Iako je 2006. bila označena kao godina u kojoj su se u ekonomskoj sferi odigrala najznačajnija dešavanja u domenu telekomunikacija – konkretno, mobilnoj telefoniji – stvari se još nisu stišale. Telekom Srbije konačno je "ušao" u Telekom Srpske, a u Srbiji dobio dostojnu konkurenciju – Telenor. VIP uskoro počinje sa radom, a sad već ozbiljna trka operatera počela je da prija i običnim građanima
Ne samo što je nemoguće ne primetiti ih, njihove reklamne kampanje se ne završavaju sa bilbordima i televizijskim reklamama: oni zakupljuju cele naslovne strane vikend izdanja beogradske štampe po kojoj se uz to pojavljuju i naslovi tipa: „Samsung za dinar, Zdravko Čolić gratis“ ili „Ko ima najduži, dobije nagradu“. Njihovi radnici učestvuju u akcijama dobrovoljnog davanja krvi i odmah nakon toga dele promotivni materijal, oni finansiraju i doniraju, skupljaju plastični otpad na Adi Ciganliji i recikliraju stare mobilne telefone. Šire se po regionu, osnivaju fondacije koje pomažu ugrožene kategorije građana, kulturu i umetnost, poklanjaju i organizuju nagradne igre, pomažu kampanje Narodne kancelarije predsednika Republike, sponzorišu TV serijale i obrazovne ustanove. Uz sve ovo, poručuju nam i da snižavaju cene usluga koje nude. Konkretno: ako Telenor spusti cenu razgovora na 2,9 dinara po minuti, Mobilna telefonija Srbije odmah prijavljuje 2,8.
TRŽIŠNA ŠIRENJA: Otkad je dobila izuzetno aktivnu konkurenciju – Telenor, osim što redovno nudi nove pakete usluga i sporadično preplavljuje gradove reklamama, Mobilna telefonija Srbije (MTS) uspela je i da u junu završi posao u Republici Srpskoj. Zahvaljujući kreditu od 700 miliona evra američke Sitibanke, uplatila je 646 miliona evra za kupovinu 65 odsto kapitala Telekoma Srpske i investiraće još 50 miliona u toku prve godine poslovanja. Telekom Srpske, nakon preuzimanja od strane Telekoma Srbije, promenio je ime svog brenda Mobi’s u m:tel sa logom koji neodoljivo podseća na mt:s, i uz istu poruku „Imate prijatelje“ odmah najavio i snižavanje cena i nove usluge. Tako će svi korisnici mobilne mreže Telekoma Srpske od 1. jula moći besplatno da primaju pozive na području Srbije i Crne Gore ukoliko su u tim državama povezani na mrežu operatera u vlasništvu Telekoma Srbije.
Raniji proračuni, gledano prema podacima o godišnjem profitu Mobi’sa nisu odavali utisak da je ova transakcija isplativa, mada je Telekom Srbije na ovom tenderu imao veoma ozbiljnog i proračunatog konkurenta – Telekom Austrije, koji je dostavio ponudu od 467 miliona evra – za 179 miliona manju od Telekoma Srbije. Osim 65 odsto državnog kapitala koji je prešao u vlasništvo Telekoma Srbije, po deset odsto kapitala u Telekomu Srpske poseduju privatizacioni fondovi i ostali akcionari, a 25 odsto fondovi za restituciju i PIO. Telekom Srpske zapošljava 2748 radnika, u mobilnoj mreži registrovano je 630.017 pretplatnika, u fiksnoj 350.585, dok internet provajder Teol ima 30.500 korisnika. Predrag Ćulibrk, koji je nakon ove transakcije sa mesta direktora za strategiju i razvoj Telekoma Srbije prešao na mesto direktora Telekoma Srpske, izjavio je da Telekom Srbije nije zainteresovan za učešće u privatizaciji ostala dva mobilna operatera u BiH, ističući da bi takvi ciljevi verovatno bili i nesprovodivi zbog zakonske regulative, ali da će se na teritoriju Federacije širiti preko mobilne mreže Mtel, koja ima licencu za delovanje na čitavom području BiH.
