Nikada nećemo saznati da li je Verner, dok je stajao na prozoru zgrade PRIZAD-a sa foto-aparatom uperenim prema paviljonima Sajmišta, makar na trenutak pomislio na njihovu novu namenu. Verovatnije je da se Sajmište sasvim slučajno našlo na fotografiji čiji je predmet bio upečatljiv prizor zalaska sunca. Pa ipak, igrom slučaja, ova obična fotografija – vojnički suvenir iz Beograda – ovekovečila je prekretnicu u istoriji Beograda: trenutak kada je Beogradsko sajmište postalo Judenlager Semlin
Stariozef Verner, major 18. brdskog armijskog korpusa nemačkog Vermahta, proveo je dva i po meseca u Beogradu u jesen 1941. godine. Doputovao je krajem septembra, neposredno pošto je komandant njegovog korpusa general Franc Beme imenovan za opunomoćenog glavnokomandujućeg generala u Srbiji. Verner je bio oficir u komandi štaba i, sudeći po sačuvanim fotografijama iz njegove lične kolekcije, deo pratnje generala Bemea. U tom svojstvu, bio je deo nemačkog vojnog aparata odgovornog za najkrvaviji period nacističke okupacije Srbije. Za vreme Bemeovog mandata u Beogradu tokom jeseni 1941. ubijeno je gotovo celokupno muško jevrejsko stanovništvo teritorije pod njegovom nadležnosti i izvršena su brojna masovna streljanja u Šapcu, Kragujevcu, Kraljevu i Jajincima. Procenjuje se da je za nešto više od dva meseca, u masovnim odmazdama u Srbiji stradalo oko 20.000 civila.
Verner je bio pasionirani fotograf-amater koji je iza sebe ostavio nekoliko albuma fotografija iz Srbije, ali i Francuske, Grčke, Bugarske i Norveške. U pitanju su amaterski snimci među kojima dominiraju scene iz vojničkog života, pejzaži i portreti lokalnih stanovnika, najčešće siromašnih ljudi koji su nemačkim vojnicima verovatno delovali egzotično i koji su, u slučaju Balkana, potvrđivali predrasude o ovom prostoru kao primitivnom i zaostalom. Igrom slučaja, Vernerovi albumi su se nedavno našli na jednoj aukciji fotografija i tako prvi put postali dostupni javnosti.
JEDAN ZALAZAK SUNCA U BEOGRADU
Jedna od sačuvanih Vernerovih fotografija iz Beograda zaslužuje pažnju. U pitanju je scena zalaska sunca preko Save. Fotografija (9 x 6cm) je crno-bela, ali možemo pretpostaviti da je tog mestimično oblačnog jesenjeg dana nebo nad Beogradom bilo plameno narandžaste boje. Verner je voleo da slika scene zalaska sunca: u njegovim albumima nalazi se nekoliko takvih fotografija iz Glifade, Atine i drugih mesta. Na desnoj strani fotografije iz Beograda uočljive su ruševine Mosta kralja Aleksandra i pontonski most koji su pored njih izgradili Nemci. Što je važnije, sunce zalazi iza paviljona Beogradskog sajmišta, zgrada u kojima je početkom decembra 1941. uspostavljen Judenlager Semlin.
Jozef Verner nije zabeležio odakle je i kada ovekovečio ovaj prizor. Na poleđini fotografije piše samo “Blick nach Semlin, Belgrad” – pogled na Zemun, Beograd. Međutim, detaljnim proučavanjem snimka i ukrštanjem podataka iz različitih izvora, mogu se dati odgovori i na ova pitanja.
