Nakon izbora predsednika i sekretara Skupštine Beograda, moralo bi se desiti čudo da se u zakonskom roku ne odigra i drugi planirani čin – izbor gradonačelnika i opštinskog veća iz redova liste Za evropski Beograd i koalicije SPS-PUPS-JS, uz manjinsku podršku LDP-a
Uzalud je Aleksandar Vučić onoliko uporno ponavljao kako „veruje svojim koalicionim partnerima“ sa kojima se dogovorio o formiranju vlasti u Beogradu: nakon što su pre desetak dana raskinuli koaliciju sa radikalima i narodnjacima, sve tvrdeći da ne prave novu koaliciju i da bi izbori mogli biti „najčasnije rešenje“, Vučićevi dosadašnji koalicioni partneri, socijalisti, u ponedeljak su napravili još jedan korak ka konačnom cilju – formiranju gradske vlade na čijem čelu bi trebalo da bude Vučićev konkurent, demokrata Dragan Đilas.
Time je, dan pre isteka zakonskog roka, bez prisustva radikala i narodnjaka, zahvaljujući glasovima 57 odbornika, članova koalicija okupljenih oko Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije, ali i među socijalistima omražene Liberalno demokratske partije, izbegnuta (za sada) mogućnost ponavljanja izbora. Skupština Beograda dobila je predsednika – Branislava Belića (DS) i sekretara – Irenu Ljubimirović-Ivanković (takođe DS).
Kao što je prethodno, odlukom Okružnog suda odbijena žalba radikala i narodnjaka na verifikaciju mandata na sednici Skupštine grada 14. jula, tako su i sada mali izgledi da opozicione primedbe prema kojima se Belić nalazi u sukobu interesa, jer se već nalazi na funkciji predsednika Opštine Savski venac, ugroze opstanak donete odluke. Odgovarajući na primedbe, Belić je, naime, najavio ostavku na funkciju koju je obavljao u Savskom vencu, dodavši, pri tom, da može da se sa pozicije predsednika opštine kandiduje za drugu funkciju.
U politici ništa nije sigurno, ali jasno je da bi se neko čudo moralo desiti pa da se u zakonskom roku ne odigra i drugi planirani čin – izbor gradonačelnika i opštinskog veća iz redova liste Za evropski Beograd (ZEB) i koalicije SPS-PUPS-JS, uz manjinsku podršku LDP-a (a da se čuda u Srbiji ipak dešavaju, pokazuje hapšenje Radovana Karadžića usred Beograda).
ROKOVI I PLANOVI: Prema Zakonu, naime, Skupština je imala rok za konstituisanje (izbor predsednika i sekretara) do 22. jula, nakon čega postoji dodatni rok od 30 dana za dalje koaliciono dogovaranje o sastavu gradskog veća i izboru gradonačelnika. Ako se to ne bi desilo, Vlada bi postavila prinudnu upravu, koja bi, opet, mogla da vlada 60 dana. Kada se svi ti rokovi saberu, ispada da bi eventualni ponovljeni izbori mogli da budu raspisani 22. oktobra – a do tada bi bilo dovoljno vremena čak i za promenu izbornih zakona (neki izvori tvrde da je, za svaki slučaj, već razmatrana varijanta prema kojoj bi eventualni izbori u Beogradu bili održani po modelu sličnom onom koji važi za pokrajinske izbore u Vojvodini, kao i varijanta direktnog izbora gradonačelnika).
Sva je prilika da zakonski rok od 30 dana za nove dogovore neće u potpunosti biti iskorišćen. Nova sednica Skupštine grada zakazana je već za sledeći ponedeljak, 28. jul, a do tada će biti jasno i da li će Belić biti privremeno rešenje, kako su prvobitno nagovestili predstavnici ZEB-a i SPS-a (navodno je funkcija predsednika Skupštine grada u originalnim dogovorima bila namenjena socijalistima) ili će, ipak, on ostati na tek osvojenoj funkciji, kako je tražio LDP (i što su, za razliku od Aleksandra Antića, čelnika gradskog odbora SPS-a, posle sednice u ponedeljak potvrdili predstavnici DS-a).
