„Nijedan zločin klana Belivuk–Miljković neće ostati nerasvetljen. Nakon što smo u kući strave u Ritopeku pronašli tajnu prostoriju u kojoj se osim oružja i eksploziva nalazila industrijska mašina za mlevenje mesa, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova i Tužilaštva za organizovani kriminal definitivno su potvrdili da se u toj mašini nalazilo više DNK različitih žrtava ovog klana“, izjavio je nedavno Aleksandar Vulin, ministar unutrašnjih poslova. Prema njegovim rečima, ova „ubilačka grupa“ ljude je mučila, ubijala i na kraju na najstrašniji način mlela njihove ostatke da bi ih dalje uništila i razbacala.
Tužilaštvo, kako se nezvanično saznaje, sumnja da je ova grupa namamila, a potom u kući u Ritopeku ubila Milana Ljepoju, navijača Gorana Veličkovića i Zdravka Radojevića.
Oliver Stojković, molekularni biolog, redovni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i rukovodilac DNK laboratorije Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta, u razgovoru za „Vreme“ kaže da biološki tragovi mogu biti vidljivi, poput komadića tkiva, mrlja krvi na svetloj podlozi i slično, ili nevidljivi golim okom. Neki od tih golim okom nevidljivih tragova mogu da se uoče pomoću alternativnog izvora svetla. To su one lampe koje bacaju filtrirano, najčešće plavo svetlo, koje viđamo u televizijskim serijama. Tragovi krvi, naročito isprani ili prekrečeni, mogu da se prethodno tretiraju jednom supstancom (luminolom) koja pojačano svetli kada dođe u kontakt sa krvlju. I to se često vidi na televiziji.
Tragovi otisaka papilarnih linija (prstiju) mogu se videti tek nakon što se tretiraju određenim prahom (argentoratom) ili isparenjima od superlepka (cijanoakrilata), pri čemu uspeh u uočavanju takvih otisaka zavisi od vrste podloge. Iako otisci prstiju uglavnom predstavljaju tragove masti i proteina sa prstiju, ovi tragovi mogu da imaju ćelijsku komponentu, a DNK se nalazi u ćelijama, pa mogu poslužiti, sa određenim stepenom uspeha, za DNK analize. Na kraju, neki tragovi se ne mogu uočiti ovim metodama, ali se njihovo prisustvo može pretpostaviti, na primer tragovi ćelija kože na rukohvatu ili okidaču pištolja. U zavisnosti od okolnosti slučaja, kao i na osnovu stručnog iskustva, tragovi se mogu, praktično nasumično, izuzimati i sa takvih mesta.
„VREME„: Kako je objavljeno, u „slučaju Belivuk„, u industrijskoj mašini za mlevenje mesa, pronađeni su određeni DNK tragovi. Kako u ovim slučajevima praktično izgleda analiza?
OLIVER STOJKOVIĆ: Postupak započinje tako što policijski kriminalistički tehničari, koje u novije vreme, zbog CSI serija na televiziji, kolokvijalno zovu „forenzičari“, tokom uviđaja lica mesta obavljaju fiksiranje, dokumentovanje i izuzimanje bioloških tragova. Ako se ovi tragovi nalaze na predmetima koji se u celini mogu odneti sa lica mesta, onda će kao takvi biti fotografisani, popisani, zapakovani i obeleženi. Sa predmeta koji se ne mogu preneti u celini, uočeni tragovi se izuzimaju na podoban način, brisom pomoću vlažnog sterilnog štapića ili struganjem sterilnim nožićem. Tragovi se sa lica mesta, na osnovu naredbe tužilaštva, predaju veštaku, koji ih dalje analizira u laboratoriji. Iz ćelija se izdvajaju molekuli DNK, iz tih molekula se umnožavaju određeni njihovi delovi (geni), da bi se potom sprovela tipizacija (utvrđivanje varijanti) tih gena. Finalni rezultat analize predstavlja DNK profil, koji predstavlja spisak svih varijanti gena koje su u tom tragu pronađene. DNK profili iz tragova se potom porede sa DNK profilima određenih ljudi, a rezultat može biti njihova međusobna nepodudarnost, kao i delimična ili kompletna podudarnost.
Šta se dešava u slučaju podudarnosti?
