Ministarstvo kulture Crne Gore najavilo je prošle nedelje tužbu protiv organizatora humanitarnog koncerta "Za naše Kosovo i Metohiju". Sporan je, kako kažu, bio nastup Vlada Georgieva, koji je izvodio pesmu Tamo daleko. Desničarsko udruženje Crnogorski pokret, koje se zalaže za očuvanje crnogorskog identiteta, već je podnelo krivičnu prijavu Vrhovnom državnom tužilaštvu protiv pevača i Mitropolije crnogorsko-primorske, za "povredu ustavnog poretka, prava, dostojanstva i ugleda Crne Gore i njenih građana". U svoju odbranu Georgiev kaže da je samo želeo da širi ljubav i dobru muziku
U ponedeljak 12. avgusta, koncertna scena na tvrđavi Kanli kula (u prevodu sa turskog „Krvava kula“) u Herceg Novom šarenela se od srpskih zastava i kupala u crvenim svetlima reflektora. Dim-mašine su radile, mlatilo se navijačkim bakljama i prizor je umnogome podsećao na utakmicu. Uz ovacije i aplauze, na sceni zastrtoj srpskom trobojkom sa natpisom „Херцег СССС Нови“ pojavio se specijalni gost, muzičar Vlado Georgiev. Sa sobom je nosio melodiku (mali plastični sintisajzer, na kojem se zvuk proizvodi duvanjem). Kada je Georgiev zasvirao poznato „Sol-re-sol-si-la, tamo je selo moje, tamo je Srbija“ i dirnuo u crveno-plavo-bela srca slušalaca, publikom se prolomila još jedna runda ovacija. Pevač i publika zapevali su zajedno. Kako pokazuje snimak nastupa, Georgiev je u početku pevao: „Tamo daleko, daleko kraj mora/Tamo je selo moje, tamo je Srbija…“, na šta je publika odgovorila napevom „Tamo je Herceg Novi, tamo je Srbija“. Pevač je ispratio. Georgievu se takođe pripisuje da je pevao „Crna Gora i Srbija, to je jedna familija“. Međutim, snimci pokazuju da je ovaj slogan takođe prvo otpevala publika i to na melodiju „Niška Banja, topla voda“.
Humanitarni koncert „Za naše Kosovo i Metohiju“ u Herceg Novom, gde inače žive roditelji Vlada Georgieva, održan je povodom obeležavanja 800 godina samostalnosti Srpske pravoslavne crkve i 630 godina Kosovske bitke. Organizator, dobrotvorna fondacija navijača Crvene zvezde „Delije“, najavio je da će novac od prodatih ulaznica donirati za obnovu pravoslavnih svetinja na KiM. Bio je to 29. u nizu koncerata „Za Kosovo i Metohiju“ koji su „Delije“ do sada organizovale po Srbiji, Republici Srpskoj i Severnoj Makedoniji. Kako piše „Sputnjik“, Fondacija je na ovakvim događajima za sada prikupila oko 35.000 evra (na sajtu „Delija“ dostupan je pregled realizovanih donacija zaključno sa 2016. godinom). Sličan koncert, pod nazivom „Kotor za Kosmet“, prošle godine održan je u Boki kotorskoj. Tada se takođe mahalo navijačkim bakljama i srpskim zastavama, uz izvođenje pesama poput „Oj, Kosovo, Kosovo“ i „Kosovski božuri“. Prošlogodišnje dešavanje Vlada Crne Gore nije kritikovala, niti je ove pokušala da ga zabrani. Koncert u Herceg Novom održan je u sklopu sedmog Trga ćirilice – godišnjeg programa kulturnog leta, koje traje oko mesec dana, a organizuje ga crkvena opština Herceg Novi pod okriljem Mitropolije crnogorsko-primorske.