Uporednom analizom ugla iz kojeg je fotografija slikana, savremenih satelitskih snimaka i avio-snimaka koje su tokom rata sačinili saveznički izviđački avioni, sa sigurnošću se može utvrditi da je prizor uslikan sa jednog od gornjih spratova zgrade predratnog Privilegovanog izvoznog društva (PRIZAD) na Obilićevom vencu. U posleratnom periodu ova zgrada je bila poznata kao sedište TANJUG-a. Nemačke okupacione snage su ovu višespratnicu rekvirirale za svoje potrebe odmah po ulasku u Beograd u aprilu 1941, ali nije poznato šta se u njoj nalazilo u prvih osam meseci okupacije. Zna se, međutim, da je zgrada promenila namenu u decembru 1941. godine, upravo u vreme kada je 18. korpus napuštao Srbiju. Stoga ne treba isključiti mogućnost da su se u ovom objektu u jesen 1941. godine nalazile prostorije štaba ovog korpusa, te da je Verner slikao zalazak sunca sa prozora jedne od kancelarija ili sa krova. Vidno polje od nešto manje od 40 stepeni ukazuje da je fotografija snimljena foto-aparatom sa objektivom od 50mm, najverovatnije džepnom kamerom “Leica”, koja je bila rasprostranjena i posebno omiljena među oficirima Vermahta.
Preko pozicije sunca u vreme zalaska moguće se okvirno utvrditi i datum kada je fotografija nastala. Internet sajt www.suncalc.com omogućava da se odredi putanja zalaska sunca za bilo koji datum od 1900. godine pa do danas, na bilo kojoj geografskoj lokaciji. Ako se uzme u obzir da je fotografija slikana iz zgrade PRIZAD-a, sva je prilika da je nastala u drugoj nedelji novembra 1941. godine, dvadesetak dana pre nego što je Verner napustio Beograd.
VREME I MESTO
Ti novembarski dani bili su sudbonosni za Beogradsko sajmište. Krajem oktobra 1941. godine, general Beme je doneo odluku da se na tom mestu otvori logor u koji bi bilo smešteno preostalo jevrejsko stanovništvo, uglavnom žene, deca i stari, odnosno svi Jevreji koji su zbog pola, godina ili fizičkog stanja bili pošteđeni streljanja te jeseni. Pošto se Sajmište formalno nalazilo na teritoriji NDH, 29. oktobra je preko diplomatskih kanala od nadležnih organa u Zagrebu tražena saglasnost za stvaranje logora. Potvrdan odgovor je stigao 3. novembra, a već sledećeg dana šef Upravnog štaba vojnog zapovednika Srbije Harald Turner najavio je adaptaciju prostora u skladu sa njegovom novom namenom. Prema tome, Vernerova fotografija nastala je oko nedelju dana pošto je potvrđena odluka o pretvaranju paviljona Beogradskog sajmišta u logor za Jevreje. U to vreme, grupe Jevreja iz logora Topovske šupe svakodnevno su dovožene na prinudni rad koji je podrazumevao postavljanje žica oko logora i izgradnju smeštaja za zatočenike.
Nikada nećemo saznati da li je Verner, dok je stajao na prozoru zgrade
PRIZAD-a sa foto-aparatom uperenim prema paviljonima Sajmišta, makar na trenutak pomislio na njihovu novu namenu. Verovatnije je da se Sajmište sasvim slučajno našlo na fotografiji čiji je predmet bio upečatljiv prizor zalaska sunca. Pa ipak, igrom slučaja, ova obična fotografija – vojnički suvenir iz Beograda – ovekovečila je prekretnicu u istoriji Beograda: trenutak kada je Beogradsko sajmište postalo Judenlager Semlin.
Mesto sa kojeg je Verner slikao ovaj prizor takođe je važno. U proleće 1942, u Beograd je iz Nemačke dopremljen gasni kamion koji je, preko pontonskog mosta koji se jasno vidi na Vernerovoj fotografiji, svakodnevno u smrt prevozio grupe zatočenika Judenlagera. Ovom akcijom, u kojoj je za šest nedelja stradalo oko 6.000 Jevreja i koja je predstavljala nagoveštaj tragične sudbine miliona Jevreja širom Evrope, rukovodili su komandant Judenlagera Herbert Andorfer, šef policije bezbednosti u okupiranoj Srbiji Emanuel Šefer (Schäfer) i njihov pretpostavljeni, general SS i policije August fon Majsner (von Meyszner). Majsner i Šefer su u Beograd stigli krajem januara 1942, a sedište njihovog represivnog aparata smešteno je, igrom slučaja, upravo u zgradu PRIZAD-a. Vernerova fotografija nam, prema tome, daje jedinstven uvid i u perspektivu glavnih izvršitelja holokausta u Srbiji, koji su sa svog radnog mesta imali jasan pregled mesta zločina. Moguće je da je Majsner pred očima imao upravo razgled sa Vernerove fotografije dok mu je, u proleće 1942, Šefer podnosio jutarnje izveštaje o stanju u Judenlageru i obaveštavao ga o svakodnevnom smanjenju broja zatočenika. Uključujući i početak maja 1942. kada je Šeferov izveštaj sadržao informaciju koju je kasnije sa ponosom prosledio u Berlin: da je gasni kamion završio svoju smrtonosnu misiju i da je Srbija “očišćena od Jevreja”.