U slučaju podudarnosti, rezultati se dalje matematički obrađuju, statistički se ocenjuje snaga takvog dokaza. Rezultati takve ocene se, u formi zapisnika o veštačenju sa nalazom i mišljenjem, dostavljaju tužilaštvu koje je odredilo veštačenje. Sve ovo se dešava tokom pretkrivičnog postupka, tako da tužilac, na osnovu ovako prikupljenih dokaza, podnosi optužni predlog, ako je priprećena kazna manja od tri godine, ili optužnicu, za teža dela. Veštačenje se može odrediti i kasnije u toku sudskog postupka, od strane samog sudskog veća, ako neka činjenica ili okolnost nije u dovoljnoj meri utvrđena. Takođe, veštak može tokom samog glavnog pretresa da bude pozvan da pred sudom dodatno obrazloži ono što je našao i da pruži odgovore na eventualna pitanja stranaka i suda.
Pod pretpostavkom, kako se navodi, da je pronađeno DNK uzoraka više osoba, koliko je teško izdvojiti DNK za svaku osobu posebno?
Ako su tragovi fizički zasebni, na primer zub i dlaka, ili izdvojene mrlje krvi, onda se za svaki takav trag izdvaja jedinstven, poseban DNK profil, karakterističan samo za tu osobu od koje potiče taj trag. Ako se, međutim, jedan trag sastoji od mešavine bioloških tečnosti ili tkiva poreklom od više osoba, onda je izuzetno teško, praktično nemoguće odvojiti pojedinačne delove takve mešavine. Posmatrajući neki trag, pre DNK analize, nemoguće je ustanoviti da li je takav trag pojedinačni ili „mešani“. Međutim, ukoliko se nakon završetka DNK analiza ispostavi da je biološki trag predstavljao mešavinu tragova više ljudi, pojedinačni DNK profili se naknadno, kompjuterskom analizom rezultata, takozvanom dekonvolucijom, mogu izdvojiti, ali samo u slučaju da je neka osoba u toj mešavini značajno zastupljenija u odnosu na druge osobe. Na primer, ukoliko „mešani“ biološki trag sadrži dva puta više ćelija od jedne osobe nego od svih drugih osoba zajedno. Takva izdvojena komponenta mešanog traga, ako postoji, zove se „glavna“ ili „većinska“ komponenta, i za nju je moguće utvrditi nedvosmisleno identitet, odnosno poreklo.
A ako ne postoji ta „glavna„, „većinska“ komponenta?
Kod kompleksnih tragova poreklom od većeg broja osoba, kod kojih se ne izdvaja većinska komponenta, nemoguće je izdvojiti DNK svake pojedinačne osobe, pa je i pouzdanost identifikacije znatno manja. Tako, na primer, kod tragova čiji DNK profili izgledaju kao da su četvorokomponentne mešavine, nemoguće je utvrditi sa sigurnošću da li je trag zaista poreklom od četiri osobe, ili se u tom tragu nalazi biološki materijal poreklom od pet, šest ili više osoba.
Može li se na osnovu bioloških tragova precizno utvrditi koliko je žrtava bilo samleveno u ovoj mašini?
Ukoliko su tragovi pojedinačni, poreklom od po jedne osobe, tada je prebrojavanjem jedinstvenih DNK profila moguće identifikovati i prebrojati svaku osobu. Kod „mešanih“ tragova, poreklom od više osoba, uspeh u identifikaciji i prebrojavanju žrtava ili osoba koje su na drugi način doprinele tragovima zavisi od kompleksnosti takvih „mešanih“ tragova. Često tragovi koji, na osnovu kompleksnosti DNK profila, izgledaju kao četvorostruki, vode poreklo od pet, šest ili sedam ljudi. Naime, broj osoba koje su doprinele mešanom tragu se ne utvrđuje, nego se procenjuje na osnovu genetičkih pravila poznatih iz srednjoškolske biologije: svaki čovek na svakom genu nosi dva genetička belega, obeležja, varijante – jedan nasleđen od majke, a drugi od oca. Ovi belezi u jednoj osobi mogu biti isti ili različiti. Dakle, ako u nekom tragu na svim analiziranim genima, od 15 do 20 koliko se analizira, ne nađemo više od dva različita belega, radi se o pojedinačnom tragu. Ako nema više od četiri različita belega, trag potiče od dve osobe, a tragovi poreklom od tri osobe nemaju više od šest različitih genetičkih belega. Naravno, ovaj broj različitih belega može biti i manji, jer čak i nesrodne osobe mogu da imaju neke zajedničke genetičke belege. Zbog toga u tragu u kome je uočeno osam različitih belega, pa izgleda kao da vodi poreklo od četiri osobe, svaka sa po dva belega, može biti sadržan biološki materijal većeg broja ljudi.