Zbog raspoloženja u gradskom odboru SPS-a, čiji su predstavnici imali zvanično potpisan koalicioni dogovor sa radikalima i narodnjacima, naime, proces „prelamanja“ socijalista u pravcu gradske koalicije sa DS-om, uz podršku navodno neprihvatljivog LDP-a, dosta je osetljiv. Deo predsedništva stranke, tela na koje je delegirano ovlašćenje da donese odluku o ponašanju u prestonici, uveren je da su izbori „najčasnije rešenje“, uprkos brojnim razlozima za uverenje da ta partija na njima ne bi prešla cenzus (nezadovoljstvo dela birača zbog „verolomnosti“ SPS-a, formiranje nove političke organizacije „Pokret socijalista“, okupljene oko Mihaila Markovića, Aleksandra Vulina i Milorada Vučelića).
ARGUMENTI: Drugi deo rukovodstva SPS-a, međutim, nije raspoložen za takve eksperimente. Ta škola mišljenja u danima koji su prethodili sednici Skupštine grada dobila je vrlo uverljive dodatne argumente, u vidu javno obznanjene mogućnosti da bi, nakon teške odluke o saradnji sa DS-om na nivou Republike, socijalisti mogli doći u poziciju da izgube i vlast i poverenje dela dosadašnjih birača.
Koliko je važno ko će vladati u Beogradu, uostalom, u prošlom broju „Vremena“ slikovito je u intervjuu za naš list objasnio Boris Tadić: „Beograd je za Srbiju ono što je srce za organizam – ono može da podstakne sve druge organe da bolje rade, ali i da zaustavi ceo sistem. Zbog toga je važno da grad i Republika funkcionišu kao celina“, rekao je predsednik Srbije.
Ako neko nije uspeo sam da izračuna da bi 13 poslanika LDP-a mogli lako da zamene 12 poslanika SPS-a (još osam poslaničkih mandata koje je ta lista osvojila na izborima, pripali su njenim koalicionim partnerima, PUPS-u i JS-u), na šta je ne previše uvijeno ukazivano iz DS-a, tokom vikenda koji je prethodio sednici gradske skupštine, to je u intervjuu „Blicu“ jasno saopštio lider LDP-a Čedomir Jovanović.
Njegovi liberali, međutim, naveli su i da nisu spremni da podrže izbor privremenog predsednika Skupštine i potom čekaju mesec dana do izbora gradonačelnika – a baš tako glasio je dogovor DS-a i SPS-a, koji je uzimao u obzir potrebu socijalista za nežnim prizemljenjem u koaliciju u kojoj se, iako malo po strani, nalazi i LDP. Odluka da naredna sednica gradske skupštine bude zakazana za nedelju, a ne za mesec dana, zato, trebalo bi da bude kompromisno rešenje, pomoću koga bi tri liste došle do rezultata već postignutog u četiri beogradske opštine. U Rakovici, Novom Beogradu, Paliluli i Voždovcu, opštinama u kojima živi oko 700.000 stanovnika, naime, već je oformljena koalicija DS-SPS-LDP, i nije zabeleženo da je zbog toga nekome prepuklo srce. U svim tim opštinama postojala je i mogućnost ponavljanja izbora kako bi neprijatna koalicija bila izbegnuta, ali se pokazalo da se nijednoj od zainteresovanih stranaka na te eventualne izbore nije išlo. Opravdanje i SPS-a i LDP-a za stupanje u „neprirodnu koaliciju“, kako taj savez zove opozicija, isto je – mi smo se dogovorili sa DS-om, a oni imaju pravo da biraju druge partnere.
DOGOVORI: Tri političke grupacije posle sednice Skupštine Beograda u ponedeljak otišle su i korak dalje, izdavši zajedničko saopštenje kojim se objašnjava da će „u toku nedelje biti održane konsultacije o političkim i programskim principima, kako bi Beograd 28. jula dobio odgovornu i funkcionalnu gradsku upravu, koja će obezbediti ubrzani razvoj evropskog Beograda“.
