Virus u kampanji po Srbiji

Prošlo je mesec dana od pojave novog korona virusa u Srbiji. Od samoizolacije i brzih obrta čini nam se kao da je ceo vek, a ne jedan mesec. Ujedno, približavamo se i isteku prvog meseca vanrednog stanja, a šta su mere koje su trenutno na snazi više ne znaju ni oni koji ih donose. Broj zaraženih, hospitalizovanih i preminulih nema svrhe da navodimo. Do četvrtka kad se ovaj broj „Vremena“ nađe na kioscima biće veći. Na dan pisanja ovog teksta, u utorak 7. aprila, ukinuta je kućna izolacija za lake i asimptomatske slučajeve inficiranih kovidom-19. A mislili smo da je ta mera ukinuta još kad je proradila privremena bolnica na Beogradskom sajmu. Sada se, međutim, ispostavlja da nije, a kako je skoro sve podložno slobodnom tumačenju, dajemo sebi slobodu da nagađamo: najnovija mera ukidanja kućne izolacije za lako obolele biće primenjena retroaktivno – na one koji su u kućnu samoizolaciju smešteni pre pojave privremenih bolnica. Slično se dogodilo sa merom obavezne samoizolacije za naše državljane koji su od 6. do 16. marta ušli u Srbiju. Za razliku od nevoljnika koji su u zemlju ušli kasnije, na ove ljude se nije odnosila nikakva mera, sve dok im policija nije zaređala od vrata do vrata i naredila da imaju sedeti kod kuće 14 dana. Kasnije, kada se ispostavilo da inkubacija virusa traje i do 28 dana, stigao im je SMS od Vlade Srbije da ne mrdaju nigde još 14 dana. U odnosu na prošlu nedelju, bolje je samo psima: oni opet mogu napolje od 23 do 1 iza ponoći.

U svemu ostalom, gore je. Virus je ušao u zdravstveni sistem, pa imamo zaražene zdravstvene radnike u GAK Narodni front, bolnici u Ćupriji, bolnici u Valjevu, Klinici za kardio-vaskularne bolesti Dedinje, Klinici Bežanijska kosa, Bolnici „Dragiša Mišović“… Na današnji dan, kreću glasine o porodilištu u Šapcu i Institutu Torlak (gde je do skoro rađena analiza testova na kovid-19 za celu Srbiju). Nažalost, glasine o zaraženim zdravstvenim radnicima do sada su se u svim slučajevima pokazale kao tačne.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio nam se sa Andrićevog venca poslednji put u četvrtak. No, to ne znači da miruje, naprotiv. Voza se po Srbiji i razvozi respiratore, dočekuje avione sa medicinskim sredstvima i maltene sam istovaruje robu, proverava skladišta zaštitne opreme za medicinare. Primećeno je da je u ponedeljak u Novom Pazaru objašnjavao ministru trgovine, turizma i telekomunikacija Rasimu Ljajiću kako radi respirator. Ljajić je po obrazovanju lekar.

PAZARNI DAN

Ta poseta Novom Pazaru, jednom od najnovijih žarišta, bila je zanimljiva iz više uglova. No, pre nego što dođemo do nje, podsetićemo na predsednikov obilazak Milšpedovog skladišta u Krnješevcima, gde se nalaze sve zalihe medicinske opreme za Srbiju. Tamo je Vučić bio u nedelju 5. aprila. Gladio je kutije, divio se kako je sve krcato, a onda drhtavim glasom prozborio: „Iz kože da iskočite. I onda ljudi kažu: Ti si diktator. Izem vam tu vašu diktaturu u kojoj se mučiš i patiš za svakim čovekom, a svaki od tih samo gleda kako će nešto da ti prebaci, da ti kaže da si kriv.“ Ispade da inficirani novim virusom korona krive njega, iako takav slučaj još nije zabeležen. Izvinjavamo se predsedniku što je preuzeo na sebe sav politički život, izvinjavamo se što ga premijerka oslovljava sa „šefe“, izvinjavamo se što se sam gura da raznosi medicinsku opremu po Srbiji i gura čips i mandarine u pakete za penzionere. Najdublje se izvinjavamo i što mere tokom vanrednog stanja uvodi haotično i ne ume da nam objasni šta one tačno znače. Glupi smo, neodgovorni smo, odvratni smo ljudi i, koliko god poštovali mere, prali ruke i sedeli kod kuće, izvinjavamo se što mu nikada nećemo biti dovoljno dobri. U ovoj je zemlji gotovo 3000 inficiranih, više od 100 na respiratorima, preko 60 preminulih, ali izgleda da je njemu, Vučiću, najteže.

