Struka i bruka

Poznato je da su rudari Kolubare, možda, bili onaj teg koji je opredelio ishod prošlooktobarskih događaja u Srbiji. Poznato je i šta je posle bilo, pa i to da su rudari na svom terenu došli na svoje, da njihovi ljudi danas upravljaju firmom. Zahvaljujući pisanju nekih medija postaje poznato i kako su se novinari ovog kolektiva snašli u promenama. Priča koja sledi govori o tome kako nova vlast barata sa novinarima, kao i, ponajpre, kako oni barataju sami sa sobom.

Dakle, v.d. generalnog direktora Rudarskog basena Kolubara Vladan Jovičić (DSS odbornik i republički poslanik) u aprilu je imenovao novu glavnu urednicu Nadeždu Radovanović, koja je u listu „Kolubara“ radila kao novinar. Time je smenjen Milorad Đoković. Na to je pet članova redakcije reagovalo ogorčeno i iznenađeno, jer je sve izvedeno iza leđa redakcije, na način starih i poznatih kadrovskih kuhinja, i to u vremenu društvenog zaokreta ka demokratskim promenama. Još su mišljenja da urednica plus Tomislav Živković nemaju profesionalni, stručni i moralni kredibilitet da vode list, pa predlažu da poslovodstvo poništi odluku i o svemu malo zapita i redakciju. Napisali i da su sa svojim stavovima upoznali sve relevantne činioce u EPS-u i vlasti, kao i sredstva informisanja. U poslovodstvu, nezvanično, kažu da im ovaj slučaj nije trebao, nova urednica, a pogotovu lik koji je prati možda nije najbolje rešenje, ali oni jednostavno nisu imali koga tu da stave, „jer su svi bili sa druge strane barikade“.

PREBACIVANJE NORME: Smenjeni urednik Milorad Đoković, trenutno na bolovanju, nije primio rešenje o razrešenju, a donosili, okačili u firmi. Pravi novinarski stahanovac, samo piše, proizvodi, objavljivao u 32 lista, napisao šest knjiga, nekoliko radio-drama, dobijao nagrade Tanjuga, UNS-a, „Borbe“… Dok priča, kaže, pokušava da bude što objektivniji, kao da sam piše tekst. U redakciji za smenu načuli još u januaru, videli da Nada i Toma nešto idu u Beograd, kao oko monografije, kažu mu izgleda da si smenjen, dobro, bio spreman na to, ima neku objektivnu odgovornost, razume da dođu novi ljudi, ali kad je video ko je izabran, ljudi bez profesionalne biografije koji u životu nisu napisali kritičnu rečenicu, koji nisu novinari, rešio da se do kraja i do svih instanci bori za dostojanstvo profesije. Taj Toma dva puta bio propali odbornički kandidat SPS-a i JUL-a, ono što je on, kao honorarni dopisnik RTS-a, slik’o baš je za slikanje. Nije mu jasno. Sa novim rukovodstvom ostvario dobru saradnju, i u vreme i posle oktobarskog štrajka, non-stop pis’o, izveštav’o, prvi objavio intervju sa novim direktorom Jovičićem, non-stop pratio nesreću na Ibarskoj magistrali, u kontinuitetu se bavio temama visokog rizika… sve to radio i prebaciv’o normu u matičnim novinama, sad mu to minus… Izdao specijalno izdanje lista o događajima u Kolubari, već šestog oktobra.

Bilo prigovora da je sarađivao sa prethodnim režimom, dobro, ali nastojao je da uvek bude svoj, novinar, lojalan u granicama podnošljivosti, nije moglo drugačije. Kažu da je u listu, pred izbore, izašao specijalni dodatak sa kandidatima levice, jeste, opirao se, ali to nije bila njegova ideja. Za zlo mu uzimaju i što je u „Svedoku“, novembra, objavio intervju sa prethodnim „gazdom“ Milovanom Žunićem, jeste, ali u tom intervjuu je postavljao tako neprijatna pitanja da se na kraju izvinio čoveku. Kažu, rehabilituje Žunića, a bio mu izazov da razgovara sa politički mrtvim čovekom.

Posle 5. oktobra imao podršku, ali kad je počeo da otvara novine, vidi na delu stari sindrom, što si ovo, što si ono, zašto o Nezavisnosti, zašto o platama, zašto o neiskorišćenosti kadrova, tekst o zapošljavanju „prvoboraca“ morao da povuče, video, poverenje se topi. Dobro ’ajde, da je došao neko sa strane, neko zaslužan, bilo je valjda ljudi, ali onaj Toma da vodi glavnu reč… Ne treba njemu funkcija urednika, da mu sad ponude veću platu, kola, odbio bi, samo hoće da sačuva integritet profesije, i zbog toga će sa kolegama ići do svih institucija na zemaljskoj kugli. Jesu takoreći bili bilten SPS-a, ali komentara nije bilo, uvek bili iznad sivila štampe, lično za komentar „Za kim zvona zvone“, o padu Krajine, odmah dobio packe. Sad vidi, za srozavanje profesije nisu krivi ni bivši režim ni nova vlast, već novinarski mediokriteti koji idu za gazdama. Taština ili ne, tek namerava da napravi izložbu svih svojih tekstova i knjiga.