Većina Vernerovih fotografija iz okupirane Srbije nema posebnu istorijsku vrednost. One daju uvid pre svega u sposobnost nekih oficira Vermahta da skrenu pogled, i objektiv, sa bilo čega što bi upućivalo na zločine u kojima su makar neposredno učestvovali i da, kao uspomenu na ratničke dane, sačuvaju samo banalne pejzaže i turističke fotografije. Pa ipak, fotografija zalaska sunca, zbog trenutka kada je nastala i mesta sa koga je snimljena, ima određenu simboliku i značaj. Ona nas, ako ništa drugo, nagoni da se sa jednom od najtragičnijih epizoda u istoriji Beograda i Srbije suočimo na nov način i sagledamo je iz dosad nepoznate vizure.
Premijer je saopštio da podnosi ostavku jer je čuo šta se te noći dogodilo u Novom Sadu. Ne znamo da li bi iko u to mogao da poveruje, tim pre što će se docnije tokom dana pojaviti informacije o povezanosti napadača i vladajuće partije. A ponovilo se ono što smo videli već više puta: kad god Vučić, kao što je učinio na konferenciji za novinare u ponedeljak, garantuje bezbednost – neko nastrada
Ovo nije nikakva obojena, uvezena ili bilo kakva druga revolucija, nego autentična težnja studenata i građana Srbije da dođe do promena u našoj zemlji. Zato mislim da ne treba mnogo da se obaziremo na izjave stranih zvaničnika ni iz SAD ni iz Rusije. Mi imamo svoj autentičan i nacionalni cilj, a to je da opstanemo i da omogućimo normalan život
U nedelju i ponedeljak, 26. i 27. januara, održan je još jedan spektakularan protest (na slici) u organizaciji studenata – dvadesetčetvoročasovna blokada Autokomande, ključne beogradske saobraćajne petlje. Sve je delovalo kao da se sanja. Besprekorna organizacija, poruke na transparentima koje ćemo dugo pamtiti. Ovi protesti su drugačiji od svih ranijih antirežimskih i zbog beskrajne kreativnosti, duhovitosti, razgranate kulture bunta, koja svedoči o njegovoj velikoj životnoj snazi i mogućnosti da se pojačava. Pa dalje – građani su spremali studentima hranu, atmosfera je bila jako dobra, studenti su igrali basket, tenis, pridužili su se protestu i poljoprivrednici, bajkeri, taksisti
Sa megafona bruji glas koji ljubazno podseća okupljene da sakupljaju za sobom i ne ostavljaju smeće. Akcija čišćenja uskoro počinje i trajaće poslednja tri sata blokade. Polako se pakuju neki od transparenata, dok oni zakačeni na nadvožnjaku iznad autoputa ostaju kao podsetnik. A onda, studenti će se podeliti. Neko ide kući da se odmori, a neko – pravac na fakultet. Blokade se nastavljaju
Iako je skup u Jagodini bio pokušaj SNS-a da odgovori na organsko nezadovoljstvo koje mesecima bukti širom zemlje, slika predsednika Srbije kako vijori barjakom dok njegove pristalice odlaze izgledala je više kao poraz. Na koji način je režim do sada uspevao da izađe iz kriznih situacija? I kako ti mehanizmi deluju u ovim nedeljama
Srpska opozicija je na odličnom putu da propusti priliku tako što se ne bavi politikom, ne ume da se dogovori i ponavlja pogubnu formulu „prvo da se ispune studentski zahtevi“
Batinanje studenata u Novom Sadu može da iznenadi samo nekoga ko ništa o naprednjačkom Novom Sadu ne zna. Decenijska negativna selekcija se onde završila tako što su u tzv. strukturama vlasti ostali samo kriminalci i bitange
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
