(Veliko prolećno čišćenje, Vreme br. 1325)
Svakako je hvale vredan prošlonedeljni pokušaj Tamare Skrozze da široj publici objasni mehanizme smene i ostavki urednika u Radio-televiziji Vojvodine. Posebno treba naglasiti da je autorka sasvim profesionalno zapazila da za stvaranje haosa u Radio-televiziji Vojvodine ne može biti kriva samo aktuelna vlast, već da ogroman deo zasluga pripada prethodnoj („demokratskoj“ ili „žutoj“, kako joj ko tepa) deinstitucionalizovanoj, a personalizovanoj vlasti Borisa Tadića. Ako bismo unatrag išli do samog korena problema, jedan deo zasluga svakako nose i pojedini službenici Vlade Srbije iz vremena DSS a (čuvenog „kabineta“).
Međutim, i pored očiglednog napora da se situacija u Radio–televiziji Vojvodine prikaže nepristrasno i kompletno, neverovatno je da se iz opisa sleda događaja u elektronskim medijima, među kojima je smenjivanje rukovodstva vojvođanske televizije samo jedan i to ne najbitniji, po ko zna koji put izostavlja čovek koji je i neposredno i posredno najodgovorniji za vladajući haos, ne samo u Radio-televiziji Vojvodine već u srpskim elektronskim medijima uopšte. Reč je o Prvoslavu Periću, čoveku koji je punih trinaest godina ne samo učestvovao u donošenju svih ključnih odluka u oblasti elektronskih medija, već je od 2008. godine bio i njihov dobrovoljni podstrekač, kreator i nemilosrdni izvršilac. Ako čitaocima civilno ime Prvoslav Perić ne znači ništa, onda ovog čoveka valja predstaviti imenom pod kojim je u medijsko-političkoj javnosti poznat: Vladika (prvo episkop jegarski, a potom mitropolit zagrebačko-ljubljanski) Porfirije.
Zašto je važno iz vida ne ispustiti štetno delovanje ovog čoveka u medijima? Navešćemo samo tri razloga, iako ih ima mnogo više. Pre svega, aktivnost ovog crkveno-političko-medijskog radnika od početka njegovog angažmana u nekadašnjoj Republičkoj radiodifuznoj agenciji (RRA, sada REM) uvek je bila suštinski antisistemska, lično-čaršijski provincijalna, ali i, ne treba to smetnuti sa uma – vrlo dalekosežna, dakle sa nekakvim dugoročnim mračnim ciljem. Drugo, delovanje ovog čoveka uvek je bilo sasvim dobrovoIjno i uvek se svodilo na nuđenje „dobrih usluga“ onima koji su trenutno na vlasti, a sve, naravno, u ime „nacionalnog interesa“. I, treće, upravo je Vladika Porfirije od RRA, koja je u vreme kada ga je Boris Tadić hirotonisao za predsednika Saveta bila slabašna institucija u povoju, napravio čvrst mehanizam koji aktuelnu „političku klimu i/ili volju“ pretvara u hidraulični sistem vertikalnog prenošenja političkog pritiska. Rezultat: zakonomerna i automatska zamena „nepodobnih“ „podobnima“ (u upravnim odborima, među zaposlenima u RRA…), samo na osnovu etiketa, bez obzira na to ko je šta stvarno i ko je trenutno na vlasti. Evo spiska proverljivih ilustracija aktivnosti kojima se arhijerej Porfirije bavio, pa čitaoci mogu sve da zaključe i sami:
Postavljenje prvog sastava UO RTV a iz 2006. godine, pomoću sistema „ličnih garancija“ pruženih tadašnjim „uglednim članovima Saveta“.
Dovođenje Dine Vranešević, kako je vladika Porfirije tada govorio „njegove prijateljice“, na mesto generalnog direktora RTV, navodno po želji DSS a.
Razrešenje/ostavke dela UO RTV a po raskidu koalicije DS-DSS i dovođenje novih, „podobnijih“ članova UO, navodno bliskih DS u.
Razrešenje Dine Vranešević sa mesta direktora UO RTV a, posle „promene političke klime“, navodno po želji DS a.
Imenovanje UO RTS a i dela UO RTV a 2011. godine po instrukcijama kabineta Borisa Tadića i Borisa Tadića lično. Među imenovanima su bili i oni koji su, kao honorarni saradnici RTS a, bili u direktnom sukobu interesa.
Čudnovato zakazivanje sastanaka i konsultacija u Zagrebu pred imenovanje članova UO RTS a i UO RTV a krajem 2015. godine.
Iznenadno imenovanje UO RTS a i šest članova UO RTV a 14. januara 2016. godine, onda kada su svi očekivali da mitropolit na srpsku Novu godinu ima posla u Zagrebu (ili bar Ljubljani).
Spiskovi podobnih i nepodobnih članova upravnih odbora, dobrih i loših službenika RRA, prijateljskih i neprijateljskih nacionalnih, ali i lokalnih televizija menjali su se od 2008. godine u zavisnosti od toga da li je vladika Porfirije, kako se svim tim povodima sam hvalio, trenutno asistirao kabinetu predsednika Vlade u lociranju Karadžića i Mladića, igrao basket sa predsednikom Republike ili je bio na izaslaničkom poslu donošenja manastirske rakije u noći prve izborne pobede Srpske napredne stranke.
I da se ne zaboravi: brljotine sa upravnima odborima, među koje spada dovođenje ljudi sa sukobima interesa, dvostrukim funkcijama, rodbine, ličnih prijatelja, „bliskih prijateljica“, kao i prijateljičine prijateljice (ovo je epohalna novina u srpskoj političkoj praksi, a reč je o slučaju anonimne likovne umetnice izabrane u UO RTS a) samo je deo mnogo veće štete koju je RRA (sada REM) napravila pod vođstvom ovog teflon („ništa se ne lepi“) i margarin („u sve se meša“) vladike. Zato smatram da bi, ako „Vreme“, Tamaru Skrozzu ili bilo koga drugoga to zanima, valjalo ispitati i sledeće misteriozne događaje u koje je mitropolit Porfirije neposredno umešan: kako je grčka Antena (vlasnik Prve TV) uspela da kupi i B92 iako je tadašnjim zakonom to bilo zabranjeno; kako su iz teksta novog zakona o elektronskim medijima nestale odredbe o nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji na kojima je oduvek insistirala (uvek ista) grupa stručnjaka i udruženja; zašto je emiterima dozvoljena promena imena programa iako su ona ključni deo programskih elaborata na osnovu kojih se izdaju dozvole; šta su predstavnici RRA tražili u Kini 2008. godine; šta je vladika Porfirije 2010. godine tražio u Las Vegasu („Sodomi i Gomori“, kako je tada Porfirijev matični manastir Kovilj saopštio medijima); zašto je u RRA bilo zabranjeno sindikalno organizovanje…
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
