Stadionska groznica, pustoš na tribinama

Himna Lige šampiona prolama se krcatom Alijanc arenom. Die Meister, die Besten, les grandes equipes, the champions… Fudbaleri Bajerna i Arsenala se postrojavaju na teren, a oči su im ispunjene žarom i odlučnošću. Ipak, nije mala stvar boriti se za polufinale Lige šampiona. Dok adaptirani tonovi Georga Fridriha Hendla iz 1727. odjekuju prestonicom Bavarske – Alijanc arena postaje pozornica.

Nešto više od 90 minuta kasnije, Bajern pred domaćom publikom uspeva da obezbedi polufinale i zakaže epski susret sa Real Madridom. Pod reflektorima istog tog stadiona, čuvara nebrojenih trofeja bavarskog kluba iz proteklih decenija. Die Besten.

I dok se tribine jednog od najpoznatijih stadiona planete po ko zna koji put pripremaju da ugoste desetine hiljada navijača željnih osećaja izazvanih samo sportom, 950 kilometara jugoistočno neka druga Alijanc arena već mesecima stoji u mraku. Da, Bajernov dom ima svog imenjaka – i to u Srbiji. Samo što je on daleko od minhenske atrakcije. Stadion “Kraljevica” u Zaječaru, poznat pod nadimkom “srpska Alijanc arena”, još uvek čeka da na njega zakorače prve kopačke. I nije bez razloga rečeno da se čekanje isplati. Jer, izgleda da će i “Kraljevica” konačno dočekati delić atmosfere u kojoj njen nemački blizanac uživa svake nedelje. Još samo nekoliko meseci strpljenja i praznih tribina, sve dok na novoizgrađenom stadionu u Zaječaru ne zaigra – OFK Beograd.

NEIZVESNO SUTRA STADIONA OFK

“Srpska Alijanc arena” nije znala svoju namenu sve do prošle nedelje kada je portal Sportklub objavio da će novi stadion u Zaječaru od naredne sezone biti dom fudbalera OFK Beograda, kluba u kome se fudbal igrao još u prvim decenijama prošlog veka. Nakon što su mediji preneli vest da će beogradski klub domaće utakmice igrati 240 kilometara od Beograda, OFK Beograd se oglasio saopštenjem gde navodi da će se, zaista, zbog renoviranja stadiona privremeno preseliti na neko drugo mesto. Ali, u saopštenju su izostale i nova lokacija i podatak o trajanju premeštaja.

Upravo zato, dugogodišnji sportski novinar i glavni urednik portala Kompas-info Vladimir Živanović kaže za “Vreme” kako brine da odluka o privremenom preseljenju beogradskog kluba može da preraste u trajnu selidbu.

“Prethodna uprava OFK Beograda, pre nego što su došli sinovi Zvezdana Terzića i Mitra Mrkele, uspela je da izdejstvuje da zemljišna parcela na kojoj se nalazi stadion bude upisana kao sportska, što znači da tu ne bi smeli da se grade neki budući stambeni objekti. Međutim, pošto ne postoji nikakav plan renoviranja i neka najavljena pomoć od grada ili države – a klub ne može to sam da uradi – plaši me da je ovo prvi korak ka trajnom iseljenju OFK Beograda sa kultnog stadiona na kome se i pre Drugog svetskog rata igrao fudbal”, kaže Živanović i dodaje da je odluka o preseljenju poražavajuća ne samo za klub, već i za ceo srpski fudbal.

“Žao mi je što se Fudbalski savez Srbije ne oglašava ovim povodom i ne nudi neko rešenje. Mislim da je tu parcelu OFK Beograda već bezecovao neki investitor, da tu gradi neke skupe i lepe kvadrate sa pogledom na Dunav”, smatra Živanović.

I dok je neizvesno pitanje šta će se desiti sa parcelom na kojoj decenijama stoji Omladinski stadion i koliko će njegovo dugo očekivano i preko potrebno renoviranje trajati, iz priče o potencijalnom preseljenju beogradskog kluba u Zaječar ishoduje još jedna nelogičnost: zbog čega OFK ne pozajmi prostor od nekog drugog beogradskog superligaša? Uostalom, ta praksa je već prisutna i funkcioniše bez problema – što se vidi na primeru IMT-a, privremenog zakupca terena Voždovca.

