Nakon izbora predsednika i sekretara Skupštine Beograda, moralo bi se desiti čudo da se u zakonskom roku ne odigra i drugi planirani čin – izbor gradonačelnika i opštinskog veća iz redova liste Za evropski Beograd i koalicije SPS-PUPS-JS, uz manjinsku podršku LDP-a
Uzalud je Aleksandar Vučić onoliko uporno ponavljao kako „veruje svojim koalicionim partnerima“ sa kojima se dogovorio o formiranju vlasti u Beogradu: nakon što su pre desetak dana raskinuli koaliciju sa radikalima i narodnjacima, sve tvrdeći da ne prave novu koaliciju i da bi izbori mogli biti „najčasnije rešenje“, Vučićevi dosadašnji koalicioni partneri, socijalisti, u ponedeljak su napravili još jedan korak ka konačnom cilju – formiranju gradske vlade na čijem čelu bi trebalo da bude Vučićev konkurent, demokrata Dragan Đilas.
Time je, dan pre isteka zakonskog roka, bez prisustva radikala i narodnjaka, zahvaljujući glasovima 57 odbornika, članova koalicija okupljenih oko Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije, ali i među socijalistima omražene Liberalno demokratske partije, izbegnuta (za sada) mogućnost ponavljanja izbora. Skupština Beograda dobila je predsednika – Branislava Belića (DS) i sekretara – Irenu Ljubimirović-Ivanković (takođe DS).
Kao što je prethodno, odlukom Okružnog suda odbijena žalba radikala i narodnjaka na verifikaciju mandata na sednici Skupštine grada 14. jula, tako su i sada mali izgledi da opozicione primedbe prema kojima se Belić nalazi u sukobu interesa, jer se već nalazi na funkciji predsednika Opštine Savski venac, ugroze opstanak donete odluke. Odgovarajući na primedbe, Belić je, naime, najavio ostavku na funkciju koju je obavljao u Savskom vencu, dodavši, pri tom, da može da se sa pozicije predsednika opštine kandiduje za drugu funkciju.
U politici ništa nije sigurno, ali jasno je da bi se neko čudo moralo desiti pa da se u zakonskom roku ne odigra i drugi planirani čin – izbor gradonačelnika i opštinskog veća iz redova liste Za evropski Beograd (ZEB) i koalicije SPS-PUPS-JS, uz manjinsku podršku LDP-a (a da se čuda u Srbiji ipak dešavaju, pokazuje hapšenje Radovana Karadžića usred Beograda).
ROKOVI I PLANOVI: Prema Zakonu, naime, Skupština je imala rok za konstituisanje (izbor predsednika i sekretara) do 22. jula, nakon čega postoji dodatni rok od 30 dana za dalje koaliciono dogovaranje o sastavu gradskog veća i izboru gradonačelnika. Ako se to ne bi desilo, Vlada bi postavila prinudnu upravu, koja bi, opet, mogla da vlada 60 dana. Kada se svi ti rokovi saberu, ispada da bi eventualni ponovljeni izbori mogli da budu raspisani 22. oktobra – a do tada bi bilo dovoljno vremena čak i za promenu izbornih zakona (neki izvori tvrde da je, za svaki slučaj, već razmatrana varijanta prema kojoj bi eventualni izbori u Beogradu bili održani po modelu sličnom onom koji važi za pokrajinske izbore u Vojvodini, kao i varijanta direktnog izbora gradonačelnika).
Sva je prilika da zakonski rok od 30 dana za nove dogovore neće u potpunosti biti iskorišćen. Nova sednica Skupštine grada zakazana je već za sledeći ponedeljak, 28. jul, a do tada će biti jasno i da li će Belić biti privremeno rešenje, kako su prvobitno nagovestili predstavnici ZEB-a i SPS-a (navodno je funkcija predsednika Skupštine grada u originalnim dogovorima bila namenjena socijalistima) ili će, ipak, on ostati na tek osvojenoj funkciji, kako je tražio LDP (i što su, za razliku od Aleksandra Antića, čelnika gradskog odbora SPS-a, posle sednice u ponedeljak potvrdili predstavnici DS-a).
