Dok u zatvorima u Nišu i Požarevcu još tinjaju pobune zatvorenika, u KPZ-u Sremska Mitrovica italijanska filmska ekipa snima igrani film Dobripapa
VREME POBUNE: KPZ Sremska Mitrovica
I to u zatvorenom delu KPZ-a u kome se nalaze opasni osuđenici na najteže kazne, među kojima su i takozvani smrtnjaci. Sve u svemu, riskantna skupina. Međutim, to nimalo ne smeta filmskoj ekipi da se sasvim slobodno kreće bez ikakve bojazni da će joj se nešto neugodno dogoditi. Toliko o bezbednosti u KPZ Sremska Mitrovica, u kome je sve do 28. maja prošle godine vladao haos i nezapamćeno divljanje osuđenika. Taj period dok je upravnik KPZ-a bio Velimir Čavić ostaće upamćen po mnogo čemu: po masovnom udaljavanju, kako se to zvanično kaže, odlasku osuđenika koji su boravili u tzv. otvorenom i poluotvorenom prostoru (narod ih naziva slobodnjacima), i besomučnim pijankama na kojima je, na primer, u kabinetu upravnika popijeno 777 litara čuvene žestoke rakije kapedomke i po tome što su se osuđenici na izdržavanje kazne dovozili džipovima, čak su džipovima ulazili u krug KPZ-a.
„Sad je broj udaljavanja u proseku jedan mesečno“, kaže v.d. upravnika Milan Mišić. „Inače, od pobune do maja 2001. godine bilo je gotovo svakodnevnih tuča štanglama, povreda od bodeža i teškog ranjavanja tako da je jedan od osuđenika bio smrtno povređen. Od maja 2001. do danas nijedna tuča nije zabeležena.“
Prema zakonu, upravnik zatvora ima pravo da osuđenika pusti tri meseca pre isteka kazne. Tu praksu su Olivera Jelkić, savetnik u Ministarstvu pravde, i Milan Mišić ukinuli i ustanovili timsko odlučivanje: dve komisije od pet i sedam članova odlučuju o svakom zahtevu osuđenika počev od premeštaja u drugo odeljenje do vanrednog odsustva.
„Budući da je reč o trostepenom odlučivanju, svaki pokušaj podmićivanja je iluzoran jer je nemoguće sve te ljude korumpirati“, kaže Mišić. „To osuđenici veoma poštuju jer je reč o redu i ravnopravnosti. Oni uzvraćaju tako što poštuju kućni red.“
Od „velikih“ poslova Trivuna Ivkovića objavljivanih na sva zvona KPZ-u Sremska Mitrovica ostao je dug oko 62 miliona dinara nastao zahvaljujući štetnim ugovorima. „Petnaestak miliona smo uspeli da vratimo“, kaže Mišić napominjući da su sve štetne ugovore raskinuli. Veliku poteškoću u reorganizaciji i suzbijanju nezakonitosti u KPZ Sremska Mitrovica predstavlja kadar Trivuna Ivkovića svrstan u Samostalni sindikat, posebno u Izvršni odbor u kome ima i onih koji su počinili više krivičnih dela. Oni se i danas nadaju da će se Triva ipak vratiti na mesto upravnika i da će biti sve po starom, čak i ako su protiv njih podnete krivične prijave zbog raznih krivičnih dela: magacioneru Draganu Vučenoviću „nestala“ je iz magacina humanitarna pomoć vredna 420 hiljada dinara. Jedan od osuđenika priznao je da je zajedno s Vučenovićem učestvovao u krađi humanitarne pomoći, ali disciplinska komisija je utvrdila da se osuđeniku ne može verovati bez obzira na činjenicu da robe u magacinu nema. KPZ je podneo krivičnu prijavu protiv Vučenovića, a SUP i protiv Milenka Grbića, šefa ekonomata, Hodže Džafera, Ljubiše Radosavljevića, Ratka Borića, Momčila Jovičina, Jadranke Dimitrijević i Bogdana Milankovića, uglavnom zbog nesavesnog rada u službi.
KOPUŠTABUVE: Ovih dana objavljeno je „iz pouzdanih izvora“ da je jedan osuđenik, Radmilo Vićevac (47), osuđen zbog silovanja i razbojništva, pobegao iz zatvorenog dela KPZ-a, što bi zapravo značilo da je reč o opasnom kažnjeniku. Prislonio je merdevine uza zid visok pet metara i utekao.
„I ovaj ‘pouzdani izvor’, imam utisak da potiče od Trifinih pulena“, kaže Mišić. „Činjenica je da Vićevac nije bio u zatvorenom delu, već u poluotvorenom odeljenju, što znači da je mogao da se slobodno kreće. On je izdržao više od pola kazne i nije pobegao, već se udaljio. On je, inače, bio i na odsustvu, mogao je da ide u grad i udalji se iz KPZ-a kad god je hteo. Nikad do sada nije to činio. Ko zna šta mu je kvrcnulo u glavi i nagnalo ga da ode.
