Sukob koji vodi u izbore

Načitani ljudi kažu da su dekabristi na nekim demonstracijama nosili transparent: „Živeo veliki knjaz Konstantin i njegova žena Konstitucija“. Tako su ljudi shvatali ustav. I u Beogradu i dalje traje slična šarada s konstitucijom.

Jednom rukom ustav pišu, drugom ga brišu, jednom nogom ga zaobilaze, a drugom gaze.

Savezni ustavni sud (SUS) doneo je prošlog petka jednu za instituciju poslanika važnu odluku presedan kada je konstatovano da je Administrativni odbor Skupštine Srbije od 11. juna 2002. godine povredio zajamčeno, pasivno biračko pravo 21 poslanika DSS-a i kada je tu odluku poništio.

Sudija izvestilac Milorad Gogić predložio je, a Savezni ustavni sud glasovima svih prisutnih sudija prihvatio da se odbaci odgovor Administrativnog odbora da Savezni ustavni sud i nije nadležan da se bavi ovim pitanjem pošto se zaštita izbornih prava ostvaruje pred Republičkom izbornom komisijom i Vrhovnim sudom Srbije.

Konstatuje se da republički zakon o izboru narodnih poslanika ne sadrži odredbe o zaštiti ostvarenog izbornog prava, već samo predviđa nadležnost i postupak rada i odlučivanja organa u toku izbora. Izveštaj Administrativnog odbora nije upravni akt da bi mogao da bude osporavan u upravnom sporu pred Vrhovnim sudom, a nije ni izborni spor da bi o njemu raspravljao Ustavni sud Srbije. Cilj da se poslanici disciplinuju manje je vrednosti od institucije narodnog poslanika, okosnice zapadnih demokratija.

Kad je o toj odluci u osnovnim crtama obaveštena javnost, dr Momčilo Grubač, vršilac dužnosti predsednika Saveznog ustavnog suda, konstatovao je da je volja birača posle konstituisanja Skupštine do sada bila potpuno nezaštićena, te sud prvi put takvu zaštitu pruža.

Iz Miloševićeve ere ostao je zapamćen onaj slučaj kada je 15. jula 1999. Skupština Srbije oduzela mandate Novoj demokratiji, uz obrazloženje da je „narušila izborne i programske ciljeve SPS-JUL-ND-Slobodan Milošević“, pa je početkom avgusta te godine pokrenut spor pred Ustavnim sudom zbog oduzimanja mandata. Tadašnji njegov sastav proglasio se nenadležnim, kao i sve ostale instance.

U trenutku kada je javnost upoznata s tom odlukom, ona još nije bila stupila na snagu i trebalo je da postane izvršna kada bude objavljena u Službenom glasniku SRJ, a za pisanje obrazloženja i objavljivanje treba nekoliko dana.

SUVERENITET NAD SUVERENITETOM: Premijer Srbije Zoran Đinđić istog dana je izjavio da odluka Saveznog ustavnog suda osporava suverenitet u pravima i obavezama izborne koalicije DOS i da on ne vidi mogućnost da se DOS-u ospori to pravo.

Predsednik SRJ Vojislav Koštunica u petak je ocenio da je to pobeda ili trijumf prava, dokaz da se nešto zaista promenilo posle oktobra 2000. godine, da je dan kada je doneta ta odluka jedan od najvažnijih datuma jer je uspostavljanje pravne države među glavnim zadacima. On kaže da se ta odluka suda mora sprovesti, te da po Ustavu, ako je to potrebno, savezna vlada može da sprovede odluku suda.

Tu Koštuničinu izjavu Demokratska stranka tumačila je kao partijsku zloupotrebu funkcije, rugala se nad tim da on zna da se ta odluka ne može sprovesti. Preeksponirani Čeda Jovanović, šef poslaničke grupe DOS-a, čak je rekao da ta odluka Saveznog ustavnog suda „liči na posao koji su odbili da urade generali Vojske Jugoslavije, od kojih je pre godinu dana traženo da upadnu u Biro za komunikacije“, te da Skupština Srbije ne treba da se bavi odlukom Saveznog ustavnog suda a da to što je Koštunica odlučio da traži zaštitu od ljudi koje je predložio za sudije govori o potpunom dezavuisanju te institucije.

