Treća smena plaća tuđi dug

Fijat Automobili Srbija (FAS) gasi treću smenu i otpušta 900 radnika. Tako glasi prvobitna vest, koja poslednjih dana ne izbija iz medija. Država Srbija poseduje 33 odsto ove kompanije, pa je upomoć pozvan i tehnički premijer Aleksandar Vučić. U petak, dan nakon što ovaj broj „Vremena“ stigne do čitalaca, on će se sastati sa predstavnicima sindikata FAS-a i, kako je rekao, učiniće sve da problem nekako bude rešen. Ujedno je napomenuo kako je Vlada Srbije finansijski podržala FAS više nego bilo koju drugu investiciju. S obzirom na to da je Fijat u Kragujevcu prisutan od 2008, te da je od početka na državnim subvencijama, nije nikakvo čudo što je upravo za ovu investiciju država do sada dala najviše novca.

STVARNO STE U ŠOKU?: Vest o gašenju treće smene i otpuštanju zaposlenih iznenadila je samo one koji ne prate pažljivo domaću politiku prema stranim investitorima. Prema ugovoru Vlade Srbije iz 2008, obaveza države da plaća poreze na zarade i doprinose radnicima ističe ove godine. Ruku na srce, taj ugovor javnost nikada nije uspela da vidi u celini, navodno, na zahtev italijanskog partnera. Oni delovi koji su javno objavljeni kažu sledeće: ugovor između Vlade Srbije i Fijat Krajsler Automobili (Fiat Chrysler Automobiles – FCA) potpisan je na 10 godina. To znači da ističe za dve godine, i da 2018. FCA može da se spakuje i ode iz Kragujevca bez ikakvog objašnjenja. Svako radno mesto u ovoj fabrici Vlada Srbije subvencionisala je sa 9000 evra. FCA je dužan da radnicima isplaćuje samo neto zarade, dok poreze i doprinose, do kraja 2016. plaća Srbija. Nameti na plate nisu jedino čega je FCA oslobođen: do 2018. nema obavezu da plaća nikakve lokalne takse, a struju plaća po povlašćenoj ceni. Vlada Srbije bila je dužna da od Kragujevca do Koridora 10, odnosno autoputa E-75 izgradi pružnu i drumsku spojnicu. Reč je o dvadesetak kilometara koji dele Kragujevac i Batočinu, no, kada je reč o drumskoj spojnici, na tom potezu se još od 2008. svako malo nešto radi, ali radovi nikako da budu gotovi. Kada je o pruzi reč, poslednjeg puta kad je voz prošao kroz Kragujevac sećaju se samo retki. Ko hoće na tu stranu vozom, može do Lapova, a odatle će se već nekako snaći. Ovo je suviše komplikovano i za obične građane, a kamoli za industriju.

Dakle, ukidanje treće smene i najavljena otpuštanja nisu ništa drugo nego diskretno namigivanje Vladi Srbije šta će je snaći krajem godine, kada više ne bude morala da plaća poreze i doprinose za radnike. Vlada Srbije, zaposleni u FAS-u i sindikati ove fabrike odlično znaju da se taj rok približio. Nema tu iznenađenih i niko ne može da kaže kako ovo nije bilo očekivano.

ZA TREĆU SMENU: Ukidanje treće smene je još manje iznenađenje za Kragujevac. Medijima taj podatak nikada nije bio atraktivan, ali već više od godinu dana, FAS povremeno smanjuje obim posla, fabrika radi četiri dana u nedelji, a radnici primaju 60 odsto plate. I to samo oni radnici koji su zaposleni u FAS-u i čije plate država subvencioniše. Događalo se da obim posla poraste, pa da FAS angažuje radnike na lizing, preko agencija čije poslovanje nije regulisano nijednim zakonom u Srbiji, pa rade u sivoj zakonskoj zoni. Preko agencija za lizing, do privremenog posla ne dolaze samo radnici na fabričkim trakama, već i inženjeri, to jest, svi oni koji nisu Italijani ili nisu deo menadžmenta. Položaj i prava radnika na lizing tema su za poseban tekst, ako ne i čitav serijal. No, vratimo se FAS-ovim radnicima: izvesno je da će njih 900 od ukupno 2300 od septembra dobiti otkaz. Sa smanjenjem obima rada FAS-a, razumno je pretpostaviti, biće manja potreba i za radom komponentaša. To znači da bi iz Kragujevca prvi mogli da odu Džonson Kontrols, Manjeti Mareli i PMC. Svi zajedno zapošljavaju oko 600 ljudi. Ako odu, to je još 600 otkaza, pa Kragujevcu preti opasnost da od septembra bude „bogatiji“ za još 1500 nezaposlenih.

U gradu od oko 180.000 stanovnika, broj nezaposlenih je oko 22.000 i stalno se povećava zbog tehnoloških viškova, to jest ljudi koji uz socijalne programe napuštaju preduzeća. Četvrtinu nezaposlenih u Kragujevcu čine osobe mlađe od 30 godina, a prema obrazovnoj strukturi, bez posla je najviše onih sa takozvanim IV i V stepenom stručne spreme. Jedina koliko-toliko dobra vest za radnike FAS-a jeste da će im u otpremninu ući i godine staža koje su proveli u Zastavi, ali takvih je zanemarljivo malo. Većina će, najverovatnije, dobiti 200 evra po godini staža, pa, ako su imali sreće da u FAS-u rade od prvog dana, mogu da dobiju najviše 1600 evra.

