Labus izdržao kišu jaja koja su stizala iza plakata Velje Ilića. Velja ima alibi, ali će tek rezultati izbora pokazati koga su jaja pogodila
IZBORNO SITO I REŠETO: Paradajz i jaja
Kao što se zna, Velja Ilić i predsednički kandidat Koštunica, gde nego u Čačku, baš srpski su se izljubili i izgrlili kad ono Velja istorijski pokloni sebe i pristalice Voji. Biće da se zna i da se Velja, dok je ono vik’o da ga narod ‘oće, najviše bavio Labusom „u kome Đinđić traži novog Milutinovića“. Sad se zna da je u Čačak, da li uprkos tome, baš u ponedeljak 23. septembra, stigao i predsednički kandidat Miroljub Labus, kao što se zna da je ovo bilo najincidentnije predstavljanje u ovoj predsedničkoj kampanji.
Dakle, Čačak, ponedeljak, podne. Roditelji stotinak srednjoškolaca koji nisu uspeli da se upišu u Čačku protestuju u opštini. Zašto u opštini, zato što je Velja rekao da će decu da vrati u Čačak, ali ne može, jerbo ga miniraju oni iz republike, a naročito ministar Gaša. I roditelji, kako nego spontano, izađu i blokiraju raskrsnicu ispred opštine. Nedaleko od opštine, na Gradskom trgu, tekle su pripreme za Labusov miting koji je trebalo da počne u 19 sati. Bina je bila postavljena, organizovano, podrazumeva se sa zastavama, podrazumeva se takoreći u stroju, pristizali su članovi DS-a, GSS-a, G17, iz Čačka, Arilja, pa i Bajine Bašte. Sve teklo kako treba, „Građanski narodni orkestar“ trubača je pržio, davali su se i Dragoljub Đuričić, Lazar Ristovski. Dok je sve teklo kako treba, trgu su se primakli i oni koji su protestovali pred opštinom, njima se primače i nekoliko stotina, biće građana, s Veljinim slikama, ili će biti plakatima, plus jedan s plakatom onog što zna put.
Šta je onda bilo, onda su na binu stali Labus, Đelić, viđeni lokalni aktivisti stranaka koje podržavaju Labusovu kandidaturu, nekoliko Čeda koji nisu bili Čede… Reče se Lazar, treba glasati za pamet, a ne za nacionalizam koji se, gle metafore, gle parabole, gle figure, ne maže na hleb, pa se izvika bubnjar Dragoljub: „Hoćemo li za Labusa, hoćemo, Hoćemo li za Labusa, hoćemooo“… Skup pozdravljaju načelnik Moravičkog okruga Slobodan Đukić (DS), predsednica lokalnog GSS-a… Pred mikrofon stade ministar Đelić, počeše da lete jaja na binu, jedan od onih što su se primakli preskoči improvizovanu ogradu do bine, poče tuča s onima iz Labusovog okruženja, umeša se brojna policija, šta umeša, napravi kordon između nekoliko hiljada onih sa zastavama i transparentima „Najbolje za Srbiju“ i nekoliko stotina „jajara“ s Veljinim slikama. Nasta opšte prepucavanje, pa verbalno, kričalo se i vrištalo, Đelić, već sav ojajisan, kako nego hrabro, kako nego ponosan na Srbiju, povika da ga neće oterati iz Srbije, da je ovde jer voli Srbiju, sve uz drečavu podršku i histerično, odlazi, obeća manje poreze, veće penzije.
Jaja se nisu štedela, to je prštalo, to je bljuskalo, jedan stade s jaknom pred već umazanog Labusa, ovaj ga „fizički lično“ sklanja, istupa, sklonite to, emotivno reaguje: „Mislili ste da me uplašite, pogodili ste me jajetom, nećete me uplašiti“… Pita zašto ga gađaju, govori šta je uradio na mestu potpredsednika savezne vlade, o dugovima, kreditima, otvaranju tržišta, da je sudbina u našim rukama, da sve zavisi od nas, do 2010. smo u Evropskoj zajednici, jaja i dalje padaju, pogađaju ove na bini, cede se, predsednik Arilja Zoran Mićović (DS) staje pred Labusa, maše stranačkom zastavom, zaklanja ga, ovaj, već iznerviran, već napuklog glasa, viče da mu ne trebaju glasovi onih koji neće u Evropu, da neće pobedu po svaku cenu… Zavesa se spušta, razlaz u miru i redu, Labus i Đelić u zagrljaju, brišu jedan drugog, sve nije trajalo ni 20 minuta, a sramote za večnost.