Najavu da će Predsedništvo DOS-a oduzeti sve mandate DSS-u, republički poslanik Socijaldemokratske partije Branko Pavlović opisao je kao nešto što bi značilo direktan državni udar i što bi praktično isključilo svaku mogućnost da se nastavi u pravcu integrativnih tokova ka Evropi i svetu, a mogućnost uključenja u Savet Evrope automatski bi otpala.

Predsedništvo DOS-a u petak uveče 27 jula, istog dana kada je objavljeno da je SUS presudio, zaseda u Novom Sadu i donosi odluku o isključenju Demokratske stranke Srbije iz koalicije. Predsednik Skupštine Vojvodine Nenad Čanak (predsedavao, kažu, u majici na kojoj je pisalo: „Govorio sam ja vama“) izjavljuje da je odluka o isključenju DSS-a zapravo tog dana samo aktivirana, a doneta je zapravo još 24. maja na sastanku Predsedništva DOS-a. Za isključenje DSS-a glasalo je 13 predstavnika koalicije; dva su bila protiv, jedan uzdržan. Čedomir Jovanović, a i drugi iz DOS-a, opravdavali su odluku ne više „kažnjavanjem nediscipline bez obzira na partijsku pripadnost“, već činjenicom da je DSS sve članice DOS-a proglasio za političke protivnike.

DSS i Nova Srbija nisu prisustvovali sastanku.

Predsednik Reformista Vojvodine Miodrag Isakov izjavljuje da je glasao protiv odluke jer veruje da je to „nasilno menjanje volje birača i da to nema pravo niko da radi, pa ni DOS“, mada se može imati milion primedbi na to kako se DSS ponaša.

Po Isakovu, nelogično je da DSS-u budu oduzeti mandati na republičkom nivou i da ta stranka bude isključena iz DOS-a, a da ostane u DOS-u i zadrži mandate na saveznom nivou.

Vladan Batić, ministar pravde u Vladi Srbije, koja se zvanično zalaže za opstanak i rekonstituciju savezne države, izjavljuje da je to „nepostojeći sud nepostojeće države koji ne može da donosi nikakve validne odluke“!

OMALOVAŽAVANJE SUDA: „Revolucionarno“ ignorisanje, potcenjivanje i omalovažavanje sudskih instanci postalo je manir nove vlasti, ponekad uz pozivanje na famozni „separatistički“ član 135. srpskog ustava (preuzimanje saveznih ingerencija kada su ugroženi interesi Srbije), ponekad u sudaru monetarne i sudske, te izvršne i sudske vlasti, ponekad iz težnje za lustracijom sudstva, ponekad iz izborno-marketinških razloga, a ponekad iz obesti većine, čak i posle postoktobarske demisije oko 200 sudija.

Slobodan Antonić, na primer, ukazuje na to da je 10. juna 2002, na sastanku premijera Đinđića i ministra pravde Batića s predsednicima okružnih, trgovinskih i opštinskih sudija sudijama predočena lista zadataka s rokom izvršenja: razrešenje 50-100 sudija, a po inicijativi ministra pravde od oktobra 2001. godine; rok – 15 dana; okončanje započetih postupaka protiv 50-100 čelnika bivšeg režima i lokalnih moćnika; rok – dva meseca…

Karakterističan je slučaj kada je Vrhovni sud Srbije ukinuo privremeno rešenje srpskog ministarstva pravde koje je bilo u korist Orlićeve frakcije Socijaldemokratije, a ono odmah donosi isto, ali sada konačno rešenje o upisu u registar Slobodana Orlića kao zastupnika ove partije.

Uzgred rečeno, iz ostatka DOS-a sada prebacuju DSS-u da je podržao stav da mandati Socijaldemokratije pripadaju koaliciji.

Napad na Savezni ustavni sud novog sastava, koji je jedva formiran posle dužeg političkog natezanja na relaciji Beograd–Podgorica, ozbiljno podriva ono što srpska i savezna strana zastupaju u izbornoj komisiji – da ingerencije budućeg saveznog suda ne budu svedene samo na propise koje donosi buduća Skupština Srbije i Crne Gore, već da se prostiru šire i da u nekoj meri objedinjuju pravosudni sistem.

