Fraza "ne pripadam nijednoj stranci" postala je lozinka za legitimisanje u javnoj i privatnoj sferi. Politika je od profesije namenjene onima sa najvećim vrlinama postala utočište za hulje, lopove i prevarante u svesti velikog broja građana
Demokratska stranka se nalazi na prekretnici: ili ćemo sprovesti stranačke reforme i postati oslonac građanima za važne društvene reforme, ili ćemo nastaviti sa praksom koja je dovela do gubitka poverenja kod građana. Ili ćemo se revitalizovati, ili ćemo nastaviti da tavorimo na političkoj margini. Ogromna većina članova i simpatizera želi reformisanu Demokratsku stranku, koja će raščistiti sa štetnom praksom i okrenuti se građanima i javnom dobru. Na drugoj strani, oni koji su je doveli na najniže grane hteli bi da nastave po starom.
Koraci koji nam neposredno predstoje na putu reformi su: promena statuta, izbori u lokalnim organizacijama, a potom i opšti unutarstranački izbori. Promenom statuta neophodno je stvoriti pravni okvir za stvaranje funkcionalne i efikasnije organizacije, kao i za proces ujedinjenja (integrisanja) srodnih organizacija, udruženja i političkih partija u Demokratsku stranku. Reforma podrazumeva stvaranje organizacije prilagođene vremenu i okolnostima u kojima živimo, kadrovsko osveženje i izlazak iz začaranog kruga „večitih funkcionera“, koji bi i dalje da upravljaju strankom na isti način koji ga je doveo na margine.
JASNIJE PROGRAMSKO PROFILISANJE: Sadašnji statut je anahron i omogućava, između ostalog, i onima koji više nisu zainteresovani niti aktivni u stranci da se pitaju o tome kako stranka treba da izgleda, kako da funkcioniše i kako da se pozicionira na političkoj sceni. Drugim rečima, bivši funkcioneri, „zaslužni“ članovi stranke koji nemaju odgovornost niti su aktivni, po sadašnjem statutu imaju mogućnost da odlučuju o važnim stranačkim pitanjima.
Izmenama statuta promenićemo to da oni koji su neaktivni i nezainteresovani za uspeh stranke mogu da opstruišu rad onih koji žele da rade i imaju odgovornost za rezultate stranke. Takođe, regulisaće se učlanjenje pripadnika srodnih stranaka, pokreta i udruženja u DS-u.
Predlog Nacrta statuta je završen, baš kao i javna rasprava. Bilo je važno da čujemo šta naši članovi misle i predlažu. Jedno je sigurno, cilj reforme je da u DS-u odlučujući uticaj dobiju kompetentni ljudi koji će pokrenuti Srbiju. U tom procesu, dobrodošao je svako ko je spreman da sa nama deli zajedničke vrednosti i programske ciljeve.
Reforma podrazumeva i jasnije programsko profilisanje stranke. To podrazumeva jedan spoljnopolitički stub: EU i nekoliko unutarpolitičkih stubova: uređenu demokratsku državu vladavine prava, u kojoj su solidarnost, ljudska prava, tolerancija, socijalna pravda, borba protiv siromaštva i nejednakosti osnovne vrednosti, a borba protiv korupcije i kriminala pretpostavka za stvaranje takvog društva. Hoćemo društvo slobodnih građana, a ne društvo otuđene političke kaste. Tek kada pokažemo da smo zaista spremni da se organizaciono-tehnički i programski okrenemo budućnosti dobićemo širu podršku građana Srbije, što će olakšati i proces okupljanja u Demokratsku stranku.
Naravno, otpori reformama su veoma jaki među onima koji bi da sve bude po starom. „Večiti funkcioneri“ bi da zadrže monopole na odlučivanje u stranci i zato su od prvog dana vršili opstrukcije, suprotstavljajući se nužnim promenama. To otežava sprovođenje reformi, ali ih neće sprečiti.
SOLIDARNOST JE KLJUČNA: Apsolutni prioritet u narednom periodu biće jačanje i ukrupnjavanje Demokratske stranke i saradnja sa pravom opozicijom. U gotovo nemogućim uslovima, bez adekvatnog pristupa medijima i resursima, moramo da pronađemo način da ohrabrimo i motivišemo naše članove i razočarane birače, i one koji nikada nisu učestvovali u političkom životu, da se aktiviraju i da se zajedno izborimo za promene.
Režim Aleksandra Vučića je tokom proteklih osam godina uspeo da stalnim pritiskom ubedi veliku većinu građana Srbije da je sve što je političko a priori i loše, ali i da je svaka borba za pravdu beznadežna. Međutim, i za ovaj problem postoji rešenje, a ključ je u solidarnosti. Moramo da budemo tu jedni za druge i da pružamo jedni drugima podršku, ne samo onda kada mislimo isto, već i onda kada se ne slažemo jer delimo isti cilj – uređenu demokratsku državu.
Fraza „ne pripadam ni jednoj stranci“ postala je lozinka za legitimisanje u javnoj i privatnoj sferi. Politika je od profesije namenjene onima sa najvećim vrlinama, postala utočište za hulje, lopove i prevarante u svesti velikog broja građana. Na Demokratskoj stranci je da sopstvenim primerom odgovorne i građanima posvećene stranke utiče na to da se takva slika menja. To će biti najbolja kampanja za povratak razočaranih i pridobijanje novih birača, i za suštinske promene u društvu. Takva Demokratska stranka može ponovo da postane pokretač društvenih promena. Takva Demokratska stranka je potrebna građanima.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
