Prethodna godina na Kosovu donela je tri izborna ciklusa – redovne parlamentarne i lokalne izbore, i jedne vanredne parlamentarne izbore. Bilans redovnih parlamentarnih izbora održanih u februaru 2025. godine govori za sebe: konačni rezultati izbora su objavljeni mesec i po dana po održavanju izbora, kosovska Skupština je bila blokirana gotovo osam meseci, a Vlada ni iz dva pokušaja nije formirana.
Prvi predlog za premijera bio je Aljbin Kurti, aktuelni premijer Kosova u tehničkom mandatu i lider Pokreta Samoopredeljenje. Drugi kandidat je bio Gljauk Konjufca, nekadašnji predsednik kosovske Skupštine. Na kraju je kosovska predsednica Vjosa Osmani, u skladu sa Ustavom Kosova, morala da raspiše vanredne izbore. Ponovljeni parlamentarni izbori održani su pred sam kraj godine – 28. decembra.
Pitanja koja su se postavljala bila su da li će na ovim izbori biti samo ponovljeni rezultati prethodnih i šta se desiti sa “blokiranim” institucijama. Kada je u pitanju srpska zajednica, da li će Srpska lista uspeti da povrati jedan mandat, onaj koji je na prethodnim izborima pripao Nenadu Rašiću, lideru stranke Za slobodu pravdu i opstanak i nekadašnjem ministru za zajednice i povratak u Kurtijevoj vladi.
Prema preliminarnim rezultatima Centralne izborne komisije Kosova (CIK), ukupna izlaznost na ovim izborima bila je 45,36 odsto, što je za oko pet odsto više nego na izborima u februaru. Samoopredeljenje je na decembarskim izborima osvojilo oko 50,50 odsto, odnosno, 461.698 glasova – skoro 65 hiljada više nego u februaru, kada je za ovu partiju glasalo 396.787 glasova.
Ukupan broj poslanika u kosovskom parlamentu iznosi 120, od kojih je deset mesta namenjeno Srbima a za većinu je potreban 61 mandat. Iako je Srpska lista saopštila da je prema preliminarnim rezultatima obezbedila 10 mandata, a to je potom u emisiji “Hit tvit” na “Pink” televiziji potvrdio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, analitičari tvrde suprotno. Prema preliminarnim rezultatima glasanja, Srpska lista, koja je osvojila 42.017 glasova, verovatno će imati devet mandata, dok će jedan pripasti Rašiću, čija je stranka Za slobodu pravdu i opstanak osvojila ukupno 4776 glasova.
Dragiša Mijačić, direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) i koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35, za “Vreme” kaže da, kada je u pitanju povratak mandata Rašiću, Srpska lista ima pravo žalbe na izborne rezultate, jer je Rašić dobio određeni broj glasova u sredinama u kojima ne žive Srbi. “Shodno pravno ustanovljenim instrumentima na Kosovu, ti glasovi se ne mogu računati u ukupnom zbiru osvojenih glasova”, objašnjava Mijačić dodaje da bi Srpska lista dobila taj pravni postupak, ukoliko podnese žalbu i ukoliko se izbori za svoja prava unutar pravosudnih institucija, što do sada nije bio slučaj.
POBEDA ALJBINA KURTIJA – IZNENAĐENJE
Pre vanrednih parlamentarnih izbora većina analitičara je tvrdila da će rezultati biti identični februarskim zbog blokade institucija, a zbog koje su i SAD na neodređeno vreme prekinule Strateški dijalog sa Kosovom. Sredinom decembra Evropska unija odlučila je da do kraja januara 2026. godine ukine sve kaznene mere protiv Kosova. Da li je pobeda Samoopredeljenja onda bila iznenađenje?
Politikolog Aljbinot Maljoku za “Vreme” kaže da je rezultat Samoopredeljenja na decembarskim izborima iznenađenje, čak i za stranku. “Iako se moglo očekivati da će Samoopredeljenje biti relativni pobednik izbora, obim podrške koji je partija dobila prevazilazi realna očekivanja, imajući u vidu političke i institucionalne okolnosti u prethodnom periodu”, govori Maljoku. Dalje objašnjava da su Kosovo i njegovi građani tokom prethodne četiri godine prolazili kroz niz političkih, ekonomskih i institucionalnih izazova, dodatno produbljenih blokadom u procesu formiranja institucija nakon izbora februara 2025.
Maljoku ukazuje da je na ovakav ishod uticalo više faktora: “Pre svega, opozicione političke stranke nisu uspele da ponude uverljivu i kredibilnu alternativu. Njihova nesposobnost da se jasno pozicioniraju kao potencijalni nosioci vlasti dodatno je pojačana snažnom i kontinuiranom propagandom Samoopredeljenja, kojom su protivnici predstavljeni kao politički neodlučni, fragmentirani i nesposobni za institucionalnu saradnju – kako sa Samoopredjeljenjem, tako i međusobno.” Naš sagovornik navodi i da značajnu ulogu ima dijaspora, koja je u velikoj meri političke procene formirala na osnovu poruka koje je plasiralo Samoopredjeljenje, a manje na temelju neposrednog uvida u stanje unutar Kosova. “Tome treba dodati i dugogodišnje nezadovoljstvo dijaspore politikama ranijih vlada koje su predvodile druge političke opcije. To nezadovoljstvo, nastalo kao posledica ekonomske nesigurnosti i nedostatka perspektive, imalo je direktan uticaj na njihovo izborno ponašanje”, ukazuje Maljoku.
