Da bi do 2005. dobile 850 miliona dolara, vlasti u Beogradu i Podgorici morale su da stave pod kontrolu mnoge budžetske troškove, da uvedu red u monetarne i finansijske tokove i da otvore granice za protok domaće i strane robe
„U okviru reforme javne uprave treba smanjiti sukobe nadležnosti između saveznih i republičkih organa uprave i njihovih aktivnosti. Rok za sprovođenje: od sredine 2002. do 2004. godine. Institucija za podršku i pomoć: Svetska banka. Izvršioci: organi uprave Jugoslavije i Crne Gore.“
Ovo je samo jedna od preciznih i dobronamernih sugestija Međunarodnog monetarnog fonda koju je njegova misija (predvodi je regionalni direktor MMF-a za Jugoistočnu Evropu Emanuel Zervudakis) donela u Beograd sredinom februara kao „paket aranžman“ novog stend-baj ugovora, čija je vrednost 850 miliona dolara (u trinaest rata), a rok trajanja od 2002. do 2005. godine. Ako bi, dakle, Jugoslavija, odnosno, Srbija i Crna Gora, računale na novu finansijsku podršku MMF-a za svoje strukturne reforme, onda bi ovu ali i mnoge druge „dobronamerne“ sugestije, morale da shvate kao obavezu koju će ugraditi u svoje zakonodavstvo, ali i tekuće ekonomske politike. Način na koji MMF sugeriše smanjenje tenzija javnih uprava na relaciji Beograd–Podgorica mogao bi da sugeriše da MMF ili zna nešto više o planu Evropske unije i Havijera Solane ili je i EU prihvatila njegove „sugestije“ pre nego što je Solanu poslala u Beograd.
Misija MMF-a posle sedam februarskih dana pregovora povukla se iz Beograda, ostavljajući domaćinima da razmisle mogu li da prihvate ponuđene „sugestije“, pa se sredinom marta očekuje njihov povratak i nova runda pregovora.
Kao što to obično biva, i prva runda pregovora bila je obavijena velom tajne, a pregovarači su znatiželju javnosti zadovoljavali uobičajenom frazom „da razgovori dobro napreduju“. Zahvaljujući izvoru bliskom Međunarodnom monetarnom fondu „Vreme“ je u prilici da objavi neke od značajnijih „sugestija“ za koje MMF zahteva da budu ugrađene u reformske politike vlada Jugoslavije, Crne Gore i Srbije. Zahtevi su podeljeni po sektorima, imaju objašnjenje šta im je cilj, šta konkretno treba da se uradi, rok za izvršenje, stranu instituciju koja će u tome pomoći i ko je domaći „izvršilac“ posla.
Tako, na primer, ministarstva finansija Jugoslavije, Srbije i Crne Gore do januara 2003. godine uz pomoć MMF-a i Svetske banke treba u okviru poslova u fiskalnom sektoru da sve vanbudžetske fondove (a naročito fondove socijalnog osiguranja) stave u godišnji budžetski okvir. Već u ovom mesecu Jugoslavija i Srbija su u obavezi da usaglase monetarne i fiskalne podatke koji se odnose na trošenje budžeta. Međunarodni monetarni fond predlaže Srbiji i Crnoj Gori da u maju ove godine uvedu jedinstveni matični broj svakog poreskog obveznika a da u januaru iduće godine potpuno ukinu porez na finansijske transakcije i uvedu porez na dodatu vrednost (Crna Gora u januaru 2003, a Srbija u julu iste godine). Srbija je dva meseca pre roka ispunila veoma važan strukturni kriterijum i formirala Trezor za upravljanje dugom i gotovinskim transakcijama pri Ministarstvu finansija. U maju ove godine Jugoslavija i Srbija moraće da ispune još jednu veoma bitnu obavezu – da izmene zakon kojim se reguliše otplata stare devizne štednje tako da posle 2004. godine godišnji iznos bude ekvivalentan 0,9 procenata bruto društvenog proizvoda zemlje.