Naročito nije bilo fer prema profesoru Momčilu Grubaču, jednom pravniku od nesumnjivog integriteta časti i ugleda, prvom saveznom ministru pravde posle dolaska DOS-a na vlast, koji je uostalom, ako se i to broji, došao iz Demokratskog centra, partije koja je ostala u DOS-u. On je upozoravao da će, ukoliko se obistine najave pojedinih lidera DOS-a i ne priznaju odluke suda, svakome biti jasno da mi još živimo u partijskoj, a ne pravnoj državi“, a odluka SUS-a upravo ima nameru da političku državu pošalje u prošlost.

Posle najave da će se odluka suda zaobići tako što će se svim poslanicima DSS-a oduzeti mandati, opomenuo je da izigravanje odluke suda takođe ne bi bilo dobro. Kad je predsedništvo DOS-a takvu odluku donelo, odbio je da problem više komentariše pretpostavljajući da bi taj slučaj mogao ponovo da se nađe pred istim sudom.

MANIPULACIJE: Pošto su preko vikenda shvatili da nije sasvim pametno da skupštinsko telo baš direktno odbije odluku presedan Saveznog ustavnog suda, dosetili su se da u ponedeljak 29. jula, pre nego što je odluka Saveznog ustavnog suda objavljivanjem u Službenom glasniku stupila na snagu, Administrativni odbor jednostavno poništi svoju odluku od 12. jula i sprovede novu odluku Predsedništva DOS-a o oduzimanju svih mandata DSS-u. Raspodelu tih mandata odložili su za narednu sednicu.

Ispostavilo se da je Predsedništvo DOS-a zapravo aktiviralo svoju zamrznutu odluku od 24. maja koju je očito čuvalo u rezervi za slučaj da sud poništi odluku o oduzimanju 21 mandata. Nekako su izračunali da je oduzimanje svih mandata najjačoj stranci manje nezakonito od oduzimanja manjeg broja. Osnovu su potražili u članu 88. izbornog zakona (prestanak mandata u slučaju isključenja iz stranke ili koalicije). DSS je ponavljao raniju argumentaciju da po koalicionom sporazumu mandati pripadaju partijama, da po ugovoru nema isključenja iz koalicije, da DOS kao koalicija nije registrovan, itd.. To, kako se i očekivalo, nije prihvaćeno, kao što nisu prihvaćeni ni drugi prigovori.

Pre nego što je u junu došla pred Administrativni odbor, odluka Predsedništva DOS-a mogla je da bude uručena preko ovlašćenih lica, a to su po članu 3. DOS-ovog koalicionog sporazuma bili Nebojša Bakarac i Siniša Nikolić. Tako je, možda, bilo do aprila ove godine. Tada je odlukom Predsedništva DOS-a ovlašćeno lice postao Siniša Nikolić. Bakarec je eliminisan navodno zbog nestručnosti. On je ipak došao na junsku sednicu Republičke izborne komisije (RIK) da bi upozorio da podnesak sekretarijata DOS-a nisu podnela oba ovlašćena lica, kako stoji u tački 3. Koalicionog sporazuma, već samo jedno, Siniša Nikolić. Pre toga, još 18. aprila, u jednom pismu Predsedništvu DOS-a Dragan Maršićanin traži da Republička izborna komisiju uskrati pravo Siniši Nikoliću da sam, bez Nebojše Bakarca, zastupa DOS. Siniša Nikolić pak tvrdi da je i Bakarac svojevremeno sam podnosio neka pismena RIK-u – valjda kad je DSS menjao svoje poslanike. Taj detalj ukazuje na duge organizacione pripreme za oduzimanje mandata DSS-u.

Do izmene sastava Republičke izborne komisije došlo je 5. juna. RIK se 12. jula konstituisao u novom sastavu i potvrdio izveštaj Administrativnog odbora.

POSLANIK NA SILU: Stvar se još komplikuje – posle one junske odluke Administrativnog odbora, Republička izborna komisija je već dala mandate novim poslanicima, kojima bi sad po logici poništavanja prethodne odluke te mandate valjalo oduzeti pa im ih ponovo dati. DSS komentariše tu situaciju kao apsurdnu: neki s liste i jesu poslanici i nisu poslanici, nekima će, opet, dvaput biti oduzet mandat. Nekima će dvaput biti davan. Oni upozoravaju i na činjenicu da „Koalicija DOS – Vojislav Koštunica“ izbacuje poslanike kojima je predsednik Vojislav Koštunica.

