Labus izdržao kišu jaja koja su stizala iza plakata Velje Ilića. Velja ima alibi, ali će tek rezultati izbora pokazati koga su jaja pogodila
IZBORNO SITO I REŠETO: Paradajz i jaja
Kao što se zna, Velja Ilić i predsednički kandidat Koštunica, gde nego u Čačku, baš srpski su se izljubili i izgrlili kad ono Velja istorijski pokloni sebe i pristalice Voji. Biće da se zna i da se Velja, dok je ono vik’o da ga narod ‘oće, najviše bavio Labusom „u kome Đinđić traži novog Milutinovića“. Sad se zna da je u Čačak, da li uprkos tome, baš u ponedeljak 23. septembra, stigao i predsednički kandidat Miroljub Labus, kao što se zna da je ovo bilo najincidentnije predstavljanje u ovoj predsedničkoj kampanji.
Dakle, Čačak, ponedeljak, podne. Roditelji stotinak srednjoškolaca koji nisu uspeli da se upišu u Čačku protestuju u opštini. Zašto u opštini, zato što je Velja rekao da će decu da vrati u Čačak, ali ne može, jerbo ga miniraju oni iz republike, a naročito ministar Gaša. I roditelji, kako nego spontano, izađu i blokiraju raskrsnicu ispred opštine. Nedaleko od opštine, na Gradskom trgu, tekle su pripreme za Labusov miting koji je trebalo da počne u 19 sati. Bina je bila postavljena, organizovano, podrazumeva se sa zastavama, podrazumeva se takoreći u stroju, pristizali su članovi DS-a, GSS-a, G17, iz Čačka, Arilja, pa i Bajine Bašte. Sve teklo kako treba, „Građanski narodni orkestar“ trubača je pržio, davali su se i Dragoljub Đuričić, Lazar Ristovski. Dok je sve teklo kako treba, trgu su se primakli i oni koji su protestovali pred opštinom, njima se primače i nekoliko stotina, biće građana, s Veljinim slikama, ili će biti plakatima, plus jedan s plakatom onog što zna put.
Šta je onda bilo, onda su na binu stali Labus, Đelić, viđeni lokalni aktivisti stranaka koje podržavaju Labusovu kandidaturu, nekoliko Čeda koji nisu bili Čede… Reče se Lazar, treba glasati za pamet, a ne za nacionalizam koji se, gle metafore, gle parabole, gle figure, ne maže na hleb, pa se izvika bubnjar Dragoljub: „Hoćemo li za Labusa, hoćemo, Hoćemo li za Labusa, hoćemooo“… Skup pozdravljaju načelnik Moravičkog okruga Slobodan Đukić (DS), predsednica lokalnog GSS-a… Pred mikrofon stade ministar Đelić, počeše da lete jaja na binu, jedan od onih što su se primakli preskoči improvizovanu ogradu do bine, poče tuča s onima iz Labusovog okruženja, umeša se brojna policija, šta umeša, napravi kordon između nekoliko hiljada onih sa zastavama i transparentima „Najbolje za Srbiju“ i nekoliko stotina „jajara“ s Veljinim slikama. Nasta opšte prepucavanje, pa verbalno, kričalo se i vrištalo, Đelić, već sav ojajisan, kako nego hrabro, kako nego ponosan na Srbiju, povika da ga neće oterati iz Srbije, da je ovde jer voli Srbiju, sve uz drečavu podršku i histerično, odlazi, obeća manje poreze, veće penzije.