U istim novinama je objavljeno da su u KPZ-u osuđenici uzeli vlast i da je stari kadar posle 5. oktobra 2000. godine ostao na funkcijama.
„To je jednostavno zlonamerna izjava. Niti osuđenici vode glavnu reč, niti je ijedan šef postavljen na to mesto u vreme Trivuna Ivkovića“, objašnjava Mišić.
„Učinićemo sve da iskorenimo mito u svim segmentima. Eto, ovih dana desetak zaposlenih dobilo je otkaz, jer su uhvaćeni kako švercuju s osuđenicima. Čini mi se da su to upravo ljudi koji šire laž o stanju u KPZ-u.“
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Ljubavi smo naučili vatru, da zemlja nam više ne gori”. To je stih Vaska Pope, jednog od naših najvećih pesnika koji je rođen u selu Grebenac, na obodu Deliblatske peščare, u jednom od naselja koja su direktno bila ugrožena vatrom. Uprkos nadljudskim naporima vatrogasaca, dobrovoljaca i meštana, uprkos pomoći koju studenti i građani šalju nemajući šta drugo da čine, uprkos apelima da se ranije zatraži strana pomoć, šumski požar u Pesku se ovog leta sasvim oteo kontroli i nastala je šteta koja će se sanirati decenijama. Neko bi mogao da zaključi kako je Pesak u plamenu parabola današnje Srbije solidarnih građana i studenata kojima vlada zloćudni režim koji nije dostojan da štiti ekosisteme kakva je Peščara, da čuva naša prirodna blaga, našu zemlju
Uprkos tome što nema jasnog diskontinuiteta u radu Sektora za vanredne situacije, opšti utisak stručne javnosti je da reakcija na požar u Deliblatskoj peščari nije bila adekvatna. Na retkim snimcima videlo se da vatrogasaca nema dovoljno, da su u pomoć priticala lokalna dobrovoljna vatrogasna društva i da je prisustvo tehnike neprimereno veličini požara. Komentatorima su u oči upadale najčešće dve činjenice – da su u Peščari korišćeni kamioni cisterne FAP i TAM, koji se ne proizvode 40 i više godina
Velike nejednakosti među decom, preobimni programi, loš položaj nastavnika, nedostatak kadra i sve veća centralizacija, neke su od neuralgičnih tačaka naših osmogodšnjih škola, kaže za “Vreme” profesor Aleksandar Baucal. Kakvo nas onda sutra čeka? Zašto svi đaci osmog razreda iz Srbije u proseku zaostaju za vršnjacima iz Evropske unije i kako to promeniti? Kako u tom duhu učitelj Predrag Starčević, čovek kome je njegov posao misija, uči decu pravim vrednostima
Kultura sećanja: 26 godina od ubistva bivšeg predsednika Predsedništva Srbije
Otmica Ivana Stambolića usred dana u Košutnjaku bila je i poruka svima koji su se suprotstavljali režimu. Ako vlast odluči da nestaneš, neće biti ni svedoka, ni tragova, ni istrage. Neće biti čak ni vesti da te nema. O tome koliko je država bila pretvorena u sredstvo privatnog opstanka na vlasti govori i zaključak suda: pripadnici JSO i čelnici Resora državne bezbednosti nisu delovali kao samostalna kriminalna grupa, već su državni aparat sile upotrebili za očuvanje političke vlasti jednog čoveka
Za samo dve godine, od početka rata u Gazi oktobra 2023, izvoz srpske municije za Izrael povećao se 42 puta i tokom 2025. i početkom ove godine dostigao 133 miliona dolara. Sve to uprkos izjavi predsednika Aleksandra Vučića juna prošle godine da Srbija obustavlja sav vojni izvoz. Samo u prva dva meseca 2026. organizovano je 14 kargo letova za Izrael, u poređenju sa 32 tokom čitave 2025. Vojne veze nisu jednosmerne. Izraelski “Elbit Systems” je krajem 2024. Srbiji prodao savremene artiljerijske sisteme, dronove i opremu u vrednosti od 335 miliona dolara. Opremu je vlast u Beogradu upotrebila za masovno praćenje svojih protivnika
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Petnaest godina ove vlasti se ogledaju u tome što duže od mesec dana nadležni ne umeju da ugase požar u Deliblatskoj peščari. Tu ne pomažu nikakve teorije zavere
Zašto su pojedinci Vučiću u brk skresali svoje ogorčenje zbog izneverenih obećanja, laži i obmana njegovog režima? I to još u unutrašnjosti gde vlada gola represija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