Pored Georgieva, prošlog ponedeljka nastupili su Ivana Žigon i „Kosovski božuri“, grupa 357, Trubački orkestar Marka Gligorijevića i Danica Crnogorčević (ista izvođačka postava, sa izuzetkom Georgieva i trubačkog orkestra, nastupala je prošle godine u Boki). Kako piše portal „Analitika“, koncertu u Herceg Novom prisustvovali su lider opozicionog Demokratskog fronta Andrija Mandić i njegov kolega Milan Knežević. Obojica su, podsetimo, u maju ove godine, zajedno sa još jedanaestoricom optuženih, pred Višim sudom u Podgorici osuđeni na po pet godina zatvora za pokušaj da u državnom udaru sruše crnogorsku vlast na parlamentarnim izborima u oktobru 2016.
Nakon što je otpevao svoje „Tamo daleko“, Georgiev se pred publikom duboko poklonio i udario triput pesnicom o pod. „Hvala, braćo, hvala, sestre, vidimo se na liturgiji“, pozdravio je pevač. Sledećeg jutra, Georgiev je zahvalio i na Tviteru: „Sinoć je bio moj 50. jubilarni koncert na Kanli kuli u Herceg Novom. Gorila je kula, zemlja se tresla, pucalo je od emocija i ljubavi…“ U tom trenutku na pevača se već uveliko obrušavalo drvlje i kamenje zbog navodne povrede identiteta zemlje čiji je državljanin.
KRAJ MORA I OD MORA
Georgiev na prošlonedeljnom koncertu jeste pevao verziju u kojoj se kaže „daleko, kraj mora“, a ne „daleko od mora“ (što pojedini njegovi kritičari koriste kao potvrdu o velikosrpskim namerama, s obzirom na to da Srbija nema izlaz na more). U svakom slučaju, nevezano za to da li je postojao „predumišljaj“, Georgiev je otpevao jednu od dve poznate verzije teksta, koje su otprilike podjednako zastupljene. Kako autorstvo pesme nikada nije sa sigurnošću utvrđeno – kao mogući autori pominju se kapelan Drinske divizije Milan Buzin, vojnik Đorđe Marinković iz Kladova, lekar Dimitrije Marić i učitelj Mihajlo Zastavniković – tako se ne zna ni šta je izvorni tekst pesme. Takođe je moguće, kažu lingvisti, s obzirom na to da su se na Krfu tokom Prvog svetskog rata našli ljudi iz različitih krajeva Balkana, da su oni rođeni na moru pevali „kraj mora“, a ovi iz kontinentalnog dela „od mora“. Međutim, iz Ministarstva kulture Crne Gore nedvosmisleno smatraju da je posredi povreda nacionalnog identiteta.
Zbog „isticanja obeležja drugih država“, na meti optužbi Ministarstva kulture Crne Gore našli su se Georgiev i Mitropolija crnogorsko-primorska. Najavljena je i tužba, koja još uvek nije podneta. „Delije“ niko nije kritikovao, o tužbi nema pomena. Evo šta Ministarstvo kulture CG još zamera organizatorima: skrnavljenje zvanične himne Crne Gore, političke i nacionalističke poruke. Ministarstvu je takođe zasmetao repertoar – na dobrotvornom koncertu za pomoć Kosovu izvođene su, gle čuda, pesme o Kosovu („Vidovdan“, „Sini, jako sunce, sa Kosova“ i slično). Organizatori koncerta nisu saopštili da su se tokom priprema suočili sa bilo kakvim preprekama da se koncert održi. Međutim, kažu iz Ministarstva kulture, „država na ovakve programe nalik preksinoćnjem više neće ćutati, naprotiv“. Takođe, naglasili su da će ubuduće odgovarati svako kome „koncept manifestacija kulture bude paravan za nacionalističke poruke i kršenje zakona. Smotre kulture ne smiju biti izgovor za organizaciju nacionalističkih skupova, a posebno kada se – kao u slučaju Herceg Novog – njima negira crnogorski identitet.“
foto: printscreen„ZA NAŠE KOSOVO I METOHIJU“: Koncert u Herceg Novom
ĆERAĆEMO SE JOŠ
„Najavljivanje krivičnih prijava je dokaz da Srbi nisu dobrodošli“, ocenio je Vlado Georgiev za Tanjug. Pored sporadičnih izjava za medije i objava na društvenim mrežama, Georgiev se povodom najavljene tužbe oglasio i dopisom koji je iz Boke uputio redakciji „Novosti“. Pevač je istakao da on, kao „filantrop, čovek ljubavi i umetnosti i rođeni Novljanin“, voli Crnu Goru „kao jedno od svoja dva oka u glavi“. Ali, naglašava Georgiev, istorija je takva kakva je i ne može se izmišljati. Povodom kritika Ministarstva kulture zbog isticanja nacionalnih obeležja druge zemlje (čitaj: Srbije), Georgiev je kazao kako nikad nije čuo da se bilo ko bunio „kada se na feštama u Kotoru i širom Boke razvije hrvatska zastava. „Poštovati svakoga, to je moj životni stav“, napisao je Georgiev.