Da bi se sprovela reforma penzionog osiguranja koja podrazumeva dugoročnu stabilnost finansiranja penzionih fondova i omogućilo snižavanje poreza na zarade kao značajan strukturni reper koji se mora ispuniti (septembar ove godine) i u Jugoslaviji, i u Crnoj Gori i u Srbiji u okviru socijalne zaštite je utvrđivanje strožih kriterijuma za invalidsku penziju. MMF predlaže vlastima u Srbiji da 2003. ili 2004. godine procene potrebu za dalje povećanje starosne granice za penziju za još dve godine. A već za tri meseca Srbija će morati da prekine „pupčanu vrpcu“ između socijalne pomoći i prosečnih zarada, a u poslednjem mesecu ove godine moraće da napravi novu studiju položaja domaćinstava i novu procenu nivoa siromaštva. U decembru će Crna Gora i Srbija biti u obavezi da „pripreme nacrte zakona o zdravstvenom osiguranju, obezbeđivanju para za zdravstvenu pomoć i lekove kako bi se smanjio sukob nadležnosti, objasnila uloga javnih zdravstvenih ustanova i utvrdili okviri za efikasniji sistem javne zdravstvene zaštite“.
Kao što se i očekivalo, Međunarodni monetarni fond najviše obavezujućih „sugestija“ ima u finansijskom sektoru. U okviru liberalizacije deviznog tržišta već u aprilu Jugoslavija će morati da donese novi zakon o deviznom poslovanju kojim ukida sva ograničenja na tekuće transakcije, liberalizuje kapitalne transakcije, dozvoljava bankama da obavljaju devizno poslovanje za svoj račun i omogućava građanima i firmama da slobodno trguju van međubankarskog tržišta. U naredna četiri meseca MMF traži da Narodna banka Jugoslavije, izmenama zakona i jačanjem interne revizije usaglasi svoje poslovanje s međunarodnim standardima. Ovog meseca NBJ će morati da se izjasni o sudbini banaka koje su pod njenim pojačanim nadzorom i upravom, a MMF traži od NBJ da zarad izgradnje konkurentnog bankarskog sistema što dalje gurne od sebe novoformiranu Nacionalnu štedionicu (da joj ograniči kredite u odnosu na državne obveznice, da joj dalje ne povećava kapital i da državni udeo proda nekom strateškom partneru).
Do 2005. godine Međunarodni monetarni fond predviđa završetak privatizacije (tenderskom procedurom) 150 velikih preduzeća u društvenom vlasništvu s tačno predviđenim „prolaznim vremenima“ za pojedine poslove, a do 2006. godine prestrukturiranje 28 do 34 velika poslovna konglomerata koji bi kasnije takođe bili privatizovani.
Da bi konkretno (a ne samo retorički) ubrzale razvoj malih i srednjih preduzeća Jugoslavija i Srbija moraju u aprilu da promene zakone o preduzećima (federalni) i o preduzetnicima (srpski) kako bi se pojednostavio postupak registracije poslovanja.
Osim što predlaže postepeno povećanje cene električne energije (jun 2002. – tri centa za kilovat, jun 2003. – četiri centa za kilovat i jun 2004. – četiri i po centa za kilovat) radi uspostavljanja finansijske stabilnosti Elektroprivrede Srbije, MMF traži da se ograniči rast zarada ispod stope inflacije i u Srbiji i u Crnoj Gori.
Što se tiče dalje liberalizacije spoljnotrgovinskog poslovanja, od Srbije se traži da ove i naredne godine ukine ograničavanje uvoza proizvoda od čelika i da ukine izvozna ograničenja za poljoprivredne proizvode, drvo i sirovu kožu. Međunarodni monetarni fond traži od Srbije da do decembra 2003. godine ukine sva uvozna ograničenja, a da godinu dana kasnije (decembar 2004.) ukine i sve izvozne kvote.
