foto: pexels.comNastala kao zajednica za ugalj i čelik, kasnije kao ekonomska zajednica, Evropska unija je pre svega zasnovana na ekonomskim principima, a gotovo sva poglavlja tiču se ekonomije, direktno ili indirektno. Već iz naziva više od polovine pregovaračkih poglavlja to je i očigledno. Tri od tih 19 tiču se oporezivanja, ekonomske i monetarne politike i statistike. Obuhvaćeni su poglavljima 16, 17 i 18
Do sada samo u deset nastavaka ovog feljtona razmotrili 16 poglavlja na putu Srbije ka Evropskoj uniji. Ovde predstavljamo još tri i time prelazimo polovinu puta. Srbija je pak na tom putu znatno sporija i za deset meseci od početka pregovora otvoreno je četiri poglavlja – 23. Pravosuđe i osnovna prava, 24. Pravda, sloboda i bezbednost, 32. Finansijska kontrola i 35. Ostala pitanja. Najavljeno je da bi uskoro mogla da budu otvorena još tri – 5. Javne nabavke, 25. Nauka i istraživanje i 26. Obrazovanje i kultura. O prvom smo već ranije govorili, o ostalima ćemo nekom drugom prilikom. Vratimo se porezima.
Poglavlje 16 u pristupnim pregovorima sa EU tiče se oporezivanja. U ovom procesu oporezivanje se sastoji iz dva dela, pa je, osim usklađivanja nacionalne poreske politike sa načelima EU, neophodno izvršiti i reformu Poreske uprave. Kada je o prvom reč, na nivou EU ne postoji obaveza usklađivanja svih vrsta poreza. Ono je obavezno samo u oblasti poreza na dodatu vrednost (PDV) i akciza na energente, duvanske proizvode i alkohol. Ova dva načela deo su indirektnog oporezivanja. Osim indirektnog oporezivanja, poresku politiku EU čini i direktno oporezivanje, za koje su nadležne države članice, dok pravni okvir EU obuhvata samo određene njegove aspekte, kao što su oporezivanja dohotka od štednje fizičkih lica i poreza na dobit.
POREZI: Ukoliko se proizvodi proizvode u EU ili uvoze iz trećih država, podložni su akcizama koje se plaćaju državi članici u kojoj je roba puštena u promet, po stopi koja važi u toj državi. Zakonodavstvo EU propisuje odredbe o proizvodnji, posedovanju, kretanju i nadzoru akciznih proizvoda. Kriterijumi koje nalaže EU po pitanju PDV-a u Srbiji su uglavnom ispunjeni. Naime, njegova standardna stopa po zakonodavstvu EU ne može biti niža od 15 odsto, a države članice mogu da primenjuju jednu ili dve snižene stope koje ne smeju da budu niže od pet odsto. Najnižu standardnu stopu PDV-a u EU od 15 odsto ima Luksemburg, dok je sa druge strane najviši u Mađarskoj, Švedskoj i Danskoj i iznosi 25 odsto. Inače, u Srbiji je 30. septembra usvojen novi pravilnik o obliku, sadržini i načinu vođenja evidencije o PDV-u i o obliku i sadržini pregleda njegovog obračuna, a njegova primena počeće 1. januara 2017. godine. Ovim pravilnikom menja se način evidencije poreza, pa će tako zloupotrebe biti svedene na minimum.
Osim pravnih tekovina koje se odnose na porez na dodatu vrednost, važne su i one koje se odnose na administrativnu saradnju između država članica, pružanje uzajamne pomoći, izgradnje operativnih kapaciteta i kompjuterizaciju. Cilj ovih odredaba je pravilno funkcionisanje unutrašnjeg tržišta u oblasti oporezivanja, i instrumente za sprečavanje izbegavanja plaćanja poreza unutar EU i onemogućavanje poreskih prevara.