To nije bilo sve, isto veče Labus je stigao da u beogradskom Urgentnom centru poteši dva brata ili će biti dva junaka iz Građanskog saveza, koje je neko, na Novom Beogradu, opleo štanglom dok su porodično lepili njegove izborne plakate.
Za kraj, pa teksta, okrenemo „drugu stranu“. Velja Ilić nam, biće uvodno, kaže da na jajare idu jaja, da narod zna šta kome fali. Pa uze da razrađuje temu, on je odštampao 150.000 plakata, i to što su ih građani nosili ne znači ništa, može svako da ih uzme. Šta su zaslužili, to su i dobili, Čačane su nazivali fašistima, Koštunicu su nazivali fašistom, njega su nazivali fašistom, provocirali su građane, i još su dobro prošli, hiljade ljudi bilo revoltirano. S tim nema ništa, bio u Beogradu, čak je na molbu Koštunice da omogući promociju Labusa razgovarao s načelnikom policije, bio je kordon, bili su maksimalno zaštićeni. A što se tiče jaja, pa šta, gađali su i Nikolu Pašića, a njegove slike, to ništa ne dokazuje, i oni su, kad su gađali Miloševića, nosili Šešeljeve slike.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ratko Mladić nije rođen kao nacionalni mit već su njegov oreol planski zidali politički centri, televizije i novine. I to od početka ratova pa do danas, piše „Vreme“ u novom broju
Kako je individualna krivica Ratka Mladića pretvorena u navodnu odbranu čitavog naroda i zašto Srbija još ne želi da se oslobodi tog tereta. Upravo je individualizacija krivice Srbiji nudila izlaz. Presuda nije Mladićeve zločine pripisala Srbima. Imenovala je čoveka, njegovu komandnu odgovornost i dela za koja je osuđen. Političke i medijske elite izabrale su suprotno: da se sakriju iza naroda i presudu jednom generalu predstave kao presudu svima. Jer ako Mladić ostane sam, mora se otvoriti pitanje ideologije, propagande, ratnih profitera i sistema koji ga je proizveo i štitio
Zarad mentalne i moralne higijene nacije, neophodno je suočavanje sa tamnim stranama prošlosti. Ima mnogo ljudi u Srbiji, ali i u Republici Srpskoj, koji se godinama otvoreno suprotstavljaju nacionalizmu, priznaju činjenice o ratovima i zbog toga često plaćaju. Ratko Mladić je dovoljno delio region i Srbe za života. Vreme je da i te podele dočekaju pokop koji bi, za razliku od njegovog, zasluživao sve državne počasti
Pojedine političke partije i državne kompanije preuzele su nadležnosti i poslove diplomatskih i konzularnih predstavništava. To potvrđuju primjeri iz Banjaluke koji kazuju da je krenula mobilizacija građana sa dvojnim državljanstvom da se pridobiju za glasanje na izborima u Srbiji koji još uvijek nisu raspisani
Studenti su praćeni, prisluškivani, snimani, radilo se ne tome da “budu izbušeni” – primenjivana je policijsko-vojna taktika za obračun sa “nevidljivim protivnikom”. Režim je primenio taktiku uhođenja, praćenja, zastrašivanja i javnog blaćenja u želji da od Srbije, u političkom smislu, napravi sprženu zemlju. Ono što sada Vučić radi ne ostavlja mogućnost da poverujemo da bi, ako se desi promena, on i njegovi lojalisti mogli sutra da se uključe u politički život Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Na šta bi Vučić ličio ispred nekoliko hiljada migratornih mitingaša okružen kordonima i, iza njih, masom bijesnih Novosađana? Zar njegov marš na Novi Sad nije bio otkazan i prije nego što je zakazan
Ko je hteo još Vučića, dobiće još Vučića u podkastu sa Vučićem. Treba ispuniti svaki sekund kampanje i jedino je uzbudljivo pitanje hoće li gosti podkasta moći da dođu do reči
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