Mobilna telefonija Srbije je tako od 1998, kada je zvanično počela sa radom kao deo Telekoma Srbije, osnovanog godinu dana ranije, izrasla u veliku regionalnu kompaniju. Pre dve godine, u junu 2004. godine MTS je u Srbiji imao već dva miliona korisnika, pokrivenost teritorije signalom od preko 90 odsto i ugovor o romingu sa 258 mobilnih operatera u 120 zemalja, a od decembra poseduje i mrežu treće generacije. Danas ima više od 4,5 miliona korisnika, od toga oko 772.000 postpejd ugovora. U aprilu ove godine, ukupan saobraćaj u MTS-ovoj mreži iznosio je 279.393.098 minuta.
Telekom Srbije je vlasnik i trećeg mobilnog operatera u Crnoj Gori, a pravilo je da se treći operater pojavljuje kada je tržište već dobro razvijeno te da je jedini način za osvajanje pretplatnika – veliko snižavanje cena. Mtel, treći crnogorski operater u vlasništvu srpsko-holandskog konzorcijuma Telekoma Srbije i firme Ogalar, ovih dana pustiće u rad svoju mrežu treće generacije. Prilikom dodele ove licence, generalni direktor Telekoma Srbije Draško Petrović najavio je da će ta kompanija sa plaćenim licencama u Crnu Goru uložiti 120 miliona evra i zaposliti 150 radnika. „Imamo velike ambicije da u najkraćem mogućem roku učestvujemo sa 15 do 20 odsto u telekomunikacionom tržištu Crne Gore“, naveo je Petrović. Kako je najavljeno, Mtel planira da od jula do kraja godine pokrije signalom 90 odsto teritorije Crne Gore. Inače, krajem januara 2007. u odnosu na isti period prošle godine, broj korisnika mobilne telefonije u Crnoj Gori porastao je za 20 odsto i iznosio 646.990 (ProMonte 57,5, a T-Mobile 42,5 odsto udela) što, prema podacima Agencije za telekomunikacije Crne Gore, odgovara penetraciji od 104,33 odsto, a znači da ima više SIM kartica nego stanovnika.
STABILNIH 41: Nedavno je britanski finansijski magazin „Bankar“ u vlasništvu „Fajnenšl tajmsa“ uručio investicionim bankama Citadel i Rotšild priznanje „Bankarski posao godine“ za posao savetnika u privatizaciji srpske kompanije Mobi 63. Prema proceni tog magazina, prodaja Mobija 63 norveškom Telenoru za 1,513 milijardi evra bila je najuspešnija privatizacija u jugoistočnoj Evropi u prošloj godini. Telenor Grupa je vlasnik 13 mobilnih operatera (pored Srbije, tu su Danska, Norveška, Švedska, Ukrajina, Mađarska, Crna Gora, Rusija, Pakistan, Malezija, Tajland i Bangladeš), i sredinom prošle godine u svetu je imao 123 miliona korisnika i 31.750 zaposlenih. U pitanju je jedan od provajdera mobilnih komunikacija sa najbržim rastom u svetu (rast prihoda prošle godine bio je 54 odsto). Pored Mobija 63, Telenor je prošle godine kupio i švedski Vodafon, a vlasnik je i crnogorskog operatera ProMonte još od 2004. Nakon toga nizale su se nove kupovine, pa je tako u toku preuzimanje danskog dela kompanije Tele2, kojom će Telenor povećati svoj udeo na danskom tržištu na 27 odsto.
Za to vreme, Telenorov udeo na tržištu je „zadržan na stabilnih 41 odsto“, a broj korisnika se od kupovine do kraja 2006. povećao za 172.000 na ukupno 2,6 miliona. Neoporezovana dobit Telenora u Srbiji u prva tri meseca 2007. godine iznosi oko 13 miliona evra, što je za oko 20 odsto manje nego što je Telenor ukupno zaradio od kada je počeo sa radom u jesen 2006. Kako se ističe u izveštaju za prvi kvartal, na povećanje prihoda u ovoj godini uticalo je i potpisivanje ugovora sa Telekomom Srbije o interkonekciji.