Administrativni odbor je, 11. juna zbog neredovnog dolaska DSS-ovih poslanika na skupštinska zasedanja oduzeo ovoj stranci 21 mandat u okviru tzv. „kažnjavanja nedisciplinovanih poslanika“, zapravo kažnjavali su DSS zato što je odbijao da učestvuje u jednoj inače improvizovanoj rekonstrukciji srpske vlade.

Pošto DSS nije imao dovoljno neraspoređenih poslanika, zamenili su mu 11 poslaničkih mandata, a ostatak je podeljen drugim strankama DOS-a. DSS je posle toga imao 35 poslaničkih mesta u Skupštini, ali iz protesta zbog oduzimanja mandata stranačkim kolegama nisu hteli da učestvuju u radu skupštine, ali su zadržali mandate, dok 11 „novoizabranih“ poslanika DSS-a piše dopis Republičkoj izbornoj komisiji da tako dodeljene mandate neće prihvatiti. RIK taj njihov stav ignoriše.

NEPOTIZAM: DSS tvrdi da je sastav te komisije suprotan članu 29. izbornog zakona po kome nijedna stranka ili koalicija ne mogu imati više od polovine članova u stalnom sastavu svih organa za sprovođenje izbora. U prigovoru koji je Nebojša Bakarac, potpisujući se kao ovlašćeno lice, 12. juna uputio Republičkoj izbornoj komisiji upozorava se i na nepotizam: „Gospođu Biserku Živković, sekretara sekretarijata za zakonodavstvo pri vladi RS, pozivam da zanemari svoju bračnu vezu s potpredsednikom Demokratske stranke i saveznim ministrom unutrašnjim poslovnika gospodinom Zoranom Živkovićem“. Biserka je na sednici koja je usledila veoma energično prekidala raspravu zahtevima da se glasa: „Republička izborna komisija ne može da ocenjuje da li je Skupština Srbije ili bilo koji njen odbor donela ili nije donela ispravnu odluku…“ Mi možemo da glasamo hoćemo li uvažiti to što je ovlašćeni predlagač nama podneo i da promenimo poslanike ili nećemo…“

OPTUŽBE: Slobodan Antonić već dugo upozorava da oduzimanje mandata DSS-u zato što neće da podržava Đinđićevu vladu izgleda ne samo nemoralno već i predstavlja jedno u nizu ozbiljnih kršenja legitimnost parlamenta.

DSS u toku te operacije jako zaoštrava retoriku u svojim saopštenjima: „odluka Predsedništva krnjeg DOS-a o isključenju Demokratske stranke Srbije iz te koalicije“… “ nije ništa drugo do mahinacija i krađa“; donošenje ovakve odluke istog dana kad je Savezni ustavni sud doneo presudu je „partijski državni udar“ i „nasrtaj na najviše institucije države i pravnog sistema“; „kad neko ko nelegalno drži u rukama svu izvršnu vlast u zemlji bahato saopšti da ne priznaje odluke najviših sudskih instanci, on se neminovno poistovećuje s bosovima kolumbijskih mafijaških kartela i bezočno krši volju naroda iskazanu na izborima…“

DSS zapravo i ne pojačava retoriku, već ponavlja ton kojim je govorio 12. juna kada je Republička izborna komisija potvrdila odluku Anketnog odbora o oduzimanju 21 mandata DSS-u: „Republička izborna komisija… nije ništa drugo do puka kopija krnjeg predsedništva DOS-a, (koja je) „prevazišla i ozloglašeni RIK iz vremena lokalnih izbora 1996. i SIK iz septembra 2000. godine“, a „predsednik današnjeg RIK-a nije ni Balša Govedarica ni Borivoje Vukićević, ali nimalo ne zaostaje za njima kada je reč o odnosu prema zakonitosti“, a izuzetak je to što se u prethodnim dvema komisijama princip nepotizma nije toliko poštovao koliko u sadašnjoj…“

Da li nešto sledi iza DSS-ove retorike?

Posle odluke o isključenju DSS-a iz koalicije i odluke Administrativnog odbora od 29. jula o oduzimanju mandata, ova stranka je najavila krivične prijave protiv više lica, uključujući članove Administrativnog odbora i poimenice, ovlašćenog lica Siniše Nikolića, novu žalbu Saveznom ustavnom sudu.