U tom smislu, mučno je bilo gledati njegovu posetu Novom Pazaru. Nije mogao da se suzdrži, nego je morao, krajnje neukusno, da naglasi kako je u Novom Pazaru da bi rekao građanima tog grada, ali i Sjenice i Tutina, da smo svi zajedno u ovome, da je ponosan što je državi Srbiji svejedno da li je neko Bošnjak ili Srbin, jer su svi ljudi i država će svima pomoći da prebrodimo ovu krizu. Po Tviteru su već krenule pošalice tipa „1 respirator za sto muslimana“, kao aluzija na predsednikovu ružnu prošlost kada je pretio sa sto mrtvih muslimana za jednog ubijenog Srbina. Ruku na srce, da on sam ne podvlači stalno kako u pojedinim delovima Srbije živi nesrpsko stanovništvo, ali eto, ipak smo svi isto, velika je mogućnost da bi se malo ko setio da je to slučaj, a i ako bi se setio – teško da bi ga bilo briga.

Revoltiran Vučićevim izjavama u Pazaru, zamenik gradonačelnika ovog grada Emir Ašćerić iz SDA Sulejmana Ugljanina na svom Fejsbuk profilu obavio je: „Ne osjećam apsolutno nikakvu potrebu za zahvalnost povodom današnje ‘donacije’ bolnici u Novom Pazaru. Zar bolnice nisu trebale biti opremljene adekvatno i ranije? Zar bolnica kojoj gravitira 300.000 stanovnika u regionu ne mora biti svakako spremna i sa više respiratora? Zašto se ovo naziva ‘POMOĆ’?!? Nisam čuo da se dodatno opremanje bolnica u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu… naziva ‘pomoć’? Je li to, opet, znači da nisu svi građani isti? Kada plaćamo poreze i doprinose, prati li se ko je kakve nacionalnosti, ili političkog opredjeljenja, ili smo svi jednaki? Ovo nije pomoć! Ovo je ono što nam pripada! Građani Novog Pazara i Sandžaka redovno plaćaju poreze i doprinose, kao i svi drugi građani Srbije. Ovo smo mi platili i zaslužujemo i više i bolje opremljene bolnice.“ Razrešen je dužnosti narednog dana.

DRAMATIČNO

Burni su dani između dva broja „Vremena“, pa ne smemo da zaboravimo, iako se čini da je bilo pre sto godina, da nas je u nedelji za nama Vlada Srbije počastila SMS-om zastrašujuće sadržine: „Situacija je dramatična. Približavamo se scenariju iz Italije i Španije. Molimo vas da ostanete kod kuće.“ Ovako je glasila poruka koju su dobili svi korisnici MTS mreže, a potpisan je Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti kovid-19. Ko se nije uspaničio, pomislio je da je SMS lažan, da je broj koji krizni štab koristi hakovan ili naprosto, da je 1. april (a bio je 1. april), pa se neko neukusno šali. Nažalost, 2. aprila na redovnoj dnevnoj konferenciji za novinare u 15 sati ukazala se VD direktorka Klinike za mentalne bolesti „Dr Laza Lazarević“, Ivana Stašević Karličić. Ona je potvrdila da iza poruke zaista stoji krizni štab, rekla kako je ona namenjena onima do kojih još nije stigla vest o epidemiji, te da je cilj bio da se i oni obaveste i prestanu da izlaze iz kuća. Ivana Stašević Karličić je priznala i da je konsultovana oko sadržine poruke, te da je procenila da ona ne može da uznemiri javnost, jer tačna informacija ne može da uplaši nikoga. Koja informacija? Pa da je u Španiji i Italiji dramatično.

