„Uprkos poplavama, biće dovoljno kvalitetne pšenice za domaće potrebe, ali i za izvoz. Možemo očekivati dobar rod i ostalih poljoprivrednih kultura“, počinje za „Vreme“ razgovor o srpskom agraru Milorad Sredanović, potpredsednik Delta Holdinga za poljoprivredu.
„VREME„: Uvek je nezahvalno prognozirati prinose u poljoprivredi, a posebno u situaciji kada su poplave nanele veliku štetu srpskom agraru. Šta se po vašem mišljenju može očekivati od ovogodišnjeg roda pšenice?
MILORAD SREDANOVIĆ: Sigurno je da su nanete ogromne štete, ali sačekajmo da konačnu procenu daju nadležne institucije. Za nas u agraru žetva pšenice jedan je od najvažnijih događaja u godini. Očekujem da će prosečan prinos pšenice u Srbiji biti veći od četiri tone po hektaru. Pšenica je zasejana na više od 550.000 hektara i ukoliko se ostvare ovi prinosi, biće dovoljno kvalitetne pšenice za domaće potrebe i za izvoz.
Na imanjima Delta Agrara očekujem prosečan prinos pšenice veći od sedam tona po hektaru.
Da li se može očekivati dobar rod i drugih poljoprivrednih kultura?
Kukuruz, šećerna repa, suncokret i soja u dobroj su kondiciji, tako da možemo očekivati dobar rod. Vremenske prilike, uprkos velikim padavinama u kratkom periodu, pogodovale su i jarim i ozimim usevima, ali i proizvodnji voća i povrća.
Impresivni su rezultati Delta Agrara u ratarskoj i stočarskoj, a posebno u proizvodnji jabuka. To sigurno podrazumeva velika ulaganja?
Postoje u Srbiji poljoprivredna gazdinstva koja mogu da stanu rame uz rame sa najboljim evropskim imanjima. Tu spada i Delta Agrar. Da bi se ostvarili ovako visoki prinosi, bila su neophodna velika ulaganja u sve vidove poljoprivredne proizvodnje. U proizvodnji jabuka postali smo lider. Uložili smo velika finansijska sredstva u sadnice, opremu, tehnologiju i znanje. To nam je omogućilo da u 2013. godini prosečan rod jabuke bude veći od 60 tona po hektaru, dok je rod pojedinih sorti bio čak 90 tona po hektaru.
Da bismo uskladištili sve veći rod jabuka, nastavljamo sa investicijama u našem voćnjaku u Čelarevu, gde je u toku druga faza izgradnje hladnjače, pa će naš ukupan kapacitet skladištenja iznositi više od 12.000 tona. Imamo ekskluzivno pravo za proizvodnju klupskih sorti jabuka (Modi, Pink lady, Kiku) i proizvodnju sadnog materijala. Sadnice jabuka proizvodimo za domaće tržište, a izvozimo ih i firmama od kojih smo ih do juče kupovali. To smatramo velikim priznanjem i uspehom. Oko 80 odsto jabuka iz našeg voćnjaka se izvozi, a najveći kupac je Rusija. Drago mi je što su pored nas mesto na zahtevnom ruskom tržištu našli i mali proizvođači jabuka iz Srbije.
Da li, po vašem mišljenju, Srbija može da postane značajniji akter na evropskom tržištu voća?
Svakako da može, ali samo uz velika ulaganja u voćnjake i primenu najsavremenijih tehnologija i znanja. U Srbiji je pod voćnjacima i vinogradima oko 200.000 hektara, a više od 20.000 hektara je pod jabukom. Prosečan prinos jabuke u Srbiji iznosi 15 tona po hektaru, što znači da se godišnje proizvede više od 300.000 tona. Nažalost, samo 30 odsto roda čini jabuka prve klase, što smatram neekonomičnom proizvodnjom.
Kada bismo bili u mogućnosti da tehnologiju Delta Agrara u proizvodnji jabuka primenimo na sve voćnjake u Srbiji, rod jabuke bio bi četiri puta veći, a 80 odsto bila bi prva klasa. Tako bi Srbija postala značajan proizvođač jabuka u Evropi.
Kako ukidanje carina na uvoz poljoprivrednih proizvoda iz EU u Srbiju utiče na naš agrar?
Evropska unija je 2000. godine ukinula carine na uvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Srbije i na taj način otvorila nam svoje tržište. Srbija se potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju 2007. godine obavezala da će postepeno ukidati carine na uvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz EU. Početkom 2014. godine to je učinjeno za više od 90 odsto ovih proizvoda. Naša država u poslednje četiri godine ostvaruje suficit u razmeni poljoprivrednih proizvoda sa EU, i to oko 400 miliona evra godišnje. Više od 60 odsto poljoprivredno-prehrambenih proizvoda Srbija izvozi na tržište EU i ovaj podatak potvrđuje da nam je evropsko tržište izuzetno važno.
Da li srpski agrar može da izdrži konkurenciju evropskog agrara?
Može, ali pod uslovom da nas rezultati u poslednje četiri godine u razmeni sa EU ne zavaraju, već motivišu da krenemo u otklanjanje slabosti srpskog agrara. Da istaknem neke – usitnjen posed, mali procenat navodnjavanja obradivih površina, dramatičan pad stočarstva, zastarela mehanizacija…
To znači da naš agrar treba da se modernizuje. Kako vidite budućnost domaće poljoprivrede?
Srpski agrar vidim u porodici evropskih agrara. Početkom pregovora o pridruživanju EU srpskom agraru omogućeno je da konkuriše za sredstva iz pretpristupnih fondova. Naš agrar mora da se transformiše i modernizuje kako bi odgovorio budućim izazovima.
Važno je da povećamo procenat obradivih površina, sačuvamo i unapredimo kvalitet poljoprivrednog zemljišta, povećamo površine pod sistemima za navodnjavanje, unapredimo i uvećamo stočni fond i obnovimo mehanizaciju. Neophodno je uložiti sredstva u nove tehnologije, znanje i kadrove. To će znatno uvećati ukupan prihod poljoprivredne proizvodnje na godišnjem nivou, što će usloviti daleko veći izvoz poljoprivrednih proizvoda u EU, Rusiju i na ostala tržišta.
U svim ovim promenama vidim značajnu ulogu Delta Agrara. Našoj kompaniji potreban je moderan i snažan srpski agrar, kako bismo lakše osvajali strana tržišta. Znanje, iskustvo i tehnologiju proizvodnje želimo da prenesemo našim kooperantima, ali i srpskom agraru u celini.