Dodaje da je uticaja imalo i delovanje Beograda kroz Srpsku listu, posebno putem političkih i bezbednosnih aktivnosti na severu Kosova.
Konačno, zaključuje Maljoku: “Ovaj izborni rezultat treba posmatrati u širem regionalnom kontekstu. U zemljama Zapadnog Balkana i dalje je snažno prisutna politička kultura koja favorizuje autoritarne ili izrazito personalizovane modele vlasti. U tom smislu, Aljbin Kurti se uklapa u širi regionalni obrazac lidera poput Edija Rame, Hristijana Mickoskog i Aleksandra Vučića, gde se politička moć koncentriše oko snažnih ličnosti, a ne institucija.”
ŠTA MOŽE DA DONESE TREĆA VLADA ALJBINA KURTIJA?
Na ovo pitanje Maljoku odgovara da ne zna koji će građanin Kosova biti iznenađen radom nove vlade u borbi protiv političkog i porodičnog nepotizma, za uspostavljanje meritokratije ili borbi protiv finansijskih malverzacija.
“Kosovo je zemlja s velikim potrebama, kako na unutrašnjem planu – što se tiče ekonomske stabilizacije, jačanja obrazovanja i zdravstva (po kosovskom sistemu, prim. aut.), rasta cena koji pogađa porodičnu ekonomiju – tako i po pitanju najosetljivijeg problema, a to je energetika”, objašnjava naš sagovornik.
Maljko naglašava i da je na spoljašnjem planu prioritet jačanje “Kosova kroz članstvo u Savetu Evrope, Partnerstvu za mir, nova priznanja, kao i rad na životnom cilju – članstvu u NATO i Evropskoj uniji. To su pitanja od posebne važnosti. Ne znam u kojoj meri će Vlada Kurti tri uspeti da realizuje sve ove ciljeve.”
PRITISAK NA SRPSKU ZAJEDNICU
Dragiša Mijačić ukazuje na to da je Kurti opsednut Srbijom, te da u njoj vidi arhineprijatelja Kosova i da se to neće promeniti u okviru njegove treće vlade.
“Srbe na Kosovu on vidi kao instrument Srbije, samim tim i kao neprijateljski element čije je delovanje neophodno ograničiti. U tom smislu očekuje se još više institucionalnih pritisaka na srpsku zajednicu i smanjenje primene prava koja su garantovana Ustavom Kosova i obavezama proizašlim iz Briselskog sporazuma”, objašnjava Mijačić.
Dodaje da ne treba da iznenadi ukoliko Kurti ponovo “prekrši Ustav i predloži Nenada Rašića za ministarsko mesto koje je garantovano onom političkom subjektu koji osvoji najviše glasova iz srpske zajednice, ili ukoliko se ne izabere potpredsednik Skupštine Kosova iz redova Srpske liste”. On podseća da je prilikom konstituisanja Skupštine Kosova ove godine kao potpredsednik iz srpske zajednice izabran Rašić, sa jednim osvojenim mandatom, a nakon više neuspeha da se izglasa član iz Srpske liste.
“Takođe, ulazimo u fazu u kojoj će međunarodni pritisak na Kurtijeve jednostrane akte biti manji nego što je to bio slučaj do sada: Evropska unija je ukinula kaznene mere, SAD još dugo neće imenovati ambasadora u Prištini, a Velika Britanija i Nemačka sve vreme daju čvrstu podršku njegovoj vladi, tako da će, na krilima takvih okolnosti, Kurti verovatno nastaviti sa dosadašnjom politikom prema srpskoj zajednici”, naglašava Mijačić.
Dalje podseća da Kurti, da bi Kosovo postalo članica Saveta Evrope, mora uputiti zahtev za ocenu ustavnosti evropskog predloga statuta za Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO). “Imajući u vidu da se zahtev Kosova za članstvo u ovoj evropskoj organizaciji može ponovo razmatrati na ministarskoj konferenciji u maju 2026. godine, vrlo brzo ćemo saznati da li će Kurtijeva treća vlada doneti neke novine u ponašanju u odnosu na prethodne dve”, ukazuje naš sagovornik.
Formiranje ZSO je međunarodna obaveza koju je Skupština Kosova ratifikovala, naglašava Mijačić, i kaže da Kurti neće moći da pobegne od toga. “Drugo je pitanje kakvu će formu i koji obim nadležnosti imati ZSO.”
Integracija zdravstvenog i obrazovnog sistema u kosovski sistem još jedno je ključno pitanje za srpsku zajednicu, koje je u toku predizborne kampanje za lokalne izbore pokrenuo Rašić. Mijačič kaže da je o tome bilo reči i u zaključcima Saveta Evropske unije donetim u decembru prošle godine.
“Zdravstvo i školstvo rešavaće se u okviru paketa formiranja ZSO i u skladu sa evropskim modelom Statuta ZSO. Ključno je pitanje da li će se Kurti držati ove trajektorije ili će ponovo ići svojim pravcem. U slučaju ovog drugog, postavlja se pitanje kakva će biti reakcija zemalja Kvinte na jednostrane akcije koje će verovatno uslediti. Takođe, dosta zavisi i od reakcije srpske zajednice, naročito njenih političkih predstavnika, ali i zvaničnika u Beogradu, koji su do sada bili prilično pasivni povodom svih ovih pitanja”, zaključuje Dragiša Mijačić.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