Dalje, pevač je bio još za nijansu oštriji, ocenivši da crnogorske vlasti „optužuju Srbe za poreklo i lozu“. U odbranu Georgieva istupio je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, ocenivši da je najavljena krivična prijava Ministarstva kulture „svedočanstvo nerazumlja ministra, i to nije kultura, nego njeno poricanje i nekultura najgore vrste“. Mitropolit Amfilohije primetio je da je ministar kulture Aleksandar Bogdanović „zalutao u kulturu“ i pitao ko je uopšte postavio „takvog čoveka na to mesto“. Kao kolateralna šteta, na kraju su nastradali trubači iz Guče, čiji je prošlonedeljni nastup u Budvi otkazan kao kontramera u odnosu na koncert u Herceg Novom. Kako su preneli lokalni mediji, koncertu „Za naše Kosovo i Metohiju“ prisustvovao je predsednik Opštine Budva Marko Carević.
Iako je Ministarstvo kulture Crne Gore oštro reagovalo, brži da tuži bio je desničarski Crnogorski pokret, nestranačka organizacija osnovana 2015. godine u Podgorici. Pokret se, između ostalog, zalaže za autokefalnost Crnogorske pravoslavne crkve. Na sajtu udruženja trenutno je aktuelna peticija za službenu upotrebu crnogorskog jezika, kojom se zahteva da „jotovana varijanta crnogorskog jezika, koja podrazumeva upotrebu glasova Ś i Ź, postane obavezujuća“ (Skupština Crne Gore je pomenuta slova izbacila iz upotrebe pre dve godine i ne koristi ih u zvaničnoj komunikaciji, prim. aut.).
Crnogorski pokret je prošle nedelje podneo dve krivične prijave – jednu protiv Mitropolije, drugu protiv „drugih lica“. „Pokret će to i ubuduće raditi kada za to bude pravnog osnova“, izjavio je u razgovoru za crnogorske „Dnevne novine“ Zoran Mugoša, član koordinacionog odbora Pokreta. Mugoša je, inače, nekadašnji prijatelj Svetozara Marovića, jedinog predsednika Državne zajednice Srbije i Crne Gore od 2003. do 2006. Mugoša je prošle godine, zajedno sa biznismenom Stankom Subotićem Canetom, bio jedan od svedoka optužbe u postupku za oduzimanje imovine protiv Marovića. „Neka počinioci krivičnih djela budu ubijeđeni da Crnogorski pokret neće odustati i da će svim dozvoljenim sredstvima uticati na državne organe da rade svoj posao, jer je njihova obaveza da štite i reaguju na povrede ustavnog poretka, prava, dostojanstva i ugleda države Crne Gore i njenih građana“, kazao je Mugoša.
