Dok u zatvorima u Nišu i Požarevcu još tinjaju pobune zatvorenika, u KPZ-u Sremska Mitrovica italijanska filmska ekipa snima igrani film Dobri papa
I to u zatvorenom delu KPZ-a u kome se nalaze opasni osuđenici na najteže kazne, među kojima su i takozvani smrtnjaci. Sve u svemu, riskantna skupina. Međutim, to nimalo ne smeta filmskoj ekipi da se sasvim slobodno kreće bez ikakve bojazni da će joj se nešto neugodno dogoditi. Toliko o bezbednosti u KPZ Sremska Mitrovica, u kome je sve do 28. maja prošle godine vladao haos i nezapamćeno divljanje osuđenika. Taj period dok je upravnik KPZ-a bio Velimir Čavić ostaće upamćen po mnogo čemu: po masovnom udaljavanju, kako se to zvanično kaže, odlasku osuđenika koji su boravili u tzv. otvorenom i poluotvorenom prostoru (narod ih naziva slobodnjacima), i besomučnim pijankama na kojima je, na primer, u kabinetu upravnika popijeno 777 litara čuvene žestoke rakije kapedomke i po tome što su se osuđenici na izdržavanje kazne dovozili džipovima, čak su džipovima ulazili u krug KPZ-a.
„Sad je broj udaljavanja u proseku jedan mesečno“, kaže v.d. upravnika Milan Mišić. „Inače, od pobune do maja 2001. godine bilo je gotovo svakodnevnih tuča štanglama, povreda od bodeža i teškog ranjavanja tako da je jedan od osuđenika bio smrtno povređen. Od maja 2001. do danas nijedna tuča nije zabeležena.“
Prema zakonu, upravnik zatvora ima pravo da osuđenika pusti tri meseca pre isteka kazne. Tu praksu su Olivera Jelkić, savetnik u Ministarstvu pravde, i Milan Mišić ukinuli i ustanovili timsko odlučivanje: dve komisije od pet i sedam članova odlučuju o svakom zahtevu osuđenika počev od premeštaja u drugo odeljenje do vanrednog odsustva.
„Budući da je reč o trostepenom odlučivanju, svaki pokušaj podmićivanja je iluzoran jer je nemoguće sve te ljude korumpirati“, kaže Mišić. „To osuđenici veoma poštuju jer je reč o redu i ravnopravnosti. Oni uzvraćaju tako što poštuju kućni red.“
Od „velikih“ poslova Trivuna Ivkovića objavljivanih na sva zvona KPZ-u Sremska Mitrovica ostao je dug oko 62 miliona dinara nastao zahvaljujući štetnim ugovorima. „Petnaestak miliona smo uspeli da vratimo“, kaže Mišić napominjući da su sve štetne ugovore raskinuli. Veliku poteškoću u reorganizaciji i suzbijanju nezakonitosti u KPZ Sremska Mitrovica predstavlja kadar Trivuna Ivkovića svrstan u Samostalni sindikat, posebno u Izvršni odbor u kome ima i onih koji su počinili više krivičnih dela. Oni se i danas nadaju da će se Triva ipak vratiti na mesto upravnika i da će biti sve po starom, čak i ako su protiv njih podnete krivične prijave zbog raznih krivičnih dela: magacioneru Draganu Vučenoviću „nestala“ je iz magacina humanitarna pomoć vredna 420 hiljada dinara. Jedan od osuđenika priznao je da je zajedno s Vučenovićem učestvovao u krađi humanitarne pomoći, ali disciplinska komisija je utvrdila da se osuđeniku ne može verovati bez obzira na činjenicu da robe u magacinu nema. KPZ je podneo krivičnu prijavu protiv Vučenovića, a SUP i protiv Milenka Grbića, šefa ekonomata, Hodže Džafera, Ljubiše Radosavljevića, Ratka Borića, Momčila Jovičina, Jadranke Dimitrijević i Bogdana Milankovića, uglavnom zbog nesavesnog rada u službi.
