Kosci stigoše gde treba, udariše trubači, kad se to do'vati, primače, pomeša, kolovođa jedan naočit, ko da je predsednik, desnom se drži za gajku na pantalonama...
Posle Ljiga, ovom našom i jedinom Magistralom, desno skretanje, pa uzbrdo, još malo više uzbrdo, i eto ga, deo Suvobora što se zove Rajac. A na Rajcu najveća, najpriznatija, najčuvenija kosidba na svetu. I tek će da bude, najveća, najpoznatija i najčuvenija, i jošte međunarodna, jer je tako rek’o i obeć’o naš ministar za turizam, ove naše vlade, da će tude da bude desetine hiljada turista. Nije Ministarstvo džaba, i ‘nako, podržalo kosidbu, dalo joj na značaju, i tako to, u tom pravcu i razvoju.
DIŽEM OVU BUKLIJU: Dakle, put, asfalt, još uzbrdo, sa strane tezge sa svoj sadržaj, po sredini narod, najviše po sredini defile učesnika manifestacije što se zove Kosidba na Rajcu. Napred kosci, sa kosama, iza narod, pristigli penzioneri ekskurzisti, zauzeli put, podupiru se, napreduju, oslobađaju, Oj Kozaro, joj oj Kozaro… Odvrnuli i oni sa tezgama svoju ponudu, Radovane, vrati nam se, vrati/Ovi će nam državu prodati, al’ tehnika ni prići podmazanim grlima, Moja gusta šumo…
Kosci stigoše gde treba, na beton pred spomenik kosi, stadoše, podigoše kose, po programu bi pesma, Otkuj kosu, i naoštri dobro/Na Rajcu je tvrda trava pobro, jedan uze da demonstrira, kucka po kosi, novinari, snimatelji, tonci, dadoše se u pos’o, javi se i ženska grupa Srpski jelek sa svoj doprinos, Milo moje, široko ti polje/Što se kačiš na prozore moje, kad udariše trubači u svoj ritam, u svoje melodije, kad se to do’vati, primače, pomeša, kolovođa jedan naočit, desnom se drži za desnu gajku na pantalonama, vidi se, ume, ko da je predsednik, jeste predsednik opštine Ljig, Miroslav Maksimović. Bi tu još programa, voditelj, sa veliki plavi mikrofon, objavi da je manifestacija najveća, najpoznatija i najčuvenija u svetu, dade još prilike gostima, dade još prilike učesnicima, sedmoj sili…
To baš uzelo da traje, kad eto ministra turizma Bojana doktora Dimitrijevića, sa promotivni šešir na glavu, sa teget kol’ko treba podignute pantalone, sa bledoplavom kolikim treba kockicama košuljom, i na levoj ruci kolikim treba plavim satom. Voditelj reče da će prvo zdravičar reći zdravicu za najveću i najpoznatiju kosidbu koju će onda ministar da otvori. Jedan sa šajkaču dobi veliki plavi mikrofon, pa se reče, U ime gospoda boga, majke Srbije i srpskog naroda, dižem ovu bukliju… Pa bi još, A sada se moram okrenuti, malo pozdraviti ove iz savezne vlade, da malo bolje rade, da manje kradu, da nam nafte seljacima dadu…
Plavi mikrofon dobi ministar ovom prilikom plavi Dimitrijević, pozdravi sve ispred republičke vlade, svoga ministarstva, reče da na sreću nije iz savezne vlade, požele uspeh i lep provod, zaista se lepo oseća ovde, na jednoj od najlepših planina koje imamo, Kosidba je od izuzetnog značaja, sa opštinom su nastojali da manifestaciji daju veći značaj, i on može da obeća, imajući u vidu da su tu kosci iz Republike Srpske i Crne Gore, da žele da sve ovo preraste u značajnu manifestaciju u međunarodnim razmerama, da se ne poznajemo samo po Guči i Exitu, nego da i ovde dolaze strani posetioci, stotine takmičara i desetine hiljada gostiju…
SAMO ODA, SAMO ČINI: Kad se ministar ministarski reče, bi ministarski poklon, silver kosa na rasklapanje. Na licu mesta je sastaviše, na licu mesta se izviniše što je slovenačka. I bi pokret, ko što je red, napred policajac na motor, pa ministar sa svoj domaćin iz Ljiga, pa kosci sa kose, pa folkloristi, trubači, narod. I popeše se na livadu koja je bila ograđena kanapom, onaj voditelj sa sad drugi, bežični mikrofon, objavi, Dobro došli na najveću, najpoznatiju, najčuveniju, i u svetu najpriznatiju kosidbu… Nekoliko desetina kosaca uze da kosi, rekoše revijalno, da se vidi kako je nekad bilo, malo se kosilo, malo razgovaralo, malo kosilo, malo udvaralo, malo kosilo, još više pilo… Priliku dobi i ministar za ovu priliku sa šeširom Dimitrijević, dadoše i njemu kosu, prihvati se, zakorači ispod konopca, manu, ubode dva-tri puta u travu, i reče, Dosta je bilo. Srpskoga pokreta obnove turizma ministru prvi čestita Demokratske stranke Srbije načelnik Kolubarskog okruga Radomir, čestitkama se pridružiše ostali, kosci nastaviše, zaori se pesma, dunuše trubači, sve se diže, dovatiše se po onim otkosima, sastaviše, pa kad to viknu uuu, kad to odgovori uuuuuu… Voditelj, sa svoj bežični mikrofon, samo oda, samo čini, Najveća, najpoznatija, najpriznatija…