Zbog raspoloženja u gradskom odboru SPS-a, čiji su predstavnici imali zvanično potpisan koalicioni dogovor sa radikalima i narodnjacima, naime, proces „prelamanja“ socijalista u pravcu gradske koalicije sa DS-om, uz podršku navodno neprihvatljivog LDP-a, dosta je osetljiv. Deo predsedništva stranke, tela na koje je delegirano ovlašćenje da donese odluku o ponašanju u prestonici, uveren je da su izbori „najčasnije rešenje“, uprkos brojnim razlozima za uverenje da ta partija na njima ne bi prešla cenzus (nezadovoljstvo dela birača zbog „verolomnosti“ SPS-a, formiranje nove političke organizacije „Pokret socijalista“, okupljene oko Mihaila Markovića, Aleksandra Vulina i Milorada Vučelića).
ARGUMENTI: Drugi deo rukovodstva SPS-a, međutim, nije raspoložen za takve eksperimente. Ta škola mišljenja u danima koji su prethodili sednici Skupštine grada dobila je vrlo uverljive dodatne argumente, u vidu javno obznanjene mogućnosti da bi, nakon teške odluke o saradnji sa DS-om na nivou Republike, socijalisti mogli doći u poziciju da izgube i vlast i poverenje dela dosadašnjih birača.
Koliko je važno ko će vladati u Beogradu, uostalom, u prošlom broju „Vremena“ slikovito je u intervjuu za naš list objasnio Boris Tadić: „Beograd je za Srbiju ono što je srce za organizam – ono može da podstakne sve druge organe da bolje rade, ali i da zaustavi ceo sistem. Zbog toga je važno da grad i Republika funkcionišu kao celina“, rekao je predsednik Srbije.
Ako neko nije uspeo sam da izračuna da bi 13 poslanika LDP-a mogli lako da zamene 12 poslanika SPS-a (još osam poslaničkih mandata koje je ta lista osvojila na izborima, pripali su njenim koalicionim partnerima, PUPS-u i JS-u), na šta je ne previše uvijeno ukazivano iz DS-a, tokom vikenda koji je prethodio sednici gradske skupštine, to je u intervjuu „Blicu“ jasno saopštio lider LDP-a Čedomir Jovanović.
Njegovi liberali, međutim, naveli su i da nisu spremni da podrže izbor privremenog predsednika Skupštine i potom čekaju mesec dana do izbora gradonačelnika – a baš tako glasio je dogovor DS-a i SPS-a, koji je uzimao u obzir potrebu socijalista za nežnim prizemljenjem u koaliciju u kojoj se, iako malo po strani, nalazi i LDP. Odluka da naredna sednica gradske skupštine bude zakazana za nedelju, a ne za mesec dana, zato, trebalo bi da bude kompromisno rešenje, pomoću koga bi tri liste došle do rezultata već postignutog u četiri beogradske opštine. U Rakovici, Novom Beogradu, Paliluli i Voždovcu, opštinama u kojima živi oko 700.000 stanovnika, naime, već je oformljena koalicija DS-SPS-LDP, i nije zabeleženo da je zbog toga nekome prepuklo srce. U svim tim opštinama postojala je i mogućnost ponavljanja izbora kako bi neprijatna koalicija bila izbegnuta, ali se pokazalo da se nijednoj od zainteresovanih stranaka na te eventualne izbore nije išlo. Opravdanje i SPS-a i LDP-a za stupanje u „neprirodnu koaliciju“, kako taj savez zove opozicija, isto je – mi smo se dogovorili sa DS-om, a oni imaju pravo da biraju druge partnere.
DOGOVORI: Tri političke grupacije posle sednice Skupštine Beograda u ponedeljak otišle su i korak dalje, izdavši zajedničko saopštenje kojim se objašnjava da će „u toku nedelje biti održane konsultacije o političkim i programskim principima, kako bi Beograd 28. jula dobio odgovornu i funkcionalnu gradsku upravu, koja će obezbediti ubrzani razvoj evropskog Beograda“.