Jaja se nisu štedela, to je prštalo, to je bljuskalo, jedan stade s jaknom pred već umazanog Labusa, ovaj ga „fizički lično“ sklanja, istupa, sklonite to, emotivno reaguje: „Mislili ste da me uplašite, pogodili ste me jajetom, nećete me uplašiti“… Pita zašto ga gađaju, govori šta je uradio na mestu potpredsednika savezne vlade, o dugovima, kreditima, otvaranju tržišta, da je sudbina u našim rukama, da sve zavisi od nas, do 2010. smo u Evropskoj zajednici, jaja i dalje padaju, pogađaju ove na bini, cede se, predsednik Arilja Zoran Mićović (DS) staje pred Labusa, maše stranačkom zastavom, zaklanja ga, ovaj, već iznerviran, već napuklog glasa, viče da mu ne trebaju glasovi onih koji neće u Evropu, da neće pobedu po svaku cenu… Zavesa se spušta, razlaz u miru i redu, Labus i Đelić u zagrljaju, brišu jedan drugog, sve nije trajalo ni 20 minuta, a sramote za večnost.
To nije bilo sve, isto veče Labus je stigao da u beogradskom Urgentnom centru poteši dva brata ili će biti dva junaka iz Građanskog saveza, koje je neko, na Novom Beogradu, opleo štanglom dok su porodično lepili njegove izborne plakate.
Za kraj, pa teksta, okrenemo „drugu stranu“. Velja Ilić nam, biće uvodno, kaže da na jajare idu jaja, da narod zna šta kome fali. Pa uze da razrađuje temu, on je odštampao 150.000 plakata, i to što su ih građani nosili ne znači ništa, može svako da ih uzme. Šta su zaslužili, to su i dobili, Čačane su nazivali fašistima, Koštunicu su nazivali fašistom, njega su nazivali fašistom, provocirali su građane, i još su dobro prošli, hiljade ljudi bilo revoltirano. S tim nema ništa, bio u Beogradu, čak je na molbu Koštunice da omogući promociju Labusa razgovarao s načelnikom policije, bio je kordon, bili su maksimalno zaštićeni. A što se tiče jaja, pa šta, gađali su i Nikolu Pašića, a njegove slike, to ništa ne dokazuje, i oni su, kad su gađali Miloševića, nosili Šešeljeve slike.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Studenti me jesu pitali da li bih hteo da budem na listi i ja sam potvrdno odgovorio”, kaže rektor Vladan Đokić u razgovoru za “Vreme”. Pričali smo o udarima na univerzitet, njegovim odlascima u Brisel i tome da li se boji da studentski pokret skreće udesno. A na konstataciju da će morati otići sa mesta rektora ako postane poslanik ili, ko zna, premijer, profesor Đokić kaže: “Videćemo da li će i kada doći taj trenutak. Može da bude pre, a možda i posle završetka mog rektorskog mandata”
Ukoliko se ne ujedine, već odluče da se kao fragmenti pojave na izborima, opozicione stranke proevropskog usmerenja ne samo da će izvršiti političko samoubistvo već će to samoubistvo proizvesti štetu po okolinu. U slučaju da neke stranke izađu same na izbore, bilo bi to kao da skaču sa zgrade ispod koje se okupila gomila ljudi protiv režima
“Našao sam se okružen poražavajuće mladim ljudima. A i inače znam da su mladi – nama vandalizuju prostor bezmalo nekoliko puta mesečno, imamo nadzorne kamere, to su uvek mlada golobrada lica. To je muški svet, sačinjen od mladih muškaraca, koji zaista nemaju ništa pametnje da rade nego da uništavaju nečiju imovinu ili da nekog tuku. Ali sa strahovitim uverenjem”
Iz godine u godinu medijski konkursi su postajali sredstvo kojim režim plaća svoju medijsku poslugu, što pojednostavljeno znači: građani izdvajaju pare da im neko nudi lažnu stvarnost i da ih dodatno truje radioaktivnom mržnjom. Odnosno, plaćaju da ih neko laže i od njih pravi budale
“Je li moguće da neko misli da je u redu i dobro za Srbiju da bude jedna od nekoliko zemalja na svetu koje nemaju nikakvo regulatorno telo? Je li moguće da neko misli da je dobro da se raspada Upravni odbor Javnog medijskog servisa? Nisam uopšte optimista i realno je očekivati da ćemo naići na zid, ali treba pokušati”
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