Jedna od obaveza Srbije je i reforma Poreske uprave. Ona predviđa institucionalne, kadrovske i organizacione promene definisane u Programu transformacije Poreske uprave za period 2015–2020. godine. Ove promene trebalo bi da doprinesu efikasnosti i efektivnosti sistema. Reforma Poreske uprave predviđena je i Programom ekonomskih reformi za period 2016–2018. S tim u vezi, a u cilju pooštravanja poreske kontrole, Poreska uprava raspisala je javni konkurs za prijem viših poreskih inspektora i inspektora za terensku kontrolu koji će biti raspoređeni na ukupno 68 pozicija. Najviše u Novom Sadu i Beogradu.
EVROPA: Tri osnovna načela koja nalaže zakonodavstvo u okviru pregovaračkog poglavlja 17 Ekonomska i monetarna politika, odnosne se na zabranu privilegovanog pristupa javnog sektora finansijskim institucijama, potpuno nezavisnu Narodnu banku Srbije i poštovanje kriterijuma za usvajanje evra i po njihovom ispunjenju pristupanje evrozoni.
Prema pravilima koje politika u ovoj oblasti nalaže, od država članica se očekuje da koordiniraju svoje ekonomske politike koje podležu Paktu o stabilnosti i rastu u oblasti finansijskog nadzora. Kada Srbija postane punopravna članica, biće u obavezi da postupa u skladu sa kriterijumima iznetim u Ugovoru o funkcionisanju Evropske unije, kako bi blagovremeno usvojila evro kao valutu. Dok ne usvoje jedinstvenu valutu EU, nove države članice učestvuju u ekonomskoj i monetarnoj uniji kao države članice uz odstupanje od prava na korišćenje evra i tretiraju svoje kretanje kursa kao pitanje od zajedničkog interesa.
Principi koje u nacionalnom zakonodavstvu treba uskladiti sa evropskim tiču se statuta centralne banke koji treba da bude usaglašen sa ugovorima Evropskog sistema centralnih banaka i Evropske centralne banke.
Najviši stepen integracije koji su države članice dosad postigle predstavlja Evropska monetarna unija (EMU), čije je uspostavljanje predviđeno Ugovorom iz Mastrihta 1992. godine. EMU podrazumeva koordinaciju fiskalnih politika, sprovođenje zajedničke monetarne politike i usvajanje zajedničke valute, evra. Uspostavljanje EMU označilo je početak dublje ekonomske integracije među zemljama članicama EU i teklo je kroz tri faze. Prva faza otpočela je 1990. godine, a poslednja, treća, okončana je uvođenjem evra u opticaj 1. januara 2002. godine. Evro se kao zvanična valuta upotrebljava u 19 država članica, kao i na Kosovu i u Crnoj Gori.
STATISTIKA BEZ GREŠKE: Ukoliko želite da uporedite svoju platu sa platom državljana neke od zemalja EU ili, na primer, to koliko bolje ili gore živite u odnosu na njih, ili „koliko nam dobro ide“, ne morate da verujete političarima na reč, već to možete sami da proverite na sajtu Evropskog zavoda za statistiku – Eurostata. Za to nije potrebno da Srbija postane članica EU, jer mnogi podaci već postoje u sistemu. Međutim, promene koje bi uspešni pregovori i članstvo u EU trebalo da proizvedu doprineli bi kvalitetu, dostupnosti i verodostojnosti svih ovih podataka.
Eurostat funkcioniše tako što države članice EU prikupljaju statističke podatke koje analizira zvanična statistička institucija te države i prosleđuje ih Eurostatu, koji ih dalje sistematizuje i objedinjuje u cilju omogućavanja pouzdane i efikasne komparacije. Pored te primarne funkcije, Eurostat je usmeren i ka koordinaciji poboljšanja statističkih sistema u zemljama koje nisu članice EU, a posebno u zemljama kandidatima za članstvo. Dakle, i Srbije.
Pregovori u okviru poglavlja 18 koje se odnosi na statistiku obuhvataju usklađivanje pravnih propisa sa pravnom tekovinom EU iz ove oblasti. One obuhvataju brojne metodološke priručnike i uputstava u raznim statističkim domenima, kao što su poljoprivreda, ekonomska i monetarna politika, demografske i socijalne statistike i istraživanja.
