Srpske molbe u zidinama Kremlja

Neposredno posle završetka posete premijera Vlade Srbije Aleksandra Vučića Moskvi, gde je razgovarao sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom i predsednikom ruske vlade Dmitrijem Medvedevim, teško je konkretno zaključiti šta je opipljivo između dve zemlje dogovoreno tokom ovih susreta. Utisak je da je Vučić tamo naišao na političko razumevanje za politiku „i Rusija, i Evropska unija“ (politiku koja se neće svideti Briselu), ali još nije potpuno jasno koliko su ruski lideri spremni da plate takvu orijentaciju Vučićeve vlade.

PRODUŽENA NEIZVESNOST: Sudeći po rečima i Vučića i Medvedeva, oko „četiri srpske molbe“, odnosno „oko četiri stvari“ navodno su načelno dogovorena rešenja. Prema izveštajima iz Moskve može se nagađati da u ta četiri pitanja, po kojima je Rusija pokazala spremnost da Srbiji izađe u susret, spadaju povoljniji uslovi kredita za gradnju gasovoda „Južni tok“ na teritoriji Srbije (navodno je sada dogovorena kamata od 4,25 odsto). Pri tome je načelno prihvaćeno da srpska građevinska operativa dobije, kao podizvođač, oko četvrtinu poslova na gradnji trase gasovoda kroz Srbiju.

Zatim, bilo je reči da se za Srbiju nađe nešto povoljnija formula za obračun cene prirodnog gasa koji se uvozi iz Rusije kao i pretvaranje dugova „Srbijagasa“ za isporučeni srpski gas, koji je ova kompanija preuzela od NIS-a, u kredit za dokapitalizaciju. Navodno, neće biti problema ni oko odobravanja kvote za bescarinski izvoz 10.000 vozila „fijat 500 L“ na rusko tržište. Naglašavamo ponovo, ništa još precizno nije saopšteno povodom ovih dogovora, a iskustvo govori da je put od načelne saglasnosti do konkretnih rešenja u odnosima sa Rusijom obično dug, a često i neizvesan, jer obe strane nisu čuvene po efikasnosti u sprovođenju dogovorenog.

Zasad ne znamo da li se premijer Vučić usudio da pokrene i pitanje niske rudne rente koju plaća NIS na naftu koju pumpa u Srbiji, niti je nešto preciznije saopšteno oko stare teme da ruske firme preuzmu deo srpskih firmi u restrukturiranju, posebno pančevačku „Petrohemiju“ – što su oni dosad uporno odbijali. Nejasno je još, takođe, da li je premijer Vučić svojim domaćinima rekao dokle i koliko je spreman da odoleva pritiscima iz Evropske unije da se bitno izmeni ugovor o statusu Južnog toka u Srbiji i prilagodi evropskim direktivama, te da se „Srbijagas“ restrukturira i dublje, a ne samo da se u toj firmi razdvoje uvoz gasa i proizvodnja (na jednoj strani), od distribucije i prodaje na drugoj (što Rusi izgleda prihvataju). Ništa preciznije još ne znamo ni oko sudbine ruskog kredita od milijardu dolara, 200 je povučeno za budžet, a 800 miliona dolara bi trebalo da uzmu srpske željeznice.

Inače, nije jednostavno proceniti da li je premijer Vučić u Moskvu stigao u povoljnom trenutku za postavljanje „ekonomskih molbi“. Pre nekoliko dana, 1. jula, MMF je izneo procenu da će BDP Rusije zbog američko-evropskih sankcija ove godine porasti manje od očekivanja Moskve – to jest da će on biti povećan za samo 0,2 odsto, umesto za 0,5 do 1 odsto, što je još ruska zvanična procena rasta ove godine. U tom kontekstu podseća se i na izjavu nekadašnjeg ministra finansija Alekseja Kudrina da zapadne sankcije mogu umanjiti BDP Rusije za 1 do 1,5 odsto – što je veoma mnogo za zemlju sa 144 miliona stanovnika. I bez eskalacije tih sankcija, Rusija bi se do kraja godine mogla u ekonomiji suočiti sa „produženom neizvesnošću“ – da može doći do značajnijeg pada unutrašnje potrošnje, suzdržanih i smanjenih investicija i pojačanog odliva kapitala.

Tako se Ukrajinska kriza već smatra uzrokom pojačanog bekstva kapitala iz Rusije ovog proleća, a taj beg se procenjuje na 80 milijardi dolara. Tu su i značajni troškovi u stabilizaciji deviznog kursa, jer je rublja u jednom trenutku bila opala za oko deset odsto u odnosu na dolar – što je ruska vlada uspela da „ispegla“, ali je inflacija od 6,5 odsto na godišnjem nivou „ostala“, iako tamošnja centralna banka targetira inflacionu stopu od 4,5 odsto. Na drugoj strani, ruski javni dug je još veoma nizak, svega 12 odsto BDP-a, a dva državna fonda, nacionalni i rezervni, raspolažu sa dovoljno sredstava.

