Nije dobro kad se neko moćan zainteresuje za vas, sve i da ste sumnjivi po raznim linijama; štaviše – tek onda
Ta nesrećna Bela knjiga (službeno: Kriminalne grupe i pojedinci koji se bave organizovanim kriminalom; MUP Srbije, leto 2001) ume da bude nadahnjujuće štivo. Ko bi danas znao za Nikolu Sandulovića da se nije sam istakao u Londonu? Znala bi Bela knjiga, hvala lepo. Ima još dragocenih likova koji kroz tu knjigu prolaze, pa im je danas zbog toga donekle (ne previše, doduše) malo neprijatno: ipak su opstali, makar i kao „kantroverzni bizmismeni„, i onda im taj prolazak kroz evidenciju lečka smeta; kao, sve bi inače bilo u redu – samo da nije toga…
Za razliku od tih kojima je malo neprijatno, Dragoslavu Kosmajcu je mnogo neprijatno ovih dana: iz Bele knjige dospeo je ravno u pritvor do 30 dana prošle nedelje. Naime, Kosmajac je tada – 2001. godine – u dotičnoj Beloj knjizi bio opisan ovako:
Str. 13: „Kriminalci koji se bave krijumčarenjem opojnih droga, I grupa.
Grupu krijumčara opojnih droga je organizovao Kosmajac Dragoslav, koji je jedan od najznačajnijih trgovaca opojnim drogama na području SRJ i Zapadne evrope (tako piše u originalu). Kosmajac je povezan sa međunarodnim krijumčarima opojne droge i u Južnoj Americi, odakle organizuje transporte velikih količina kokaina za Evropu a odavno ima i uhodani kanal za krijumčarenje heroina iz Turske, Bugarske i Makedonije preko SRJ za zemlje Zapadne evrope (opet isto) i to najčešće za Nemačku i Italiju (tzv. ‘Balkanski put’). Posao Kosmajca je organizovanje nabavke, transporta i preprodaje opojnih droga i sam nikada ne dolazi u kontakt sa narkoticima niti licima koja neposredno vrše navedene poslove već za određene poslove angažuje najčešće članove grupe Buha Ljubiše zv. ‘Čume’ i Duleta Spasojevića zv. ‘Kum’ (tako piše). Uglavnom organizuje nabavku i trgovinu velikih količina narkotika za potrebe Zapadne evrope (sic!) a jedan deo preko gore navedenih članova grupe preprodaje na sitno u Beogradu i drugim većim gradovima Srbije. Od krijumčarenja droge stekao je veliki kapital koji je uložio u kupovinu placeva i izgradnju nekretnina na teritoriji Beograda. Operativna saznanja ukazuju da je veliki deo kapitala plasirao i na kupovinu nekretnina po raznim zemljama Zapadne evrope (opet malo e).“ Tako Bela knjiga.
Tako je Dragoslav Kosmajac mirno živeo od nedostatka dokaza, mada uveliko poznat organima gonjenja, evo najmanje 13 godina. Bio je dobar zvezdarski komšija, čovek skroman i samozatajan; pričaju klinci da se brinuo ako neko skrene i očinski savetovao decu da se klone droge i kriminala; pomagao je više puta raznima da se vrate na pravi put. Sedeo je po kafićima na Bulevaru skromno, bez ikakve pratnje, družio se s ljudima, nikoga nije dirao. Ponašao se – ukratko – kao starovremski sicilijanski don iz romana Marija Puza. Za telefon se nije hvatao, inače bi pao davno, kažu policajci.
Sve to tako lepo i idilično išlo dok se Aleksandar Vučić nije dohvatio te klete Bele knjige i digao galamu, otprilike ovako: a gde vam je Kosmajac, jel’ ovde lepo piše da je glavni narko-diler, a vi ništa; niko ne sme ni da ga pomene, ni novinari ni policija? Ukratko, zatražio je njegovu glavu na tanjiru s plavom ivicom, smesta i odmah. Uostalom, rekao je, zna on da s Kosmajcem pričaju razni, pa i policajci, i aludirao je da tu nisu čista posla.
Strela je, dakle, odapeta i Nebojša dr Stefanović krenuo je na posao. U trenutku Vučićeve fatve, Kosmajac je bio u Crnoj Gori, pa je malo nestao i onda se pojavio u Beogradu. Uhapšen je u svojoj kući na Zvezdari uz TV kamere UKP: sve se videlo, od lupanja na vrata u zoru, preko bazena i kuće, zaključno sa rasklopljenom knjigom Stevana Dojčinovića Šarić itd. pored kreveta; čitao čovek stručnu literaturu.
Tu sad dolazimo do delikatnijeg dela priče. Dragoslav Kosmajac lišen je slobode zbog osnovane sumnje da je utajio porez, a ministar unutrašnjih poslova dr Stefanović dodao je na vanrednoj konferenciji za štampu da će se već videti mogu li još nešto da mu nađu, sad kad ga imaju u rukama. Pored Kosmajca lišeno je slobode još sedam lica po istim osnovama za sumnju.
Dragoslav Kosmajac, kao što se po Zvezdari zna, bavio se (kaže i Bela knjiga) stambenom izgradnjom na način do sada nesporan. Kupovao čovek placeve, ishodio građevinske dozvole, gradio kuće i prodavao stanove; uglavnom oko ulice Dimitrija Tucovića, u gornjem delu, ali i drugde. Bili su to krupni poslovi s velikim prometom, tako da je eventualna utaja poreza moguća tema – čim se dokaže. Izvori iz vlasti šapuću da su osnovi za sumnju prikupljeni poređenjem Kosmajčevih prijavljenih poreza sa njegovom imovinom, što bi bilo logično; čudo je što se to nije radilo od početka sa svima; nadati se da je ovo presedan koga će se vlast držati i dalje.
Narkotika u ovoj priči još nema. Nije bilo ni šverca alkohola u slučaju Alfonsa Kaponea svojevremeno; bilo je utaje poreza, na šta nas je ponosno podsetio dr Stefanović: hvatamo ga za šta možemo, a ostalo ako mu dokažemo; što je i logično sa elementarne policijske tačke gledišta. Iz okolnosti da je uhapšeno još sedam lica u istom slučaju dade se izvesti slutnja da će među njima vlast tražiti svedoke-saradnike, uz odgovarajuća obećanja. Videćemo uskoro je li neko od tih sedam umočio i u nešto belo, pa da ispriča.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