Saopštenjem za medije oglasio se i novljanski ogranak Demokratske partije socijalista Crne Gore (DPS), čiji je predsednik Milo Đukanović. „Organizatorima je Crna Gora dobra samo kada se iz nje sakupljaju prilozi i šalju van zemlje, kada se ne plaća porez na takozvane humanitarne koncerte i kada oni služe kao paravan za političke svrhe. Vlado Georgiev je dežurni mrzitelj Crne Gore“, ocenjuje se u saopštenju DPS-a. „Logično bi bilo da se saopštenjem oglasio bilo ko iz Srbije, makar i Bećković Matija da viteški odbrani zemlju iz koje potiče. Zato ćemo u njegovom odsustvu, da se ne bismo ćerali, a ćerat ćemo se ako bude trebalo, reći da tzv. humanitarnim koncertom Srbija više nije ‘tamo daleko’ nego ‘sve dalje i dalje’“, rekli su iz DPS-a. A iz Srbije se, osim tviteraša, oglasio nije niko.
MALI ČAS ISTORIJE
Nakon što su ga zasuli optužbama, Georgiev je odlučio da odbrani svoju poziciju, kako je sam rekao, „malom lekcijom iz istorije“. Pevač je na svom Jutjub kanalu objavio snimak sa ostrva Vida sedmominutnog razgovora sa kustosom Srpske kuće Ljubomirom Saramandićem, dok tugaljivo provejava „Tamo daleko“. Kustos govori o Vidu i Krfu, a izdvajaju se „srpski Jerusalim“, „Plava grobnica – jedan od najpotresnijih trenutaka celokupne srpske istorije“, „evakuacija mrtvih tela“, dok je ostrvo Vido predstavljeno kao mesto koje godišnje posećuju „desetine hiljada hodočasnika“, a pesmu Plava grobnica Milutina Bojića opisuje kao „veličanstvenu poemu“.
„‘Tamo daleko’“, objašnjava u videu kustos Saramandić, „čulo se među pacijentima na Vidu pre gotovo celog jednog veka“ (da podsetimo, prošle godine je obeležena stogodišnjica potpisivanja primirja u Prvom svetskom ratu). Saramandić dalje priča kako su pesmu „nostalgičnih“ tonova prvo prihvatili borci na Vidu, da bi ona potom prešla na Krf, gde je dobijala „sve radosnije tonove“, iako se u njenim tonovima krije „žal za napuštenim ognjištem, ženom, verenicom“. Video je dobio mnogo pozitivnih komentara. „Ovaj video trebalo bi uvesti u nastavni program“, napisala je jedna korisnica.
Inače, Georgiev je među fanovima poznat i kao „Barba Vlado“. Osim što peva, Georgiev sporadično komentariše politička dešavanja u Srbiji i Crnoj Gori i otvoreno podržava proteste „1 od 5 miliona“. Nedavni nastup u Herceg Novom nije prvi put da se Georgiev našao u žiži zbog svojih političkih stavova. Naime, u martu 2017. godine, uoči održavanja predsedničkih izbora u Srbiji, pevač je na Tviteru pohvalio gostovanje Saše Jankovića u „Pressingu“ na televiziji N1. Nedugo zatim, koncert Vlade Georgieva koji je tog marta trebalo da se održi u Smederevu, otkazan je 18 dana pred nastup, pod obrazloženjem da se ulaznice loše prodaju. Georgiev, koji je tvrdio da je za otkazivanje saznao preko društvenih mreža, protumačio je otkazivanje kao odgovor tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića na podršku Jankoviću. Georgiev je tada obećavao da će Vučića goniti sve do Strazbura. Zbog otkazivanja koncerta, u Smederevu su organizovani protesti, a Georgiev je na kraju ipak nastupio pred smederevskom publikom.