Kvalitetna baza statističkih podataka iz različitih oblasti života veoma je značajna za donošenje odluka kako na nivou EU tako i na nivou država članica. Takođe, transparentni podaci i statistika trebalo bi da doprinesu validnoj proceni stanja u društvu i državi. Na taj način moguće je predvideti dalji razvoj nekih događaja, ali i poštovanje osnovnih načela na kojima EU počiva.
DOKLE SMO STIGLI: Za sva tri poglavlja koja smo ovde razmotrili tokom 2014. i 2015. godine odrađeni su eksplanatorni i bilateralni skrininzi. Međutim, strateška dokumenta i dalje ne postoje ili bar nisu poznata javnosti. Nije poznato ni to kada bi ova poglavlja mogla da budu otvorena.
Mnogo toga u pristupnim pregovorima Srbije sa Evropskom unijom označeno je kao „službeno“, a samim tim i nedostupno svima osim pregovaračima. Tako niz informacija ostaje skriven od građana, uprkos tome što ih se pregovori direktno tiču.
Projekat „Pristupni pregovori sa Evropskom unijom: 35 koraka do cilja“ sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Izneti stavovi ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.
Šta poručuje režim koji slavi čoveka osuđenog za genocid i zločine protiv čovječnosti? Zašto je Rasim Ljajić jedini na derbiju reagovao kako dolikuje? Zbog čega Vučić više nije mogao odlagati narodno izjašnjavanje? Gde su tu opozicija i studenti? I kako je Srbija postala umorna od lidera
“Nisam ravnodušna prema tome što neko može da me vidi, čuje ili fotografiše, ali prva reakcija mi je bila bes”, kaže za “Vreme” studentkinja Milica čiji je telefon napadnut špijunskim softverom. “Mogli su da upale kameru dok se tuširamo, pričamo privatne stvari. Nije normalno ovo što se dešava... Mislim da je takvom sloju ljudi čak neshvatljivo da nešto može da funkcioniše bez ucene, bez potplaćivanja, nego samo uz čistu volju, želju i entuzijazam da uspemo u našoj borbi”
Kada se BIA (na slici) zainteresuje za nekoga, tvrde izvori “Vremena”, preko svojih spavača u medijima ili političkim strankama pusti neku optužbu, najčešće da taj i taj sarađuje sa tajnim službama druge zemlje, da je izdajnik, strani plaćenik i slično. Na osnovu toga, od tužioca se pribavi potrebna dozvola za nadzor komunikacija, što onda predstavlja pravno pokriće za špijuniranje svake vrste
Srbija se u Evropi sada i javno naziva “žarištem” na kojem se vrbuju i za sabotaže obučavaju ruski ljudi. O tome se u Beogradu samo ćuti
Neko će reći, pa šta te čudi što su “Zvezdini” navijači razvili gigantsku fotografiju osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića i zajedno sa “Grobarima” skandirali njegovo ime? Da je bilo samo to, niko možda ne bi ni reagovao. Kao – to su već radili i šta sad? Ali sve to je začinilo ono što je pisalo ispod te slike, taj pogani poklič “Pravac Potočari”. Reč je najodvratnijoj stvari koja se ikada pojavila na toj tribini i na tom stadionu. Zbog toga bi ga trebalo zatvoriti za sva vremena
Naprednjaci su ugrabili sve notare da bi prvi predali listu. Bio je to mali autogol – jer studenti su od prikupljanja potpisa napravili feštu i odličnu reklamu. Tako nekako će izgledati cela kampanja
Zašto režimu trebaju mržnja i podele? Kako su na njih odgovorili studenti? Kome i zbog čega smeta Kesić i društvo iz emisije „24 minuta“? I kako su opozicione stranke završile u izbornoj fusnoti
Rušenje Vučićevog režima na izborima je dečja igra u odnosu na ono što nas čeka posle: obnavljanje do temelja razorene zemlje. Ne postoji teži zadatak od toga da se od podanika stvore građani, ali to je pitanje opstanka Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
