Veliko vađenje

Nije prošlo ni deset dana otkako je predsedniku Vojislavu Koštunici uručen zvaničan demarš Sjedinjenih Američkih Država zbog prodaje oružja i vojne opreme Iraku, a ovdašnji političari su krenuli u zajedničku akciju vađenja fleka. Dok jedni, predvođeni Koštunicom, uporno ponavljaju da se ništa naročito nije dogodilo, drugi se trude da vruć krompir prebace u tuđe dvorište. Sve to uprkos tome što se brod „Boka Star“, pun baruta i raketnog goriva, još nalazi uzapćen u riječkoj luci, a detalji o obimu vojnotehničke saradnje SRJ i Iraka tek izlaze na videlo.

„Sa aferom Jugoimport je završeno“, izjavio je u prošlu nedelju savezni ministar policije i član Upravnog odbora Jugoimporta Zoran Živković. Ministar, koji je donedavno bio i član Vladine istražne komisije koja se bavila ovim slučajem, rekao je za „Večernje novosti“ da je Komisija konstatovala da je „bilo slučajeva kršenja rezolucije Saveta bezbednosti UN-a o zabrani izvoza oružja Iraku“, ali je uzroke skandala pripisao „nepreciznim propisima koji su dozvoljavali različita tumačenja“. Živković je dalje rekao da je stvar sada u rukama MUP-a Srbije, obećavši da će „oni koji su prekršili zakon snositi posledice“.

Do sada, međutim, ne samo da niko nije priveden nego niko nije ni snosio bilo kakve posledice, osim direktora Jugoimporta Jovana Čekovića i pomoćnika ministra odbrane Ivana Đokića, koji su smenjeni još na početku afere. Živković, kao i republički ministar policije Dušan Mihajlović, predsednik UO-a Jugoimporta, ubiše se objašnjavajući da nisu pojma imali da to preduzeće trguje sa Sadamom Huseinom. „Upravni odbor se bavio samo poslovnom politikom… Nije bilo pomena o trgovini oružjem sa bilo kojom zemljom“, tvrdi Živković, a manje-više istu priču priča i Mihajlović. Postavlja se pitanje, međutim, o čemu je u UO-u uopšte bilo pomena, s obzirom na to da je osnovna delatnost Jugoimporta trgovina oružjem. O zdravoj hrani i Čekovićevoj rakiji iz Koštunića?

Osim upravnog, Jugoimport je imao i nadzorni odbor, na čijem se čelu nalazio premijer SRJ Dragiša Pešić, koji ćuti kao zaliven uprkos sve brojnijim zahtevima za ostavku. Prema Živkoviću, o detaljima trgovine bili su upoznati i ljudi iz materijalno-finansijske (Matfin) komisije Ministarstva odbrane, kao i Aca Tomić, načelnik Kontraobaveštajne službe VJ i Koštuničin čovek od poverenja. Nijedan član Matfina niti bilo ko iz Službe za informisanje VJ nije našao za shodno da odgovori na optužbe.

Ono što je nesporno, međutim, jeste da je čitav niz najviših saveznih i republičkih funkcionera diplomatskim kanalima bio obavešten o trgovini sa Irakom, ali da nisu učinili ništa ili gotovo ništa da je spreče. Živkovićev partijski šef i aktuelni premijer Srbije Zoran Đinđić nedavno je objavio da je prva upozorenja u tom smislu dobio od Amerikanaca još pre godinu dana. Đinđić kaže da je o tome uredno obavestio savezne organe, ali da oni ništa nisu uradili, i nagoveštava, opet, da je Čeković imao zaštitu predsednika Koštunice. To je verovatno tačno – Koštunica je pre svega šest meseci izdao dekret kojim se Čeković potvrđuje kao čelni čovek Jugoimporta. Međutim, ostaje činjenica da su Živković, kao potpredsednik Đinđićeve stranke, i Mihajlović, kao važan član njegovog kabineta, savršeno neobavešteni sedeli u UO-u državne agencije za promet oružja i vojne opreme.

Dok se političari prepucavaju, u firmama koje su bile uključene u ovaj posao u toku je intenzivno uništavanje dokumenata. Od najmanje šest privatnih firmi koje su za račun Jugoimporta ilegalno izvozile oružje trenutno je pod istragom isključivo Temex, koji, međutim, nije ni poslovao sa Sadamom, već sa Liberijom i Nigerijom. Ostale – Brunner (bivši JPL systems), GSV, Infinity i Interdill (koji ne treba brkati sa agencijom za nekretnine koja se slično zove), kao da su u zemlju propale.

Uprkos svim naporima, afera koja je počela sa remontnim zavodom u Bijeljini, a zatim se proširila na celo područje bivše Jugoslavije, teško će moći da se zataška, ne samo zbog pritiska Zapada već i zbog toga što je u izvoz u zabranjene zone bio uključen prevelik broj ljudi, od kojih su neki spremni da progovore kako ne bi sami poslužili kao žrtveni jarci. U Bosni je visoki predstavnik Pedi Ešdaun postavio rok od mesec dana da se okonča istraga oko učešća „Orla“ (ali i nekolicine firmi iz Federacije) u trgovini sa Irakom. Ovde nikakav rok nije postavljen, što znači da će raspetljavanje ove tužne priče trajati duže. A ako se istraga proširi i na ubistvo Pavla Bulatovića i eksploziju u „Grmeču“, biće i bolnije.