SVI STE VI VIP: VIP, odnosno Novi operater kako sebe naziva, član je Mobilkom Austrija grupe, koja je jesenas otkupila treću licencu za 320 miliona i jedan evro. Valja podsetiti da je ovoj transakciji prethodila prodaja Mobtela, odnosno najpre je konzorcijum na čijem je čelu bio austrijski biznismen Martin Šlaf kupio BK trejd i sa Vladom Srbije osnovao novu kompaniju Mobi 63 sa kapitalom od oko 130 miliona evra, u koju je Šlaf ušao sa 30 odsto. Nakon čuvene aukcije Mobi 63 je prodat Telenoru za milijardu i 513 miliona evra, iako se očekivalo da će bivša kompanija Bogoljuba Karića otići Mobilkomu Austrija. Mobilkom je tada navodno procenio da im se više isplati da kupe treću licencu nego Mobi 63, što se u septembru i dogodilo.
„Mi svakog korisnika tretiramo kao Very Important Person i postavljamo je u središte svih naših aktivnosti“, bila je početna najava. A kako bi privukao prve kupce, VIP je za 11. jun najavio akciju „Ko rano rani, 1000 dinara grabi“, nudeći za prvih 50.000 pripejd korisnika koji kupe SIM paket za 100 dinara dodatnih 1000 dinara kredita i učešće u nagradnoj igri. Tog dana otvoreno je 16 radnji, ispred kojih su se odmah stvorili poveći redovi.
Po početku prodaje VIP-ovih SIM kartica najviše se govorilo o tome kako je ova kompanija za samo šest meseci uspela da pokrene posao, dok je većini mobilnih operatera u svetu trebalo prosečno 11 meseci od dobijanja licence do početka rada. Takođe, u ovoj kompaniji pohvalili su se da imaju 330 zaposlenih stručnjaka koji su sve to omogućili. VIP-ove vlastite bazne stanice su postavljene a, kako kažu, funkcioniše i roming, mada u dogovoru sa jednim od dva postojeća srpska operatera. U kompaniji je najavljeno ulaganje od 250 miliona evra u izgradnju sopstvene mreže koja će u budućnosti pokrivati celokupno stanovništvo Srbije. „Dodatna vrednost za srpsko tržište je i prava alternativna ponuda koju donosimo i koja će stimulisati ozbiljnu konkurentnost u telekomunikacijama. Građani su nam skrenuli pažnju da je postojeća usluga skupa. Stoga ćemo već sa prvom komercijalnom ponudom nastojati da ispunimo njihova očekivanja i da im odmah damo povoljnije cene razgovora i kvalitetniju uslugu, koja je orijentisana na korisnike po najvišim standardima Mobilkom Austrija grupe“, rekao je Aleksandar Šperl, predsednik Upravnog odbora kompanije VIP mobile i direktor za marketing. Tridesetšestogodišnji Šperl, pre nego što je došao na čelo VIP-a, radio je kao brend menadžer za Proctor&Gamble u Austriji i Švajcarskoj, tri godine se bavio strateškim marketingom i poslovnim planiranjem u Majkrosoftu u Nemačkoj i u centrali Majkrosofta u Redmondu. U Mobilkom Austrija grupu došao je 2000. godine, gde je bio direktor za marketinške komunikacije. Nakon toga, proveo je godinu dana u slovenačkom Si.mobilu na mestu direktora marketinga i prodaje. Od jula 2004. do dolaska u Beograd bio je direktor marketinga Mobilkom Austrija grupe.
Međutim, na pitanja o pokrivenosti mreže, infrastrukturi, cenama razgovora i ostalim uslugama, u ovoj kompaniji nisu mogli da nam daju odgovore objašnjavajući da će oni biti uskoro prezentovani javnosti. Ono što se zna o VIP-u jeste da je deo Mobilkom Austrija grupe, koja ima više od deset miliona korisnika u sedam zemalja – Bugarskoj, Hrvatskoj, Sloveniji, Lihtenštajnu i Makedoniji. Prihod Mobilkom Austrija grupe u 2005. iznosio je 2484,8, a prošle godine 2902,6 miliona evra. U Srbiji, VIP, koji će koristiti pozivne brojeve 060 i 061, za sada je imao samo „imidž kampanju“, a „pravi posao“ počinje u julu.
Iako još ne znamo šta, odnosno koliko možemo da očekujemo od VIP-a, sa sigurnošću možemo da zaključimo da već podnošljive cene koje nam nude druga dva operatera mogu samo da „idu dole“. Osim toga, njihova utakmica može da se nastavi i na terenu dodatnih usluga – onih koje pruža mreža treće generacije, a koje garantuju udobnost najobičnijem korisniku koji mesečno za račun neće izdvojiti više od nekoliko stotina dinara.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