Osim o „političkim i programskim principima“, tema dogovora biće i kadrovska rešenja, ali, sva je prilika da potencijalno nezadovoljstvo podelom resora nikako ne može ugroziti dogovor o „ubrzanom razvoju evropskog Beograda“. Uostalom, i sam, mogući 65. gradonačelnik Beograda, Dragan Đilas, ocenio je da će sedam dana do sledeće sednice Skupštine Beograda biti sasvim dovoljno za dogovaranje o „programskim principima i kadrovskim rešenjima“. A i Dejan Ranđić, predsednik beogradskog odbora LDP-a, verovatno ima razloga za tvrdnju da nema više prostora za kalkulisanje, te da je završeno sa „politikom ucena i sedenja na više stolica“.
Spekulacija o tome kako bi, personalno, mogla da izgleda buduća uprava Beograda ima mnogo. Ipak, u utorak, u trenutku pripreme ovog broja „Vremena“, kao jedina pouzdana informacija deluje ona prema kojoj, bar kad je reč mestima namenjenim stranci Borisa Tadića, neće biti mnogo dosadašnjih funkcionera iz redova DS-a.
Ministar Nikola Selaković „bljuje otrov“ jer ide pred sud, predsednik Aleksandar Vučić ga vatreno brani. „Vreme“ u novom broju ispituje koji su dometi slučaja Generalštaba i obračuna sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika
Suđenje ministru kulture trebalo bi da započne 4. februra po optužbi za zloupotrebu službenog položaja u aferi Generalštab. “Najavom da će pomilovati optužene u ovom slučaju Vučić najavljuje ono što niko nikad nije uradio – sam će sebe osloboditi krivične odgovornosti”, smatra profesor Bojan Pajtić. “Sve to izgleda kao odbrana čoveka koji zna da je odgovoran za ono što mu se stavlja na teret, a što naravno treba dokazati tokom samog postupka”, ocenjuje Selakovićeve istupe advokat Jovan Rajić. “Postoje dokazi – a to se na kraju vidi i iz Vučićevih izjava – da je on ‘alfa i omega’ poslovnog poteza rušenja spomenika srpske kulture za račun podmićivanja američkog predsednika”, naglašava advokat Božo Prelević
“Ekspoze ministra Selakovića je nemušti pokušaj da skrene pažnju sa svoje krivične odgovornosti i zameni je nekom drugom aferom, naravno nepostojećom, kako smo već navikli od naših političara. Taj govor u Domu Narodne skupštine je zapravo bio generalna proba iznošenja odbrane pred tužilaštvom i diskreditacija stručnjaka Zavoda koji su, između ostalog, svedoci u slučaju “Generalštab”. Svaka izgovorena reč bilo je izvrtanje istine i spinovanje činjenica”
Protiv novosadskog policajca Željka Kolbasa pokrenut je disciplinski postupak zbog sumnje da je prošlog januara u policijskoj stanici Detelnara fotografisao četvoricu aktivista Srpske napredne stranke, uhapšenih pošto su pretukli više studenata a jednoj studentkinji polomili vilicu. Nekoliko meseci posle hapšenja suđenje nije valjano ni počelo, a optužene je pomilovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tako zaustavio postupak i mogućnost da ikada budu osuđeni. Za to vreme policajcu Kolbasu preti se otkazom, a tuže ga i nekada optuženi za prebijanje studenata
Ćacilend više nije ograđeni obor, već je svuda, ušljiskao nas je i zamazao mimo naše volje. I nisu tamo samo ubice, probisveti i silovatelji. Ima i jurodivih, ekscentričnih, oriđinala, zovite ih kako hoćete. Među njima je i Dejan Stanović Kralj, jedan od šestoro čija prijava “ispunjava uslove” za kandidaturu za direktora RTS-a
Šta bi ste izabrali između glasa za Vučića i tri crvene ili da vam iseku struju? Pogotovo ako radite najgrublje povremene poslove, niste bili i nikad nećete otići na more, niti odvesti decu kod zubara
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
