(AL-MASIRAH TV CHANNEL via AP)
U Jemenu raste broj civilnih žrtava. Građanski rat je razorio polovinu zdravstvenih objekata, na stotine povređenih treba da bude zbrinuto
Najmanje 85 ljudi poginulo je u stampedu u glavnom gradu Jemena, Sani, kada je prilikom podele humanitarne pomoći za praznik Ramazan došlo do nekontrolisanog meteža.
Oko 300 osoba je povređeno, a desetine su u kritičnom stanju, javila je televizija Al Masira koju vode Huti, pozivajući se na direktora zdravstva u Sani. Broj žrtava i dalje raste, među njima ima i žena i dece.
Ugroženi milioni dece
Prema podacima UN-a od prošle godine u Jmenu je ubijeno više od 11.000 dece. Oko 2,2 miliona dece je pothranjeno, a svako četvrto dete u zemlji je mlađe od 5 godina. Život dece ugržavaju kolera i raznioblici boginja, prosto zato što nema vakcina, stoji u izveštaju UN-a. Oko 4000 dece je od 2015. nasilno regrutovano i poslato u rat.
Dečiji fond Ujedinjenih naroda (UNICEF) objavio je da je za 11 miliona dece u Jemenu potrebna humanitarna pomoć i da je 484 miliona dolara hitno potrebno za nastavak pomoći toj zemlji.
“Ukoliko se ne poduzmu hitne mjere, milioni su u opasnosti od pothranjenosti”, navodi se u zvaničnom saopštenju UNICEF-a.
Navodi se takođe da se u izbegličkim kampovima nalazi više od 2,3 miliona dece čije osnovne potrebe ne mogu biti zadovoljene.
Zaboravljeni građanski rat
Huti, pobunjenici bliski Iranu, preuzeli su kontrolu nad glavnim gradom Jemena pre 9 godina. Početak ovog rata bio je uvod u vojnu kampanju koju je protiv Huta naredne godine pokrenula Saudijska Arabija sa još osam zemalja (Egipat, Katar, Kuvajt, UAE, Jordan, Maroko, Sudan, Bahrein i plaćeničke formacije).
Vojnom intervencijom građanski rat prerastao je u regionalni sukob, što je dovelo do daljeg produbljivanja konflikta između vahabijske Saudijske Arabije, koja podržava predsednika Abdu Rabuha Mensura Hadija, i šiitskog Irana koji podržava Hute.
Jemen je u zadobio pažnju svetske javnosti nakon terorističkog napad na redakciju časopisa „Šarli Ebdo“ u Parizu. Istog dana desio se i bombaški napad u Sani u kome je poginulo više od 30 ljudi.
Kriza u Jemenu preti milionima ljudi, koji stradaju indirektno od gladi i siromaštva. U senci građanskog rata, narod brine jedino kako da preživi, a Ujedinjene nacije su vremenom prestale i da vode istrage o ratnim zločinima.
Devet dolara po osobi za pomoć
Ovaj građanski rat koji je izbio pre devet godina izazvao je jednu od naivećih humanitarnih kriza koja je i podstakla ljude da se okupe kako bi primili donacije za hranu. Pomoć je iznosila 5.000 jemenskih rijala, ili oko devet dolara po osobi.
Na video snimku koji je televizija objavila u aplikaciji za razmenu poruka Telegram vidi se masa okupljenih ljudi, dok neki vrište i viču i pružaju ruku kako bi bili izvučeni na sigurno. Obezbeđenje se, navodi Rojters, borilo da uspostavi kontrolu.
Dva trgovca odgovorna za organizaciju donacija privedena su i istraga je u toku, saopštilo je ministarstvo unutrašnjih poslova koje kontrolišu Husi. Oni su u martu ove godine uveli stroga ograničenja za humanitarne letove koji stižu u Sanu.
Rat u Jemenu razorio je i polovinu zdravstvenih objekata, te su Ujedinjene nacije pozvale da se obrati pažnja na zdravstveni sektor. Koliko je kritično stanje govori i podatak UN-a da svaka dva sata umre jedna trudnica od uzroka koji bi mogli da se spreče ako bi se zdravstvene usluge poboljšale.
Z.S/Al Jazeera/RTS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U petak, 1. avgusta, navršava se devet meseci od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Kako će, kada i gde stradalima biti odata pošta
Uključio sam radio, neku hrvatsku stanicu – Franjo Tuđman je upravo slao poruku Srbima da ostanu u svojim kućama, jer je počela akcija “Oluja”. U tom trenutku, a bilo je 5:02, 4. avgusta, započela je kanonada i nestalo struje, tako da Tuđmanovu poruku nisam saslušao do kraja. Jaka eksplozija odjeknula je u blizini – ležeći na podu, video sam kroz prozor da je pogođena zgrada u komšiluku poznata kao S-13, najviša u Kninu. Nigde u blizini nije bilo ni jednog jedinog vojnog objekta
Moji roditelji nikada nisu dozvolili da odlazak u Knin i Hrvatsku preraste u nedostižnu nostalgiju – na čemu sam im ja izrazito zahvalan – već se zadržavao u granicama posjete onima koji su se vratili. O ratu nikada nisu i ne pričaju mnogo, već su se uvijek vodili sjećanjima na predratni period života. Samo na moje veliko insistiranje počeo sam da kroz godine dobijam svjedočenja iz ratnih godina
Osim što su zaduženi da usmeravaju i legitimišu Vučićevu samovolju, to su ljudi kojima građani dolaze pod prozore da im zvižde. Po zemlji u kojoj se ministri kreću u tajnosti, poput razbojnika, sastaju sa lokalnim jatacima, pa brzo beže natrag. U Knjaževcu ih je čuvala Žandarmerija kada su obeležavali sto dana rada. Zato – poslednja Vučićeva vlada. Teško da će naći još voljnih da ih on ponižava, a građani preziru
U Srbiji su legalizovani lažni izbori, ona po tome nije izuzetak, ali ako je ikada postojala živa volja u narodu za promenom, taj moment se upravo događa. Ljudi kao da osećaju da ako to ne bude sada, predaja je potpisana i ostatku Srbije sledi ono što se dogodilo Srbima na KiM: sporo ali sigurno odumiranje zajednice koja nema nikakvu budućnost
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
