Prvi krug glasanja za lokalne parlamente i predsednike opština održan je još 3. novembra prošle godine, i to je bio prvi put posle 2000. godine da se na birališta istovremeno izašlo na celom Kosovu. Odluka o raspisivanju izbora usledila je posle Briselskog sporazuma, ali sve do danas nisu završeni pošto je severni deo Kosovske Mitrovice ostao bez tek izabranog predsednika opštine.
Sredinom januara, Krstimir Pantić, kandidat za gradonačelnika sa liste „Srpska“, odbio je pod još ne sasvim razjašnjenim okolnostima da potpiše zakletvu. Afera „nalepnica“ (to je ona lepljiva stvar pod kojom su se, kažu, krili simboli „države Kosovo“) bila je, zvanično, motiv da Pantić, kao izabrani predsednik opštine, ne stavi paraf na taj izlepljeni papir. Zato će 23. februara, građani ponovo na birališta, kako bi severni deo grada konačno dobio gradonačelnika.
Konstituisanje četiri opštine na severu Kosova preduslov je za stvaranje Zajednice srpskih opština – asocijacije čije ingerencije ne znaju ni lokalni političari sa najdužim stažom, a kamoli obični građani. Statut asocijacije i konstituisanje ZSO trebalo je da budu gotovi u februaru, a ispalo je da do tog roka ni izborni proces nije završen.
Sve je to, međutim, ostalo u senci činjenice da su tri „već viđena“ kandidata na ovim ponovljenim izborima pod raznim okolnostima ispala iz igre. Pantić je odustao, i novinarima se već dugo ne javlja na telefon. Možda se i „aktivira“, kažu, sada kada je na poslaničkoj listi SNS-a za predstojeće parlamentarne izbore u Srbiji. Oliver Ivanović, koji predvodi listu „Srbija, demokratija, pravda“, nalazi se u pritvoru u Prištini zbog optužbi za ratne zločine koje su sa čuđenjem dočekane i daleko od severa Kosova. Treći, izabrani odbornik Samostalne liberalne stranke Dimitrije Janićijević, sredinom januara brutalno je ubijen na pragu svoje kuće. Ubice nisu pronađene.
KAMPANJA OD PET DANA: Kampanja za novi izborni krug počinje 17. februara i trajaće svega pet dana. „Svi su zasićeni izborima, čak i oni koji su se ranije dobrovoljno angažovali“, kaže jedan stanovnik severne Mitrovice, kao i većina iskrenih sagovornika, sa molbom da mu se ne otkriva identitet. „Imam utisak da ni učesnicima izbora nije svejedno posle svih dešavanja. Ne vidim da se neko mnogo eksponira.“
Lokalni novinari za kandidata liste „Srpska“ Gorana Rakića kažu da do njega zaista nije lako doći. Mitrovčani ga poznaju kao nekoga ko je radio u lokalnoj vatrogasnoj stanici, kasnije kao službenika Javnog komunalnog preduzeća „Standard“ i člana Srpske napredne stranke. On za „Vreme“ kaže da je ipak siguran da će se građani odazvati pozivu na birališta.
„Apsolutno sam siguran, verujem i znam da će sugrađani poslušati Vladu Republike Srbije i kao i prošlog puta u velikom broju izaći na glasanje i dati svoj glas kandidatu G.I. Srpske“, kaže on.
Rivalsku listu „Srbija, demokratija, pravda“, koju predvodi uhapšeni Oliver Ivanović, u njegovom odsustvu zastupa Ksenija Božović koja je u ponedeljak noć, tik uoči isteka roka za konstituisanje Skupštine opštine severna Mitrovica, preuzela dužnost predsednice lokalnog parlamenta. I ona će, u razgovoru za „Vreme“, priznati da su Mitrovčani siti izbora.
„Sasvim je dovoljno pet dana kampanje, narod je umoran. Na prošlim izborima prioritet su nam bile lokalne teme, ali će sada akcenat biti na bezbednosti, jer se građani posle hapšenja Ivanovića osećaju nesigurno.“
SPISKOVI ZA HAPŠENJE: Kaže kako albanski mediji svakodnevno „spinuju“ spiskove Srba kojima prete hapšenja zbog navodnih ratnih zločina, i kako kruže razne dezinformacije, koje plaše ljude. „Kada ste u takvom strahu, ko o izborima razmišlja?“
Oliver Ivanović uhapšen je 27. januara, samo dva dana uoči isteka roka za podnošenje kandidatura za gradonačelnika severne Mitrovice. Osumnjičen je za navodne ratne zločine i zločine protiv albanskih civila 1999. i 2000. godine. Međunarodni sudija odredio mu je pritvor do 30 dana, zbog opasnosti od bekstva, iako se radi o čoveku koji poslednjih 14 godina ne napušta Kosovo i aktivno učestvuje u političkom životu.
Iako, kako kaže, lokalni albanski mediji „spinuju“ da će Ivanović ostati u pritvoru i duže od mesec dana, Božovićeva očekuje da bude pušten 27. februara, ali da do tada ostaje zabrinutost za njegovu bezbednost.
„Njega albanska štampa gotovo svakodnevno linčuje. Porodica se boji za njegovu bezbednost. Zbog toga ne napušta ćeliju u Prištini, ne izlazi ni u šetnju“, kaže Božovićeva.