Osim o „političkim i programskim principima“, tema dogovora biće i kadrovska rešenja, ali, sva je prilika da potencijalno nezadovoljstvo podelom resora nikako ne može ugroziti dogovor o „ubrzanom razvoju evropskog Beograda“. Uostalom, i sam, mogući 65. gradonačelnik Beograda, Dragan Đilas, ocenio je da će sedam dana do sledeće sednice Skupštine Beograda biti sasvim dovoljno za dogovaranje o „programskim principima i kadrovskim rešenjima“. A i Dejan Ranđić, predsednik beogradskog odbora LDP-a, verovatno ima razloga za tvrdnju da nema više prostora za kalkulisanje, te da je završeno sa „politikom ucena i sedenja na više stolica“.
Spekulacija o tome kako bi, personalno, mogla da izgleda buduća uprava Beograda ima mnogo. Ipak, u utorak, u trenutku pripreme ovog broja „Vremena“, kao jedina pouzdana informacija deluje ona prema kojoj, bar kad je reč mestima namenjenim stranci Borisa Tadića, neće biti mnogo dosadašnjih funkcionera iz redova DS-a.
Srbija je ušla u građansku neposlušnost, a to sa sobom nosi posledice. U danima za nama postalo je nemoguće prebrojati privedene, uhapšene i povređene. Ostaće zabeleženo da su se policijske marice u punoj brzini zaletale u mirne građane i da je jedan čovek hteo da naudi sebi, pod teretom pritiska vlasti
Šta je sve pokazao protest u subotu 28. juna? Kakve poruke i pouke odatle može da izvuče vlast – i čini li to – a kakve studenti i građani koji demonstriraju? Da li je manifestacija nacionalizma na Vidovdan bila očekivana, potencijalno opasna ili predstavlja nešto sasvim drugo? U kakvom se položaju sada nalazi režim, a u kakvom njegovi protivnici
Brojanje glasova na ponovljenim izborima, na jednom izbornom mestu, u varošici od 10.000 ljudi, pratio je lično predsednik države Aleksandar Vučić jer je znao – ako padne Kosjerić, zaljuljaće se mnogo više od jedne opštinske vlasti. Uspeo je SNS na kraju da zadrži izbornu pobedu, uz uobičajeni repertoar – zastrašivanje, demonstraciju sile i medijska blaćenja protivnika
Građani i studenti su tako dobro organizovani da policija izgleda smešno. Trčkaraju od ulice do ulice, od kvarta do kvarta, kao neka zbunjena deca. Ako ovaj bunt iznedri očekivani rezultat, odnosno ako Novi Sad odista postane ovdašnji Gdanjsk – to će u istoriju grada nesumnjivo biti upisano zlatnim slovima. Govoriće se o tome sa ponosom, kao što se sa ponosom ističe da je 1748. godine postao slobodan, autonoman grad, dekretom carice Marije Terezije. Slobodu je tada platio, ona se uvek plaća
“Posle ovih sedam meseci”, kaže psiholog Zoran Pavlović, “represija postaje sasvim jasno kontraproduktivna. Režimi koji koriste prekomernu silu često nehotice mobilišu građane, jer nasilje delegitimizuje vlast, a ljudima daje moralnu jasnoću i emocionalnu snagu da se suprotstave. Represija, drugim rečima, ne samo da neće pasivizovati društvo (što režim planira), već će samo ojačati granicu između ‘nas’ i ‘njih’, ojačaće i identitet otpora i pojačati koheziju unutar grupe koja trpi nepravdu. Broj ljudi koji izlaze na ulice ne smanjuje se već raste”
I kako će vatrogasci, policajci i lekari da brinu o nebezbednim tunelima? Pa, tako što će da osmatraju brdo i budu spremni ako se brdo obruši na autobus, na primer
Da li biste seli sa Aleksandrom Vučićem za kafanski sto nakon što je pomilovao naprednjačke muškarčine koje su palicom junački polomile vilicu studentkinji? Osim gubitka elementarnih moralnih kočnica, šta još stoji iza ovog čina
Nad premlaćivanjem i hapšenjem studenata čovek može da se zgrozi, ali ne sme da se iznenadi – pa sve je to Aleksandar Vučić najavio. Ali, videće da je pendrek slaba zaštita od naroda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