Čini se da Georgievu najbolje ide upravo sa publikom. Iako je na sebe navukao bes crnogorskih vlasti i desničara, na društvenim mrežama dobio je mnogo poruka podrške i ohrabrenja, pre svega za srbovanje. „Ne volim kad si političar, ali volim kad si Srbin. Živ bio!“, napisao je na Tviteru jedan korisnik. „Vlado, care!“, „Vlado, Srbine“, „Bravo, kralju, bravo, legendo“, pisali su tviteraši. Negativnih komentara, poput „velikosrbin, fašista, fuj“, bilo je znatno manje. „Na mom koncertu će se uvek čuti ‘Tamo daleko’“, uporan je bio Georgiev i pre nekoliko dana u izjavi za „Srpski telegraf“.
Prema crnogorskom Krivičnom zakoniku, za širenje nacionalne, rasne i verske mržnje predviđene su kazne od šest meseci do pet godina. U ovom trenutku nije izvesno da li će Ministarstvo kulture Crne Gore zaista pokrenuti tužbu protiv organizatora koncerta i Vlada Georgieva. Iz Ministarstva takođe nisu objasnili da li bi potencijalnom tužbom mogla biti obuhvaćena i dobrotvorna fondacija navijača Crvene zvezde „Delije“, koja je organizovala koncert.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Rekonstrukcija vlade i Branko Ružić na N1 nekako su postali ista tema. Kojom logikom, kojim putevima, nejasno je. Jasno je samo da je ovo jedno veliko prepucavanje dve vladajuće stranke, u kom su paramediji i megafoni vlasti samo sredstvo za slanje kriptičnih poruka na relaciji SNS–SPS. Niko se tu ne obraća građanima, niti su oni bitni
Šta će biti sa jednim bračnim parom i osam samaca na Slanačkom putu 51 kojima preti iseljenje? Ko je odgovoran? Šta kaže Grad, a šta izvršitelj Ratko Vidović? Konačno, zbog čega su građani u ovome duplo oštećeni i zašto mogu da se žale jedino sudu na Kipru
Intervju: Milena Božović, tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu
“Imaćemo povlašćene okrivljene. To će biti oni koje tužilac odluči prve da sasluša. Prvi okrivljeni će se saslušavati bez prisustva ostalih okrivljenih i njihovih branilaca. Kod drugog okrivljenog po redu saslušavanja, tokom davanja iskaza, moći će da prisustvuje samo prvi koji je saslušan sa svojim advokatom. Dakle, kada poslednji dođe na davanje iskaza kod tužioca, svi već saslušani sa svojim braniocima moći će da prate njegovo izlaganje i postavljaju mu pitanja, a on nije imao prava da ta pitanja postavlja njima. Kako će tužilac određivati i po kojim kriterijumima kog okrivljenog će prvog da sasluša, a koga kao drugog ili trećeg ili poslednjeg, nije propisano”
U Srbiji ima oko 3.600 kladionica, što je skoro duplo više od broja osnovnih i srednjih škola. U manjim gradovima su, pored pekara i apoteka, uglavnom jedini objekti. Ali fizičke kladionice danas čak više nisu ni potrebne da bi se razvila zavisnost od kocke jer se sve više mladih kocka onlajn. Šta (ne) donose nova zakonska rešenja
Uoči ovogodišnjeg Beograd Prajda, “Vreme” je istraživalo kako je o ovom događaju pisala ekstremna desnica na svojim Telegram kanalima i Iks profilima. Parada “izopačenjačkih nakaza”, “parada bolesnika”, “parada degenerika”, “pederska parada”, “satanistička parada”, “parada srama” samo su neka od živopisnih imena kojima je na društvenim mrežama nazivana Parada ponosa
Ostavka je moralni i lični čin, podnosi se smesta i neopozivo. Umesto toga, posle smrti pod nadstrešnicom vlast obećava da će politički vagati i trgovati, da vidi na koga da svali „odgovornost“
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je da ne oklevajući ni časa ode među od bola skrhane Novosađane. Tamo mu je bilo mesto, više od svih drugih zvaničnika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!