Problem je što poruka nije sadržala tu informaciju, nego da je u Srbiji situacija dramatična. Pored te informacije, stajalo je i predviđanje (a to nije informacija) da se približavamo scenariju Španije i Italije. Naša statistika za isti period kao u ove dve zemlje potpuno je drugačija, tako da je i predviđanje netačno. Sve se svodi na to da nas je Vlada Srbije, preko kriznog štaba, uz saglasnost psihijatrijske struke, dovela u zabludu kako nam se bliži situacija u kojoj imamo desetine hiljada obolelih i hiljade mrtvih. Rezultat: društvene mreže preplavljene paničnim pitanjima inače dobro obaveštenih građana, koji odjednom misle da nas sve vreme lažu o broju inficiranih i da su sada rešili da nam kažu kako stvarno jeste, ljudi koji su se sutradan žalili da nisu spavali, roditelji čija su deca od 7 ili 10 godina dobila ove poruke ili oni koje su zvali uspaničeni roditelji od 80 i više godina da pitaju šta se događa.

Ponovo, nastaje panika da će nam biti uvedena potpuna zabrana kretanja, što sutradan, 2. aprila, rezultira navalom na supermarkete i pravljenjem zaliha. Operateri na telefonima za psihološku pomoć kažu da najviše poziva dobijaju nakon predsednikovih javnih nastupa. Više nema sumnje u to ko je glavni izazivač panike u Srbiji, niti da je Vlada, a sa njom i predsednik, od svih vidova borbe protiv virusa, odabrala zastrašivanje. Nema nikakve sumnje da je za određeni broj građana uterivanje straha jedini način da epidemiju shvate ozbiljno, ali takvi su ipak u manjini. Većina poštuje mere, prati epidemiološku situaciju i ovakve metode mogu samo da poljuljaju njihovo poverenje u lekarsku struku.

STRUKA IZMEĐU REDOVA

A struka je na tapetu svakog dana. Nakon što su prebrojali lokne dr Darije Kisić Tepavčević i sračunali koliko dr Predrag Kon ima do penzije, korisnici Tvitera su se sada dali na besomučno pljuvanje ovo dvoje epidemiologa. Utisak je da su njih dvoje, uz direktora Infektivne klinike KC Srbije Gorana Stevanovića, istureni napred da svakog dana odgovaraju na sva pitanja u vezi sa trenutnom situacijom, iako su „samo“ epidemiolozi. Nakon što su pošteno izmrcvareni, ovih dana menjaju pristup: vrlo otvoreno govore da za određena novinarska pitanja nisu kompetentni (jer nisu), te da određene informacije saznaju od novinara i tek narednog dana uspevaju da ih potvrde na terenu.

Ko ih pažljivo sluša, razume i ono što naročito dr Predrag Kon govori između redova. Konkretno, između ovog i prošlog broja „Vremena“ donet je pa ukinut zaključak Vlade Srbije kojim je svima osim premijerki i onima koje ona ovlasti bilo zabranjeno da dele informacije o virusu. Novinarka sajta Nova.rs Ana Lalić objavila je tekst sa anonimnim izvorima u KC Vojvodina koji svedoče o lošoj opremljenosti te ustanove kada je reč o zaštitnoj opremi. U utorak, 7. aprila, Predrag Kon je rekao da novinari koriste izvore, da su ti izvori autoritet u svojoj struci, ali da opremu neće nabaviti preko medija nego slanjem zvaničnog zahteva. Između redova, Kon je zapravo potvrdio tačnost navoda iz teksta Ane Lalić. Dan ranije, Kon je rekao da zaštitne opreme ima „koliko hoćete“, ali da ne može on da popunjava zahteve zdravstvenim ustanovama: „Znate da jedna maska traje dva sata, dakle, za jednog lekara vam treba 12 po smeni, pa izračunajte.“ Iz toga smo naučili da zdravstvenim ustanovama u Srbiji upravljaju ljudi koji ne znaju kako da trebuju opremu. I tu ćemo se zadržati samo na primeru KC Vojvodine jer se oko njega digla najveća larma. Direktorka je prof. dr Edita Stokić, jedna od potpisnica apela „Za bolju Srbiju“, kojim je 2017. godine upućena podrška izboru Aleksandra Vučića za predsednika Srbije. Taj spisak još stoji na sajtu SNS-a.