Javi se jedan da objasni demonstraciju poljoprivredne mehanizacije, kosilica sa čet’ri diska, kosilica sa dva reza, najmodernije sakupljanje, čigra, pauk, i kako god hoćete da ih zovete, voditelj najavi takmičarski deo, predstaviše žiri u proširenom sastavu, predstaviše takmičare, svi se rasporediše, jedan viknu, Pažnja, priprema, sad, razmahaše se, posetioci uzeše da navijaju, da se oduševljavaju, Joj šta rade, Vidi kako brišu… Dok si rek’o, najbrži digoše kose, sve obrijano, najviše digo kosu Milan Vučković, selo Gonje kod Sjenice, digo i pukovnik Vojske SCG Miloš Cvjetičanin, žiri veli najbolji Cvjetičanin, nije važna samo brzina, važan i kvalitet, Vučković ne priznaje, on najbolji, ima piše žalbu, žali se redovnom sudu…
Bi silaženje, onaj put se raširio, sve sama tezga, sepeti, burići, ukosnice, štipaljke, sapuni, otvarači za pivo sa magnetom, brat Ratko, junak Radovan, ostala Živ je Draža umro nije ponuda, patak Dača, hemijske olovke, vodenice za meso… Vreme uzelo da odmiče, šatre se nabile, volj’ ti SUR Orlovo gnezdo, volj’ SUR Mrak, repertoar razni, ima, Ooo, čovek sa srca dva/Verujte to sam ja, a ima i, I Srbija, i Srbija ima svoga tića/Slobodana, Slobodana Miloševića, a najviše ima, Štooo me pustiii da lutam po svetu… Sve se to otelo, ne znaš šta je uzbrdo, šta nizbrdo, samo čuješ, Ajmo, Štooo me pustiii, ajde koje vidimo šta je sa ministrom, koji od kad je demonstrir’o košenje ko da je propo pod otkos, nigde, kad ima ga, poizdalje od gužvu, na terasi Kolubara odmarališta, u ‘ladovinu pod pravu bukvu, u društvu sa domaćin, odložio šešir, daje na značaj i razvoj najvećoj, najčuvenijoj i najpriznatijoj manifestaciji.
Što vlast Aleksandra Vučića u kampanji više demonstrira nasilje, to se više žali kako je tobože ona ugrožena. Tada nema političkih protivnika, nego neprijatelja od kojih se valja „odbraniti“, to jest zatući ih, piše „Vreme“ u novom broju
Bivši predsednik Srbije ušao je u izbornu kampanju sa gotovo svim polugama političke i institucionalne moći. Istovremeno, njegovi protivnici postaju nasilnici, teroristi, strani plaćenici i pretnja državi, dok se vlast predstavlja kao strana koja se samo brani. Od Bežanijske kose i Futoške pijace do Beogradske arene, ista zamena uloga otvara pitanje opasnije od toga ko je započeo pojedinačni incident: šta se događa kada politički protivnik prestane da bude konkurent na izborima i postane neprijatelj od kojeg treba braniti Srbiju
Birača iz rasejanja ovog puta ima jednako kao birača – recimo – Kragujevcu, četvrtom gradu po veličini u Srbiji. Njihov značaj prepoznao je i režim koji je sitnim psinama odbio otvaranje mnogih biračkih mesta te primorava ljude na drugim meridijanima da glasaju u sred noći
Aleksandar Šapić politički je preživeo 6. oktobar i sednicu Skupštine grada na kojoj se nije ni razmatrala njegova smena. Opozicija je obećala da će je formalno zatražiti u narednom periodu iako je jasno da većinu nemaju. Za sada i oponenti vlasti, ali i građani imaju samo obećanje v. d. predsednice države Ane Brnabić da će “svi u budućnosti videti šta će biti stav stranke” čiji je Šapić potpredsednik. Do tada će režim da zaćuti, baš kao što i sada glasno tihuje prvi čovek grada koji ponovo nije bio na sednici na kojoj je objektivno bio ključna tema
Aleksandar Vučić u ovoj kampanji gotovo da nije održao govor bez pominjanja žena. Sam je objasnio zašto: žena je odgovorna jer mora da brine o kući, deci i roditeljima. U tom komplimentu sadržana je cela njegova predstava o ženi, ali i granica iza koje žena prestaje da bude “naša” i postaje neprijatelj
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
