Od početka godine u Srbiji je potvrđeno prisustvo tri tipa virusa: AH1, AH3 i virus B koji je dokazala laboratorija u Novom Sadu kod jednog ruskog državljanina.
Za ovu sezonu nabavljeno je 297.159 doza vakcina za sezonski grip francuskog proizvođača „Sanofi“, koju o trošku RFZO mogu da prime hronični bolesnici sa poremećajima plućnog i kardiovaskularnog sistema i sa metaboličkim poremećajima uključujući i šećernu bolest, ali i osobe starije od 65 godina, rezidenti i zaposleni u gerontološkim centrima, deca, omladina i starije osobe smešteni u ustanovama socijalne zaštite i lica zaposlena u tim ustanovama, zaposleni u zdravstvu i zaposleni u javnim službama koji su posebno izloženi infekcijama.
Čekaonice domova zdravlja su pune ljudi sa visokom temperaturom i respiratornim infekcijama, medicinska sredstva za suzbijanje simptoma gripa koja se mogu nabaviti bez recepta idu „kao alva“, ali zato vakcina protiv sezonskog gripa već treću godinu zaredom izaziva izuzetno slabo interesovanje.
Stvar je došla dotle da je ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović nekoliko puta od početka godine apelovala na građane, pre svega na ugroženi deo populacije, da primi vakcinu protiv gripa, a slične poruke stigle su i iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.
Koordinatorka za grip, dr Dragana Dimitrijević, istakla je sredinom meseca da za sve koji se dvoume nije kasno da se odluče u korist imunizacije, a Jelena Obrenović, šefica Odeljenja za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti u „Batutu“, istakla da nije kasno vakcinisati se ni na kraju sezone, jer osoba može biti baš poslednja u nizu onih koji se razbole u toku sezone gripa.
Gotovo svakodnevni apeli, međutim, nisu naročito urodili plodom. Vakcinu protiv sezonskog gripa do sada je primilo oko 60 odsto planirane populacije, što je na nivou prošle godine, ali daleko manje u odnosu na period pre sezone pandemijskog gripa 2009/2010.
Šta se desilo sa poverenjem u imunizaciju?
Najprecizniji i najkraći odgovor bio bi – svinjski grip. Natezanja oko toga koliko je (u tom trenutku) ponuđena vakcina dobro rešenje izazvala su opštu pometnju i konfuziju. O razlozima „za“ i „protiv“ sudili su i kompetentni i nekompetentni. Sastav vakcine i njena (uglavnom neželjena) svojstva i dejstva punili su novinske stupce. Bolest spavanja, Žilijen-Bareov sindrom (koji može izazvati paralizu) i hodanje unatraške samo su neke od nuspojava za koje se pisalo da ih „Novartisova“ vakcina (koja, uzgred, po nekim autorima, sadrži i ćelije raka) izaziva. Sve je krunisano aferom o spornoj nabavci vakcina, a ljudske žrtve su, u celoj priči, ostale u drugom planu.
Otpor prema vakcinaciji, dakle, počiva na strahu od nuspojava koje vakcina može da izazove, ali čini se još više na raširenoj pretpostavci da farmaceutske kompanije i posrednici u nabavci vakcina ekstremno zarađuju na ljudskom zdravlju.
Kroz to su u protekla dva veka, međutim, prošle skoro sve vakcine.
Nacionalna liga protiv vakcinacije protiv kravljih boginja u Velikoj Britaniji je, na primer, do 1885. imala 100.000 članova, a kroz svoje medije je manipulisala podacima, navodeći čak i da je vakcinacija uzrokovala smrt 25.000 dece tokom pretposlednje decenije XIX veka. Kampanja protiv vakcinacije u Stokholmu je bila tako intenzivna da je 1874. izbila ozbiljna epidemija variole. Šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka u Laosu, Kambodži i Vijetnamu praktikovalo se odsecanje vakcinisanih ruku kao demonstracija otpora imunizaciji. Koliko god ovi primeri delovali radikalno, na kraju se uvek ispostavljalo isto – imunizacija je „nužno zlo“ koje donosi više koristi nego štete.
Prošle nedelje ministarka zdravlja je izjavila da je svesna da je glavni razlog za slab odziv na imunizaciju nepoverenje građana i neznanje u vezi sa vakcinom.
Iako ove godine nemamo kontroverzna tumačenja o sastavu i delovanju vakcine protiv sezonskog gripa, iako pouzdano znamo da nije u pitanju „Novartisov“ proizvod, iako su nam ispostavljene brojke o količini i ceni nabavljenog cepiva, malo je onih koji su spremni da „zavrnu rukav“ i time demonstriraju nepoverenje prema kombinaciji meda, limuna, rakije i belog luka kao spasonosnog rešenja u borbi protiv gripa.
Na kraju, pravo je čudo da u Srbiji još nije urađeno zvanično ispitivanje javnog mnjenja o poverenju u vakcinaciju. Ovako, sudeći po medijskim izveštajima i raznoraznim forumima, ispada da građani Srbije više veruju u beli luk nego u vakcinu protiv gripa. Da se razumemo, beli luk ima svakojaka blagotvorna svojstva, ali izazivanje otpornosti organizma na virus gripa nije jedno od njih.