RUDNA I TABLOIDNA RENTA: Iz ovog „krokija“ ekonomskih prilika u Rusiji, dakle, moglo bi se zaključiti da ovoj velikoj zemlji ipak ekonomski ne odgovara dalje zaoštravanje sukoba sa Zapadom oko Ukrajine, pa je možda spremna da popusti sebi naklonjenim malim državama u Centralnoj i Istočnoj Evropi, pa i u Evropskoj uniji, pogotovu što bi je to izašlo relativno jeftino. Agencija Blumberg u tom pravcu zapaža da se Mađarska, Češka, Slovačka, pa i Hrvatska protive sankcijama prema Rusiji, jer se iz Moskve nadaju povoljnim poslovima. Tako je Mađarska već potpisala predugovor od deset milijardi dolara za izgradnju dva atomska reaktora za proizvodnju struje, a i Slovaci se nadaju završetku izgradnje ruske atomske elektrane. I Hrvatska je dobro prošla, pa je „Agrokor“ od Zberbanke dobio kredit od 820 miliona dolara za kupovinu slovenačkog „Merkatora“, itd. No, Rusi se dosad nisu tako ponašali, kad je u pitanju „uvek odana Srbija“. Ostaje da se vidi da li će se sada tu nešto promeniti posle Vučićeve posete i koliko će sve to koštati Srbiju na drugoj, evropsko-američkoj strani.

Inače, poseta premijera Vučića Moskvi, u društvu ministra energetike Antića i ministra privrede Vujovića, „pripremana“ je u Beogradu na neobičan način. Ovoga puta su tabloidi, čini se, bili zaduženi da pljusnu narodu u lice „rusku pljačku“ Srbije otkako je NIS jeftino prodat „Gaspromnjeftu“, kada je međudržavnim ugovorom stekao pravo na nisku rudnu rentu od tri odsto (40 miliona evra godišnje), dok mu se sve investicije u Srbiji ne isplate. Tako je, na primer, beogradski „Kurir“ izračunao da kada bi NIS plaćao rudnu rentu onakvu kakva se naplaćuje u Rusiji, 22 odsto, on bi u srpski budžet uneo oko tri milijarde evra „što je ravno tri budžetska deficita Srbije“. Zanimljivo je da je ovaj list tu pljačku čak „personalizovao“ na ruskog predsednika Putina.

Nešto ozbiljniji dnevni listovi u Beogradu uoči Vučićeve posete Rusiji ponašali su se krajnje uzdržano (naročito Rusijom uvek zabavljena „Politika“). U prvim izveštajima iz Moskve, beogradski „Danas“ je istakao da je glavni problem dug za gas težak oko 300 miliona evra. Reč je o dugu koji stalno raste – Fiskalni savet je taj dug „Srbijagasa“ prema NIS-u krajem prošle godine procenio na 224 miliona evra – s tim da bi on narednih godina rastao za još oko 150 miliona evra godišnje. Paradoks je u tome što je reč o gasu sa srpskih gasnih polja – a sve je to posledica navrat-nanos zaključenog energetskog aranžmana Srbije sa Rusijom 2008. godine, kada se bar „gasna linija“ mogla izvući iz paketa prodaje NIS-a i vezati za „Srbijagas“, firmu koju Rusi tada nisu hteli da kupe. U međuvremenu, „Srbijagas“ je navozala spomenutih 300 miliona evra duga za gas, čemu bi verovatno trebalo dodati i nenaplativa potraživanja ove firme od Petrohemije u Pančevu od 150 miliona evra. Valjda je zbog toga „Srbijagas“ planirala da ove dugove „konvertuje“ u ruski kredit od 500 miliona evra – za dokapitalizaciju.

Kad je već reč o medijima i medijskoj prezentaciji Vučićevog puta u Moskvu valja primetiti da je „pridruženi član“ srpske delegacije bio i vlasnik Pinka Željko Mitrović, koji je usput pregovarao sa predstavnicima ćerke firme „Gasproma“, „Gasprom medija“, o eventualnom strateškom partnerstvu ružičaste televizije i gasne ispostave u medijima ruske države ili čak i o prodaji.

Inače, najmanje spornih pitanja u razgovorima Vučić–Medvedev bilo je u domenu spoljnotrgovinske razmene koja je i prošle godine ostvarila porast od 11,6 odsto i premašila 3 milijarde i 34 miliona dolara. Pri tome je naš izvoz prošle godine povećan za 22,2 odsto i iznosio je milijardu i 65 miliona dolara. Uvoz je povećan manje, za 6,6 odsto, i iznosio je milijardu i 969 miliona dolara. Rusija je četvrta na rang-listi našeg izvoza, a treća po veličini uvoza.

Prema analizama Privredne komore Srbije (oslonjenim na podatke Uprave carina) najzastupljeniji proizvodi u izvozu Srbije u Rusiju 2013. godine bile su hula-hop i samodržaće čarape (8,75 odsto ukupnog izvoza), zatim pokrivači podova (4,72 odsto) i jabuke (3,87 odsto). Na uvoznoj strani najkrupnije stavke su nafta (29,9 odsto uvoza) i gas (27,97 odsto). Dakle, nema više u razmeni nekada dominantnih proizvođača obuće i nameštaja.

Zanimljivo je i pogledati rang-liste srpskih kompanija – najvećih izvoznika i uvoznika, kako ih rangira Privredna komora Srbije.

Sve u svemu, premijer Aleksandar Vučić i članovi srpske delegacije vratili su se u Srbiju iz Moskve sa načelno povoljnim vestima sa ekonomskog terena i ako im je to bio cilj, on je ostvaren. Ako je cilj bio nešto ambiciozniji, da se pokuša delimična promena platforme saradnje sa Rusijom, u svetlu pregovora Srbije sa EU – onda se stiče utisak da tu ništa zasad nije postignuto, ako se i pokušalo.