstva, uprkos upozorenjima o kršenju Zakona o komorama i neregularnom usvajanju Statuta Komore, stave svoj paraf na član 10. Statuta i time zapravo omoguće početak rada Komore. Statut možda i nije tako loš, ali kako je moguće da jedno državno telo pređe tako olako preko upozorenja da se krše Zakon i procedura.
Komora će biti moćno esnafsko udruženje koje će osim zaštite prava lekara kontrolisati i uticati na njihov rad. Državni doktori, bar onaj minimalni deo aktivnih u osnivanju Komore nikako ne odbacuju značaj važnih funkcija u Komori za koje se treba izboriti. Ne može biti ravnodušno ni Ministarstvo zdravlja, ma koliko se u celom poslu držalo po strani. Komora će biti i značajno finansijsko uporište, s obzirom na to da će više od 20.000 lekara u Srbiji, za koje je članstvo u Komori obavezno, morati da izdvajaju novac za članarinu i licencu.
Strah od majorizacije i neravnopravnosti u pravima i pozicijama jeste glavni adut angažovanja lekara iz privatne prakse. Njihovo insistiranje da se u Komori oforme dva veća – privatnih i državnih doktora – nije prošlo. Način usvajanja Statuta vide kao dokaz da će u svakoj varijanti pri donošenju odluka biti preglasavani.
STAV: Dr Draško Karađinović iz Društva privatnih lekara i stomatologa smatra da stvari u ovom slučaju treba nazvati pravim imenom: „Radio sam u inostranstvu i znam šta je lekarska i stomatološka komora. Ovde se ne radi o komori, kako brojne kolege još uvek naivno misle, već, uslovno rečeno, o Agenciji za licenciranje, regulatornom telu sa ogromnim represivnim nadležnostima. Svađa i sukobi oko Statuta Lekarske komore su pokazetelj klupka ogromnih interesa, političkih i merkantilnih, koji se prelamaju preko sudbine 20.000 lekara. Ovakva komora je promašaj. Umesto da rešava, ona će podsticati mnoge probleme. Na primer, Komora može da uzme licencu, dozvolu za rad lekaru, tj. da ga ostavi bez hleba na osnovu odluke suda časti organa u kome sedi nekoliko kolega. A obavezni članovi su i lekari državni službenici i lekari privatnici, koji su zbog monopola prvih na zajednički zdravstveni dinar konkurenti na tržištu zdravstvenih usluga. U tom razlogu leži i mogućnost pretnji i ucena, borbe za direktorsku i druge funkcije u Komori.“
„Već pravno defektan koncept komore dodatno je zakomplikovan politizacijom i navalom stranačkih kadrova koje je instalirao bivši ministar zdravlja Tomica Milosavljević kako bi se brzo i kuso usvojio statut i izabrali organi da bi se peuzela kontrola nad Komorom za sledece četiri godine, pre nego što dođe novi ministar. Naravno, sve je to sakriveno iza gomile lepih reči i plemenitih namera. Ali kod nas u Srbiji, što su namere uzvišenije, motivi su prizemniji“, kaže dr Karađinović.
VOJVODINA: Podelu na nezadovoljne privatne i zadovoljne državne doktore demantuje za „Vreme“ dr Zoran Nedić, lekar iz državnog sektora koji takođe smatra nedopustivim ono što se dešavalo pri usvajanju Statuta: „Mi iz Vojvodine najviše smo pogođeni članom 64. Statuta kojim se potpuno apsurdno određuje da postojeća lekarska komora u Vojvodini iza koje ne stoji Društvo lekara Vojvodine, posle formiranja Lekarske komore Srbije može u određenom vremenskom roku da preuzme funkciju regionalne komore. To je potpuna centralizacija. Uostalom, Zakon o komorama ne predviđa prevođenje bilo kog udruženja u Komoru, već obavezuje na izbore na svim nivoima.“ Kaže da su se tim povodom i oni iz Vojvodine obratili Ministarstvu zdravlja. Njegov kolega privatni lekar i potpredsednik pomenute Vojvođanske lekarske komore dr Zoran Bulatović kaže za „Vreme“ da je zadovoljan završenim poslom oko Statuta i formiranjem Komore. Nema primedaba ni na proceduru a da „onaj ko ih ima sada je u prilici da ih iznese u Komori“. Po njegovom mišljenju, „od sada Ministarstvo zdravlja više neće biti mesto gde će lekari rešavati svoje probleme“. Kao nosioca svih aktivnosti oko Statuta pitali smo ga ko je nadležan za oglašavanje u „Službenom glasniku“: „Najvažnije je da je Ministarstvo zdravlja dalo saglasnost na član 10. Statuta, a ko će to odneti u ‘Službeni glasnik’ nije važno. Veći je problem ko će da plati to objavljivanje.“
Na pitanje „Vremena“ da li su upoznati sa problemima i neregularnostima pri formiranju Komore, iz Ministarstva zdravlja su nam odgovorili da su oni uradili samo deo posla koji imaju po Zakonu a to je sastavljanje inicijalnih grupa za formiranje Komore po predlogu Srpskog lekarskog društva i davanje saglasnosti na član 10. Statuta i da je time njihov posao završen. Po njihovoj oceni, oni su se maksimalno trudili da se drže po strani od celog posla „pošto je Komora odvojena i nezavisna od Ministarstva“.
Potvrđeno nam je takođe da su ljudi iz privremenog predsedništva Komore odneli Statut u „Službeni glasnik“.
Nisu nam odgovorili na pitanje da li je tačno da Ministarstvo nije pružilo finansijsku i pravnu pomoć ekipama Komore koje su radile na ključnim dokumentima kao što su statut i kodeks. Na sugestiju Ministarstva da kontaktiramo s određenim lekarima koji imaju i drugačije mišljenje od negativnog, našem pozivu odazvao se jedino dr Bulatović, pomenut u tekstu „Visok pritisak…“ . Prof. dr Zorana Vasiljević iz Urgentnog centra Srbije dala je pa povukla izjavu za „Vreme“ uz obrazloženje „da po novom kodeksu ponašanja stvari prvo treba raščistiti u Komori pa tek onda izaći u javnost“.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