Devedesetih, kada je kragujevačka Zastava slavno propala, pa je 20.000 ljudi ostalo na ulici, procvetao je buvljak i šverc svega što se može zamisliti, pre svega iz Bugarske i Mađarske, ali i Turske, Indije i Kine. Danas je šverc hrane, odeće, obuće i higijenskih sredstava mnogo teža rabota nego devedesetih, ali u Kragujevcu je primetan nagli porast broja taksi vozila i samostalnih radnji za izradu torti i kolača. Taksisti se žale da je zarada mala i za to krive preveliku konkurenciju. Za razliku od drugih gradova u Srbiji, gde prodavnice kineske robe iščezavaju, u ovom gradu dve centralne gradske ulice vrve od ovih radnji, a postoji i velika „Azijska robna kuća“ u Stanovu, predgrađu Kragujevca.

FARBANJE I SKLAPANJE: Uprkos obećanjima iz 2008. godine da će, osim modela „fijat 500“ koji se u Kragujevcu samo sklapa i farba, biti i proizvodnje ovog modela, to se nije dogodilo. Da paradoks bude veći, FAS učestvuje u ukupnom izvozu Srbije sa oko 30 odsto, ali pitanje je koliko će domaća ekonomija biti oštećena eventualnim odlaskom FCA po isteku ugovora 2018. Naime, 85 odsto komponenti potrebnih za sklapanje onoga što FAS izvozi, stiže iz – uvoza. Za osam godina Fijatovog obitavanja u Kragujevcu, potpuna proizvodnja pominjana je samo kao mogućnost „jednog lepog dana“, a slično su prolazili i predlozi da se u Kragujevcu sklapa i farba još neki FCA-ov model.

Fabrika u Kragujevcu ima kapacitet da proizvede 300.000 automobila godišnje. Nažalost, taj broj nikad nije postignut. Najplodnija je bila 2012. godina, kada je iz FAS-a izašlo 136.000 „fijata 500“. Naredne, 2013, sklopljeno je 115.00 automobila, 2014 – 90.000, a prošla godina bila je ubedljivo najgora sa svega 75.000 sklopljenih vozila. Razlozi za to nisu lokalne prirode, već imaju veze sa globalnim stanjem na tržištu automobila. Kako god, ukupna vrednost italijanske investicije u kragujevačku fabriku iznosila je 1,17 milijardi evra. Trenutna dugovanja su 1,2 milijarde. Ko će, u slučaju da Fijat za dve godine ode iz Srbije, preuzeti dugovanja i da li će to, ne daj bože, biti Srbija, ne zna se, jer je regulisano onim delom ugovora koji je skriven od javnosti.

NESTANAK SREDNJE KLASE: Fijat Krajsler Automobili trenutno je sedmi po snazi proizvođač automobila na svetu, a jedan od čelnih ljudi ove kompanije, Serđo Markione, prošle godine je izjavio da FCA nema ambicije da se bori za lidersku poziciju na svetskom tržištu automobila. Kompanija je 2014. godine završila preuzimanje bankrotiranog Krajslera i sada je fokusirana na Krajslerove ekskluzivne limuzine. Najuspešniji deo Fijata, Ferari, izdvojio se iz ovog sistema u januaru ove godine.

Za Srbiju je možda najvažniji podatak da FCA za 2018. godinu, kada ovdašnji ugovor ističe, planira lansiranje pet novih modela iz Krajslerove ponude. FCA polako diže ruke od „fijat“ modela, jer nijednog novog nema u petogodišnjem planu ove kompanije. Ništa od navedenog ne ide na ruku Fijat Automobilima Srbija, koji u samoj Srbiji uspeva da proda jedva 1000 vozila godišnje, dok ostatak ide na evropsko tržište, a generalni stav centrale u Torinu je da u Evropi više nema perspektive za vozila srednje klase.

Sve što znamo o stanju u Fijatu, kako globalno, tako i u Srbiji, vrlo je loše za kragujevačku fabriku. Da je, kojim čudom, čitav ugovor sklopljen 2008. dat na uvid javnosti, znali bismo više detalja. Ovako, treba dočekati 2018, pa iz ponašanja FCA zaključiti šta u tom ugovoru zaista piše. Sindikati se sada nadaju da će susret sa Aleksandrom Vučićem donekle popraviti stvari, ali on je već rekao da je država FAS-u dala više novca nego svim drugim stranim investitorima zajedno.

Slučaj Fijat Automobila Srbija i tajnost celog ugovora do sada su Vučiću služili kao argument da ne objavi kompletne ugovore Vlade Srbije u vezi sa Er Srbijom i „Beogradom na vodi“. Nema nikakvog spora oko toga da je nesrećna Fijatova investicija u Kragujevcu zamešateljstvo prethodne vlasti. Problem je u tome što je i aktuelna vlast nastavila sa servilnim odnosom prema stranim investitorima, nudeći subvencije za radna mesta, poreske olakšice, izgradnju infrastrukture… Zato je FAS dobra pokazna vežba koje su krajnje posledice odnosa vlasti prema stranim investitorima koji ovde dođu, dobiju sve što traže i još malo preko toga, a za uzvrat ničim ne garantuju da će tu i ostati.