“Seljenje OFK Beograda u Zaječar je očigledno dodvoravanje predsedniku Srbije, kako novi stadion ne bi zjapio prazan. Ovo je neki pokušaj da stadion oživi i da ima bilo kakvu funkciju”, kaže Živanović.

PUNE TRIBINE U KAMPANJI

No, vratimo se nekoliko meseci unazad. Uostalom, nisu tribine novoizgrađenog zaječarskog stadiona uvek bile prazne. U novembru 2023. godine, “Kraljevicom” je prvi i, za sada, jedini put protutnjilo nekoliko hiljada ljudi – u košuljama, sa kravatama, u odelima i narodnim nošnjama. Tada je predsednik Fudbalskog saveza Srbije Dragan Džajić, u društvu predsednika države Aleksandra Vučića, predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i prvog čoveka UEFA Aleksanda Čeferina, svečano otvorio stadion poželevši Zaječarcima da njihovi klubovi iz godine u godinu igraju u višim ligama, jer bi “bio greh da na tako velelepnom stadionu ne igraju najbolji klubovi države”.

Fudbalski klub Timok 1919 iz Zaječara, iako trenutno vodeći na tabeli Zone “Istok”, ne može se, pak, svrstati u najbolje klubove države. Upravo zato je izgradnja novog stadiona vrednog oko 24 miliona evra za četvrtoligaški klub mnogima bila iznenađenje. Uz to, čak i nakon što je izgrađen i – u predizbornoj kampanji – svečano otvoren, stadion “Kraljevica” se ne koristi jer lokalni klub Timok 1919, kao i decenijama ranije, mečeve igra na Gradskom stadionu u neposrednoj blizini novoizgrađene “Kraljevice”.

foto: nemanja jovanović / tanjug

HLEBA I (FUDBALSKIH) IGARA

Nije Zaječar jedini sa ganc novim stadionom. Isti su prošle godine nikli i u Loznici i Leskovcu, sredinama koje, poput Zaječara, nisu poznate po dugoj fudbalskoj tradiciji. Naravno, niko ne kaže da ovi gradovi ne zaslužuju blistave stadione – ali koliko je smisleno uložiti desetine miliona evra državnog novca za izgradnju stadiona klubovima bez značajnije baze navijača da ispune tribine?

Predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera Srbije Mirko Poledica smatra da su ulaganja u fudbalsku infrastrukturu dobra i neophodna, ali da su njihove adrese upitne.

“Nejasno je zašto je uloženo u gradovima čiji klubovi nikada nisu ostvarili neke zapažene rezultate. Timok iz Zaječara igra četvrtu ligu. FK Loznica je, kada je počela izgradnja stadiona, bila prvoligaš, a sad su srpskoligaši. Dubočica iz Leskovca igra plej-aut Prve lige. Tri objekta u koja je uloženo jako puno novca potpuno su ekonomski neisplativi uzimajući u obzir da nema interesovanja javnosti za utakmice ovih klubova”, kaže Poledica.

Vladimir Živanović dodaje da stadioni, sami po sebi, nisu isplativi. “Nema smisla otvarati stadion ako on nema prateće sadržaje u svom okruženju. Na primer: tržne centre, restorane, poslovne prostorije i druge objekte. U tom slučaju, sam stadion je kao hotel sa deset do dvadeset radnih dana godišnje”.

Prema podacima dostupnim na Portalu javnih nabavki, izgradnja stadiona “Dubočica” u Leskovcu koštala je oko 18 miliona, dok je za stadion “Lagator” u Loznici iz državne kase izdvojeno oko 22 miliona evra. Kako je ranije rekao predsednik Vučić, samo održavanje novih stadiona će mesečno koštati od 12 do 15 hiljada evra, te je, da bi se investicija isplatila, ključno da se stadioni upotrebljavaju u najrazličitije svrhe. To su, između ostalog, i međunarodne utakmice. Za njihovo odigravanje potrebna je UEFA licenca, a uslove za istu i dalje ispunjava samo stadion u Leskovcu.