Oni u novom saopštenju obznanjuju da da će se ova stranka boriti „svim legitimnim sredstvima protiv ovakve uzurpacije biračkog prava i postizborne krađe glasova, uverena da će i građani umeti da pruže adekvatan odgovor vlastoljublju i samovolji pojedinaca iz krnjeg DOS-a“. Ne precizira se kakav oblik ta vaninstitucionalna borba može imati i kada će početi. Izvesno je da je rukovodstvo DSS-a izloženo pritisku da nešto preduzme, da se više ne oslanja samo na princip da flota deluje i kad ne puca i da konačno pokažu da nisu samo gnjavatori.

Čini se neostvarivim politički redosled za koji se DSS zalaže – prvo savezni, pa republički ustav, savezni, pa republički izbori. Pošto ova stranka najavljuje da će se posle dugog oklevanja podići; pošto je očito da ne može da propusti ovaj jaki povod; s obzirom na to da SPO, NDS i Socijaldemokratija takođe pojačavaju aktivnost i odbrojavaju preostalih pet-šest nedelja do septembarskih demonstracija radi vanrednih izbora; pošto izbore traži i stara opozicija (SPS, Radikali, SSJ); pošto se vlada oslanja na podršku zapravo samo jedne četvrtine glasača; pošto je član vladine koalicije Velimir Ilić simptomatično odsutan, pošto drugi član i ministar Batić vodi neku svoju politiku; pošto se ovde vlada nedopustivim improvizacijama – dilema bi uskoro mogla da glasi: izbori, ili slom (vidi antrfile „Izigravanje parlamentarizma“).

GONZALES SOLANA: Jedna okolnost možda odlaže rasplamsavanje sukoba bar do sredine avgusta. Uostalom, i Koštunica odlaže svoju odluku o kandidaturi za predsednika Srbije za dve nedelje, očito do trenutka kada će Solana otići iz Beograda.

Savet ministara EU tražio je od jugoslovenskih političara da apsolutni prioritet daju usaglašavanju savezne ustavne platforme. Produžetak roka od dve nedelje dat je da bi se iz Beograda poslao neki pozitivan izveštaj. U utorak su u potkomisiji Savezne ustavne komisije počela usaglašavanja uz pomoć Venecijanske grupe. Po rečima Zorana Lutovca (Pres klub, ponedeljak), izborna kampanja i politička podeljenost i u Srbiji i u Crnoj Gori otežava rad na izradi ustavnog dokumenta jer, umesto da se pri kraju rada čuje više kompromisnih predloga, na sto padaju sve rigidniji zahtevi.

Solana će doći u Beograd za dve nedelje kada stvar treba da se prelomi. Taj političar bi možda trebalo da se predstavi i kao Felipe Gonzales, pošto bi moglo da se desi da, pored posredovanja u ustavnom sporenju posreduje i u rasvetljavanju izborne krađe, što je Gonzales učinio 1997. u vreme masovnih opozicionih protesta.

U DSS-u, kako izgleda, procenjuju da mogu uknjižiti izvesnu prednost na činjenici da se ostatak DOS-a nije mogao složiti oko isticanja zajedničkog predsedničkog kandidata a da se lako složio oko deobe tuđih mandata, te da je druga strana zapravo napisala Koštuničinu izbornu platformu. On bi, ako je taj zaključak tačan, a s obzirom na to da je javnost pokazala da ne podnosi izbornu krađu, mogao samo da ponavlja: „Vidite li šta rade!“

Druga tema će se ticati podrivanja države. Raspisivanje predsedničkih izbora u toku pregovora o ustavnoj platformi i neke druge poteze on je već okarakterisao kao podrivanje savezne države i verovatno će tome dodati i ovo dezavuisanje Saveznog ustavnog suda.

Ta koalicija više ni u tragovima ne postoji i pitanje njene legitimnosti posle ovakvih „kombinacija“ i ponižavanja narodnih poslanika, Ustavnog suda, i niza institucija, permanentne proizvodnje državne krize postavljeno je na veoma provokativan način.

Neminovna zaslepljenost u sukobu tolikih razmera skinuće, očito, sva pitanja s dnevnog reda dok oni ne izađu i međusobno se ne odmere, kako jednom reče onaj espeoovac, ili na trgu slobode ili na biračkim mestima. Bolje na biračkim mestima, pre nego što se napravi mnogo više štete.