Šta traži MMF

„U okviru reforme javne uprave treba smanjiti sukobe nadležnosti između saveznih i republičkih organa uprave i njihovih aktivnosti. Rok za sprovođenje: od sredine 2002. do 2004. godine. Institucija za podršku i pomoć: Svetska banka. Izvršioci: organi uprave Jugoslavije i Crne Gore.“

Ovo je samo jedna od preciznih i dobronamernih sugestija Međunarodnog monetarnog fonda koju je njegova misija (predvodi je regionalni direktor MMF-a za Jugoistočnu Evropu Emanuel Zervudakis) donela u Beograd sredinom februara kao „paket aranžman“ novog stend-baj ugovora, čija je vrednost 850 miliona dolara (u trinaest rata), a rok trajanja od 2002. do 2005. godine. Ako bi, dakle, Jugoslavija, odnosno, Srbija i Crna Gora, računale na novu finansijsku podršku MMF-a za svoje strukturne reforme, onda bi ovu ali i mnoge druge „dobronamerne“ sugestije, morale da shvate kao obavezu koju će ugraditi u svoje zakonodavstvo, ali i tekuće ekonomske politike. Način na koji MMF sugeriše smanjenje tenzija javnih uprava na relaciji Beograd–Podgorica mogao bi da sugeriše da MMF ili zna nešto više o planu Evropske unije i Havijera Solane ili je i EU prihvatila njegove „sugestije“ pre nego što je Solanu poslala u Beograd.

Misija MMF-a posle sedam februarskih dana pregovora povukla se iz Beograda, ostavljajući domaćinima da razmisle mogu li da prihvate ponuđene „sugestije“, pa se sredinom marta očekuje njihov povratak i nova runda pregovora.

Kao što to obično biva, i prva runda pregovora bila je obavijena velom tajne, a pregovarači su znatiželju javnosti zadovoljavali uobičajenom frazom „da razgovori dobro napreduju“. Zahvaljujući izvoru bliskom Međunarodnom monetarnom fondu „Vreme“ je u prilici da objavi neke od značajnijih „sugestija“ za koje MMF zahteva da budu ugrađene u reformske politike vlada Jugoslavije, Crne Gore i Srbije. Zahtevi su podeljeni po sektorima, imaju objašnjenje šta im je cilj, šta konkretno treba da se uradi, rok za izvršenje, stranu instituciju koja će u tome pomoći i ko je domaći „izvršilac“ posla.

Tako, na primer, ministarstva finansija Jugoslavije, Srbije i Crne Gore do januara 2003. godine uz pomoć MMF-a i Svetske banke treba u okviru poslova u fiskalnom sektoru da sve vanbudžetske fondove (a naročito fondove socijalnog osiguranja) stave u godišnji budžetski okvir. Već u ovom mesecu Jugoslavija i Srbija su u obavezi da usaglase monetarne i fiskalne podatke koji se odnose na trošenje budžeta. Međunarodni monetarni fond predlaže Srbiji i Crnoj Gori da u maju ove godine uvedu jedinstveni matični broj svakog poreskog obveznika a da u januaru iduće godine potpuno ukinu porez na finansijske transakcije i uvedu porez na dodatu vrednost (Crna Gora u januaru 2003, a Srbija u julu iste godine). Srbija je dva meseca pre roka ispunila veoma važan strukturni kriterijum i formirala Trezor za upravljanje dugom i gotovinskim transakcijama pri Ministarstvu finansija. U maju ove godine Jugoslavija i Srbija moraće da ispune još jednu veoma bitnu obavezu – da izmene zakon kojim se reguliše otplata stare devizne štednje tako da posle 2004. godine godišnji iznos bude ekvivalentan 0,9 procenata bruto društvenog proizvoda zemlje.

Da bi se sprovela reforma penzionog osiguranja koja podrazumeva dugoročnu stabilnost finansiranja penzionih fondova i omogućilo snižavanje poreza na zarade kao značajan strukturni reper koji se mora ispuniti (septembar ove godine) i u Jugoslaviji, i u Crnoj Gori i u Srbiji u okviru socijalne zaštite je utvrđivanje strožih kriterijuma za invalidsku penziju. MMF predlaže vlastima u Srbiji da 2003. ili 2004. godine procene potrebu za dalje povećanje starosne granice za penziju za još dve godine. A već za tri meseca Srbija će morati da prekine „pupčanu vrpcu“ između socijalne pomoći i prosečnih zarada, a u poslednjem mesecu ove godine moraće da napravi novu studiju položaja domaćinstava i novu procenu nivoa siromaštva. U decembru će Crna Gora i Srbija biti u obavezi da „pripreme nacrte zakona o zdravstvenom osiguranju, obezbeđivanju para za zdravstvenu pomoć i lekove kako bi se smanjio sukob nadležnosti, objasnila uloga javnih zdravstvenih ustanova i utvrdili okviri za efikasniji sistem javne zdravstvene zaštite“.

Kao što se i očekivalo, Međunarodni monetarni fond najviše obavezujućih „sugestija“ ima u finansijskom sektoru. U okviru liberalizacije deviznog tržišta već u aprilu Jugoslavija će morati da donese novi zakon o deviznom poslovanju kojim ukida sva ograničenja na tekuće transakcije, liberalizuje kapitalne transakcije, dozvoljava bankama da obavljaju devizno poslovanje za svoj račun i omogućava građanima i firmama da slobodno trguju van međubankarskog tržišta. U naredna četiri meseca MMF traži da Narodna banka Jugoslavije, izmenama zakona i jačanjem interne revizije usaglasi svoje poslovanje s međunarodnim standardima. Ovog meseca NBJ će morati da se izjasni o sudbini banaka koje su pod njenim pojačanim nadzorom i upravom, a MMF traži od NBJ da zarad izgradnje konkurentnog bankarskog sistema što dalje gurne od sebe novoformiranu Nacionalnu štedionicu (da joj ograniči kredite u odnosu na državne obveznice, da joj dalje ne povećava kapital i da državni udeo proda nekom strateškom partneru).

Do 2005. godine Međunarodni monetarni fond predviđa završetak privatizacije (tenderskom procedurom) 150 velikih preduzeća u društvenom vlasništvu s tačno predviđenim „prolaznim vremenima“ za pojedine poslove, a do 2006. godine prestrukturiranje 28 do 34 velika poslovna konglomerata koji bi kasnije takođe bili privatizovani.

Da bi konkretno (a ne samo retorički) ubrzale razvoj malih i srednjih preduzeća Jugoslavija i Srbija moraju u aprilu da promene zakone o preduzećima (federalni) i o preduzetnicima (srpski) kako bi se pojednostavio postupak registracije poslovanja.

Osim što predlaže postepeno povećanje cene električne energije (jun 2002. – tri centa za kilovat, jun 2003. – četiri centa za kilovat i jun 2004. – četiri i po centa za kilovat) radi uspostavljanja finansijske stabilnosti Elektroprivrede Srbije, MMF traži da se ograniči rast zarada ispod stope inflacije i u Srbiji i u Crnoj Gori.

Što se tiče dalje liberalizacije spoljnotrgovinskog poslovanja, od Srbije se traži da ove i naredne godine ukine ograničavanje uvoza proizvoda od čelika i da ukine izvozna ograničenja za poljoprivredne proizvode, drvo i sirovu kožu. Međunarodni monetarni fond traži od Srbije da do decembra 2003. godine ukine sva uvozna ograničenja, a da godinu dana kasnije (decembar 2004.) ukine i sve izvozne kvote.