foto: sava radovanović / tanjug

IMA LI SPASA LAGATORU

Paradoksalno, najmanji i najjeftiniji od sva tri novoizgrađena stadiona jedini je za sada osposobljen da ugosti međunarodne mečeve. Samo je stadion “Dubočica” do ovog trenutka donekle opravdao silna ulaganja s obzirom na to da je na njemu prošle jeseni reprezentacija Srbije dočekala Bugarsku, a nije izostao ni evropski fudbal – beogradski Čukarički je na ovom stadionu igrao domaće utakmice u grupnoj fazi Lige konferencija. Već smo rekli da Zaječar još uvek čeka prvi udarac lopte, a Loznica se suočava sa gomilom dodatnih problema.

foto: tara radovanović / tanjug

Naime, tokom izgradnje “Lagatora” napravljeno je toliko projektnih grešaka da je pitanje da li je uopšte moguće da se ovaj stadion upodobi evropskim standardima. Prokišnjavale su svlačionice, bakterija je uništila travnatu podlogu, sektori na tribinama nisu bili odvojeni, aut linije nisu bile dovoljno udaljene od betonskog podzida i ograde, kućice za rezervne igrače bile su premale… Zbog brojnih problema, Fudbalski savez Srbije je u februaru izdvojio pola miliona evra za saniranje postojećih nedostataka i finansiranje pratećih troškova održavanja na novoizgrađenim objektima. Novac je namenjen preduzeću “FSS Stadioni doo Beograd”.

ČEKAJUĆI STRANOG PROVAJDERA

Preduzeće “FSS Stadioni” upisano je u APR šestog decembra, sa stopostotnim učešćem FSS i ulogom da vodi brigu o tri novoizgrađena stadiona. Odluku o neophodnosti osnivanja takve firme usvojila je Vlada Srbije u septembru prošle godine.

Predsednik Vučić je prethodno najavio kako je plan da se za održavanje novih stadiona odabere strani operater, a da će do njegovog dolaska mesečno održavanje plaćati FSS.

“U praksi ovo znači da su Leskovcu, Zaječaru, Loznici i drugim sredinama gde bi trebalo da se izgrade stadioni, oni poklonjeni, ali da ne postoji poverenje da će lokalne samouprave moći da se staraju o njima”, kaže novinar Vladimir Živanović.

Međutim, odbornik grupe građana “Zaokret” Uglješa Đuričković iz Zaječara kaže za “Vreme” da se u njegovom gradu “stadion definitivno ne održava”, te da su “tokom zime na njemu od hladnoće popucale cevi napravivši štetu od 300.000 evra”.

Kontaktirali smo sa preduzećem “FSS Stadioni doo” sa pitanjima koliko se za održavanje stadiona mesečno izdvaja novca, kao i sa upitom o potencijalnom stranom provajderu, ali do isteka predviđenog roka nismo dobili odgovor.

POPULARNOST NIJE SKUPA (KAD JE PLAĆAJU GRAĐANI)

Širom zemlje stadionska groznica ne jenjava, Evropsko prvenstvo u fudbalu se bliži, a strašću nacije prema “najvažnijoj sporednoj stvari na svetu” ne prestaje da se manipuliše u političke svrhe. Tako je postavljeno savršeno tlo za multimilionsku budžetsku crnu rupu naspram koje gradnja svetlucavih malih stadiona po unutrašnjosti deluje kao neznatan izdatak – nacionalni stadion. Tačna cena izgradnje stadiona u Surčinu još uvek nije poznata jer je prema prvom proračunu iz 2015, on trebalo da košta 150 miliona evra, da bi 2018. iznos skočio na 250 miliona, a 2022. godine porastao na čak 350, plus 190 miliona evra za infrastrukturu. Ipak, pune tribine će opravdati basnoslovno ulaganje – osim, naravno, ako se za prisustvo ne bude isplaćivala dnevnica.

“Na utakmicu Srbije i Bugarske u Leskovcu ljudi su dovođeni autobusima. Kao da je miting SNS-a a ne fudbalska utakmica, jer je očigledno postojala bojazan da čak ni taj mali stadion neće biti ispunjen. Slično će se desiti i sa nacionalnim stadionom, pogotovo na prvim utakmicama. Oni će, da bi dokazali da je to isplativa investicija, na tribine dovesti i 50 ili 60 hiljada ljudi. A posle ćemo proći kao Grčka, gde su objekti građeni za Olimpijadu 2002. godine zarasli u korov i polako se raspadaju. Nažalost, predviđam takvu sudbinu za većinu stadiona”, smatra Živanović.

Ali, nijedna cena nije previsoka da bi se stekla popularnost. Posebno kada je plaćaju građani.