U aprilu i julu Jugoslavija mora uz pomoć Svetske banke i Bundesbanke da donese dva veoma važna seta zakona. Jedan je o bonitetu koji obuhvataju adekvatnost kapitala, velike kreditne plasmane, rizike po osnovu deviznog kursa, likvidnost, kreditiranje povezanih lica i akcionara, klasifikacija zajmova, funkcije interne kontrole i revizije, upravljanje rizicima…
Drugi set propisa treba da regulišu izveštavanje finansijskih organizacija o sumnjivim i velikim gotovinskim transakcijama i definisanje obaveza Sektora kontrole u NBJ prema Zakonu o suzbijanju pranja novca.
MMF i USAID treba da pomognu Centralnoj banci Crne Gore da u aprilu „donese odluku o Montenegrobanci i Jugobanci, kao i o ostalim trima bankama kojima ponovo treba izdati dozvolu za rad bez neposrednih ili posrednih fiskalnih sredstava, izuzev za odgovarajuće socijalne programe“.
Obe međunarodne organizacije ovog meseca pomoći će Centralnoj banci i Ministarstvu finansija Crne Gore da usvoje zakonske propise kojima se ovlašćuje Centralna banka Crne Gore da predvidi novo izdavanje dozvola za rad postojećim of-šor bankama u skladu s pravilima i propisima koji se primenjuju na of-šor banke.
Antirežimski blok veoma dobro stoji u Sevojnu, Boru, Kuli, Bajinoj Bašti i Aranđelovcu. Nešto je slabiji u Smederevskoj Palanci, Kladovu, Majdanpeku, Knjaževcu i Lučanima. Manje zbog toga što se nije baš najbolje organizovao, više usled visoke startne pozicije režima u pojedinim delovima zemlje – analitičari kažu da je SNS najmanje oslabio na jugu i istoku Srbije
Kada vlast ignoriše posledice svojih odluka, ne samo da zanemaruje sadašnje žrtve, nego i stvara kulturu u kojoj svaka buduća katastrofa postaje legitimna
Slučaj u kome se patrijarh Porfirije (na slici) suočava sa mogućnošću da protiv njega bude pokrenut postupak zbog mobinga – koji je u krajnjoj suprotnosti sa hrišćanskim vrednostima – ostavio je gorak utisak u delu javnosti u Srbiji, najpre među onima koji, ruku na srce, naivno veruju da se takve stvari u Crkvi ne događaju. Međutim, poznavaoci crkvenih prilika odavno znaju da su slučajevi mobinga nad sveštenicima koji izađu u javnost nažalost samo vrh ogromnog ledenog brega o kojem se malo govori
U kojoj meri su istinite informacije da se Vojska Srbije ozbiljno “bilduje” oružjem? Čemu služi jačanje oružanih kapaciteta i, samim tim, kakve se poruke šalju za unutrašnju upotrebu, a kakve su poruke namenjene okruženju? Da li vojna saradnja Zagreba, Tirane i Prištine zaista plaši režim i Vučića ili je sve to predstava koja hrani sujetu jednog čoveka? Zašto se u ovom tenutku preko prorežimskih medija tendenciozno plasira vojna “moć”, kakva je korelacija ovog propagandnog paketa sa izborima, a kakva je u širem kontekstu geopolitičkih prilika? Na ova pitanja odgovaraju Vojkan Kostić, Petar Bošković i Boško Jakšić
Uklapajući se u trend i preuzimajući kormilo pomahnitalog desničarenja, Plenkovićeva je vlada, uz podršku raznih braniteljskih udruga, dijela čelnih ljudi Katoličke crkve u Hrvata, te sveprisutnu korupciju, kriminal, bezakonje i svu silu drugih deformacija, potaknula i eskalaciju nasilja, pri tomu redovito licemjerno optužujući žrtve
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