MRAČNA POZADINA: Redakcija „Kolubare“, novinari sa novom urednicom na radnom mestu. List je 15-dnevnik koji se isteruje kao mesečnik, ali posao se poštuje. I plata za poštovanje, istera se to i do 20 ’iljada. Nova urednica nije načisto da li da razgovara, traži da zovu Tomislava Živkovića, seda pod uramljenu grafiku na kojoj je motiv rudarskog kopa, u ugao rama udenuta fotografija Nade i Tome. Počinje bespotrebna afera, u „Kolubari“ je sve smenjeno, kadrovske smene su prirodan put, do toga je došlo i u listu, i šta s tim? Novinarski ’lebac jede 27 godina, sve vreme sa blokom u ruci i na terenu. Vadi svesku na kojoj piše „Knjiga nadnica“, proverava, ima ih 16 u redakciji, peticiju protiv njenog postavljenja potpisalo petoro. Prelazi na novinarsku analizu. Tu je, kaže, Olivera Šoltiš koja nikad nije radila novinarski posao, već dve godine na porodiljskom bolovanju, ako se pridružuje valjda treba da je na poslu. Ona je od svih najviše iznenadila, inače, to je osoba sa srednjom stručnom spremom koja je zaposlena jer je bivši direktor školski drug njenog oca. Zapanjena je, svi je prihvatili korektno, kao svoje dete, a ona ovako vraća.

Kad se pojavila peticija otišli kod generalnog direktora, tražili da ih zaštiti od ovih stvari i ovih ljudi, on rekao naravna stvar. Kaže i da sve ima mračnu pozadinu, pre tačno 18 godina troje je od ovih petoro bilo protiv njih petoro, znamo kakvo je to vreme bilo, sve stiglo do Opštinskog komiteta, jednom što je sad potpisao, Miroslavu Živanoviću, zabranjeno da se bavi novinarstvom. Sad se to zlo vraća njenim imenovanjem za urednika, njih devet nije potpisalo peticiju, bili kod direktora, od potpisnika niko nije došao, ignorisali direktora. Pristigli Toma sa brkovima pomaže Nadi sugerišući da se kaže kako su dve dame potpisnice došle do mesta novinara. Dobro, jedna kao dete umrlog radnika, to je po pravilniku, ali druga, direktno iz Opštinskog komiteta, i odmah počela podela ljudi na zdrave i nezdrave snage, imaju dokumentaciju. Takoreći zajedničkim snagama i u dujetu nastavljaju s analizom, Nada se pita šta je to moralni kredibilitet, nije osuđivana, nije kažnjavana, nikad nije bila član SPS-a, a oni su bili partijski aktivisti, i to u najvišim vrhovima, analitički se umeće dvostruki odbornički kandidat levice Toma, i još pita, jesmo li videli Đokovića, ne mogu da ga nađu da mu uruče rešenje. Nada, kojoj se vratila misao, nastavlja, mislila da ne prihvati funkciju, upravo zbog onoga od pre 18 godina, ali prihvatila, zato što smatra da može da odgovori poslu, nikad nije imala koks, ne razume reakcije kolega, nikad nije pokazala nekolegijalnost. Uključuje se Toma rečima da Živanović nije tehnički urednik, on ima školu za tehničke urednike, Živanović je taj posao radio jer je Milun, koji ima rešenje tehničkog urednika, sklon piću, Nada ga preseče da ne priča o tome, ali Toma nastavi da treba da se zna, da Živanović nije nikakav politički neistomišljenik i stradalnik, zbog njega napušt’o partiju.

Vade broj novina izašao pred izbore u septembru, pokazuju Đokovićev uvodnik u kome se kaže da će i posle izbora opstati narod i ostati levica. Reagovali su na sastancima, to nije uvaženo, došao 5. oktobar, na poprištu opet oni koji su pravili biltene, sad oni prezentiraju događaje, i to koleginica potpisnica peticije, koja to nikad nije pratila, svi burno reagovali. Nada uverava da će list očistiti od politike, a što se tiče onoga što pišu o njima, ništa ne demantuje, satisfakciju će tražiti redovnim putem. Još kaže, što se tiče kolege Tome (o meni se radi, kaže Toma, Sud časti ima da kaže ko je moralan), on nije dobio rešenje tehničkog urednika, ali je ona, procenjujući interese lista, odlučila da je on najbolji za to mesto, zna pos’o. Za slikanje se začešljava, 18 godina, i to kaki, honorarni dopisnik RTS-a sklanja se od fotoaparata.

Generalni direktor Jovičić deluje totalno opušteno, tako i priča. Promenom vlasti, sa novim ljudima, i u Kolubari, promenili se uslovi. Svaki dinar se okrene pet puta, svemu se prilazi opuštenije, racionalnije. Naravno da ima otpora, ali sve lomi argument rezultata, u tehnici postoji jedna istina, a ne sto, brzo se prepoznaje ono što daje rezultat. Proizvodnja je veća za tri posto, zahvaljujući boljoj raspodeli povećane plate, uvećane su i devizne rezerve preduzeća… Što se tiče slučaja sa listom, njima treba savremena služba informisanja koja će pratiti otvaranje društva i stremljenja firme, da informiše prema unutra, i prema spolja, da budu servis koji će informisati i druge medije. Primetio je da su oni koji su objavljivali izborne liste leve koalicije nastavili sa udvaranjem, pa su i njega „zveknuli“ preko cele strane. Vreme će pokazati da li je nova urednica bolja ili gora od Đokovića, Đoković je to dovoljno dugo pokazivao, ima ovlašćenja i odluku nije doneo napamet, ako se ne razume u novinarstvo, ume da prepozna organizovanost i posvećenost poslu. A što se tiče druga Tome, ne zna kod koga taj figurira, mišljenja je da je taj čovek ubačen u celu priču da bi dao argumente za protivljenje imenovanju nove urednice. Kakva će taj i takav zaduženja dobiti stvar je urednika.