Bezbednost će biti na prvom mestu i kampanje liste „Srpska“, kaže Goran Rakić.
„Sigurnost građana Kosovske Mitrovice, smirivanje tenzija, to je preduslov svega“, kaže on, ali ne propušta da doda da lista ima i gotove projekte u oblasti infrastrukture.
SAMO DA NE POBEDI ALBANAC: „Ma, najbolje bi bilo da se niko ne kandiduje i nas konačno ostave na miru“, govorio je čovek za šankom jednog uglednog mitrovačkog lokala, dok su 29. januara isticali poslednji sati roka za podnošenje kandidature za gradonačelnika Kosovske Mitrovice. Ali baš u tim trenucima, Centralnoj izbornoj komisiji pristigla je kandidatura Muse Muftarija, ispred Demokratske lige Kosova. Nešto kasnije, stigla je i kandidatura Fljorenta Azemija iz Demokratske partije Kosova. Bio je to jasan signal da će srpske liste morati da reaguju, pa je istog dana pred ponoć lista „SDP“ kandidovala Ivanovića, a „Srpska“ džentlmenski sačekala odluku Ivanovićeve liste, pa odmah potom kandidovala Rakića.
Činjenica da je jedan od najprepoznatljivijih lidera Srba sa Kosova uhapšen, uticala je na rivalitet dve liste – i jednima i drugima jasno je da bi pred biračima na prostoru u kom većinski žive Srbi teško objasnili sve osim korektnih odnosa.
„G.I. ‘Srpska’ nikada nije delila Srbe i samim tim na G.I. ‘SDP’ ne gleda kao na rivale. Istina je da je hapšenje izazvalo određene nestabilnosti, ali ja sam već nekoliko puta rekao da vodim fer kampanju“, kaže Rakić, koji je inače u jednoj od prvih izjava posle podnošenja kandidature izjavio da očekuje da građani izađu na izbore, prepoznaju pravog kandidata i ne dozvole da gradonačelnik severne Kosovske Mitrovice bude Albanac. Ksenija Božović očekuje nešto manju izlaznost, ali u tome vidi i veću odgovornost srpskih lista, jer „na izborima imamo i dva albanska kandidata. Građani su toga svesni, ali i dosta umorni, jer je prošla kampanja bila žestoka. Verujem da će ‘Srpska’ sada voditi fer kampanju“, kaže ona.
Tek kada se izborni ciklusi konačno okončaju, sledi formiranje Zajednice srpskih opština koja je, kako kaže Goran Rakić, „stub opstanka i ostanka Srba na ovim prostorima“.
Teško je očekivati da će pisanje statuta Zajednice proći bez intervencija u trouglu Brisel–Beograd–Priština. Premijer u ostavci Ivica Dačić ranije je pozvao Srbe sa Kosova da izađu na izbore, a za očekivati je da će se mnogi i na taj poziv Beograda odazvati. I pored toga, nema praktično nikoga ko nema nedoumicu kuda svi ti izbori vode. Mnogi zapravo sumnjaju da se radi o vozu koji sa kraćim zaustavljanjima na manjim stanicama zapravo vodi „integraciji“.
Mesto na kome se u decembru 2012. danima protestovalo zbog izgradnje prelaza koji zovu „administrativnim“, danas je u mraku prepoznatljivo iz daleka, pod žutim svetlima koja osvetljavaju plavu nadstrešnicu i kontejnere, u kojima borave, jedni do drugih, pripadnici MUP-a Srbije i Kosovske policijske službe. Istina, onima koji prolaze preko Jarinja ne postavlja se mnogo pitanja, ali se proveravaju dokumenta, pa i pečatiraju papiri ako se unosi ili iznosi nekakva skuplja oprema, poput elektronske. Činjenica da je prelaz, kako ga god zvali, sada tu, osim psiholoških, kažu, doneo je i sasvim konkretne posledice.
„Na severu Kosova sve je poskupelo. Sada je sve skuplje nego u južnoj Mitrovici, ili u centralnoj Srbiji“, kaže čovek, naslonjen na svoj automobil, par stotina metara dalje, na razvalinama punkta koji je do decembra 2012. bio prepoznatljiv po vrećama peska, žici i „hamerima“ parkiranim sa strane. To je onaj isti punkt koji je filmski buknuo iza leđa reportera TV Prve, uživo usred centralnih vesti, u julu 2011, dok su ka televizijskim ekipama trčali neki ljudi sa kapuljačama na glavi. „Naplaćuju se sulude dažbine. I umesto da ih naplaćuju na samom prelazu, kao što su obećali, mora da se ide na terminal u južnoj Mitrovici“, kukaju oni prevoznici.
Ali, dalje na putu ka Mitrovici, osim nekoliko saobraćajnih patrola i saobraćajnih znakova za vozila KFOR-a, ništa ne upućuje da sa putem pre Jarinja postoji bilo kakav diskontinuitet. Na svakoj banderi su zastave Srbije, bilbordi sa patriotskim porukama, pa i jedan neformalni punkt sa srpskom zastavom na kome se niko ne zaustavlja, ali jasno stavlja do znanja da tu uvek ima nekoga ko motri.