KO PUŠTA BUVE: Ovih dana objavljeno je „iz pouzdanih izvora“ da je jedan osuđenik, Radmilo Vićevac (47), osuđen zbog silovanja i razbojništva, pobegao iz zatvorenog dela KPZ-a, što bi zapravo značilo da je reč o opasnom kažnjeniku. Prislonio je merdevine uza zid visok pet metara i utekao.
„I ovaj ‘pouzdani izvor’, imam utisak da potiče od Trifinih pulena“, kaže Mišić. „Činjenica je da Vićevac nije bio u zatvorenom delu, već u poluotvorenom odeljenju, što znači da je mogao da se slobodno kreće. On je izdržao više od pola kazne i nije pobegao, već se udaljio. On je, inače, bio i na odsustvu, mogao je da ide u grad i udalji se iz KPZ-a kad god je hteo. Nikad do sada nije to činio. Ko zna šta mu je kvrcnulo u glavi i nagnalo ga da ode.
U istim novinama je objavljeno da su u KPZ-u osuđenici uzeli vlast i da je stari kadar posle 5. oktobra 2000. godine ostao na funkcijama.
„To je jednostavno zlonamerna izjava. Niti osuđenici vode glavnu reč, niti je ijedan šef postavljen na to mesto u vreme Trivuna Ivkovića“, objašnjava Mišić.
„Učinićemo sve da iskorenimo mito u svim segmentima. Eto, ovih dana desetak zaposlenih dobilo je otkaz, jer su uhvaćeni kako švercuju s osuđenicima. Čini mi se da su to upravo ljudi koji šire laž o stanju u KPZ-u.“
Zašto je svako ko se bavio upotrebom neutvrđenog tipa akustičnog oružja na studentskom protestu 15. marta postao neprijatelj države, terorista i atentator na Vučića? Zbog čega bi i Berija pozavidio Biji na ovoj operaciji? Kako režim u Beogradu 2026. nastoji stvoriti atmosferu nalik na onu iz Moskve 1937
Podaci Vrhovnog javnog tužilaštva pokazuju da poslednjih godina raste broj zahteva koje tužioci upućuju policiji radi prikupljanja potrebnih obaveštenja, ali da odgovori na te zahteve sve češće izostaju. Reč je o prvoj i jednoj od najvažnijih radnji u predistražnom postupku, bez koje tužilaštvo u mnogim slučajevima ne može da nastavi istragu
Zašto su se na meti režima, pored studenata, našli verbalni delinkventi – analitičari, stručnjaci i novinari? Kako je Više javno tužilaštvo u svom saopštenju donelo presudu da su studenti sami sebe streljali zvučnim topom? I kako je Vučić tvrdio da Srbija uopšte nema zvučne topove, a ispostavilo se da ih ima, kao što je odmah posle pada novosadske nadstrešnice tvrdio da “jedino ona nije renovirana”, pa se brzinom svetlosti na društvenim mrežama utvrdilo da to nije istina? Na koji je način aktivirana medijska bomba u režimskim medijima sa unapred spremljenim spiskovima ljudi koji su učestvovali u “zaveri” i koje treba utući? I da li je reč o pokušaju zabrane studentskog pokreta
Pošto tužilac u Srbiji ne može da optuži osobu koja se kolima zaleće u građane, gledaoci RTS-a mogu videti kako se pred kamerama obesmišljava ta pravna institucija
Srbija će sačuvati mir, lokalni funkcioneri moraju da razgovaraju sa narodom ili će biti smenjeni, ekonomija raste brzo, žele da nas sruše jer Srbija grabi napred, nema više straha od “blokadera”, predsednik je žrtva, biće veće plate i penzije. Na osnovu iskustva, po svoj prilici ovako će izgledati Vučićeve poruke na predstojećem mitingu
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
