"Ako bude zvanično potvrđeno da je reč o agentima BND-a, to će značiti da su se ti službenici nemačke države poneli krajnje neprofesionalno", kaže za "Vreme" bivši agent BND-a Norbert Juricko, ali naglašava da "isključuje svaku mogućnost da je BND ili bilo koji pojedinačni agent bio uključen u terorističke aktivnosti"
Kada su posle eksplozije bombe ispred prištinske kancelarije evropske Euleksa (14. novembar) stigli pripadnici Kosovske policijske službe (KPS), zatekli su čoveka kako fotografiše zgradu. Legitimisan je: nemački državljanin Andreas Jakel (41) tvrdio je da radi za jednu nemačku kompaniju i da je došao „da vidi šta se desilo“. Nisu mu poverovali, pa je pretresen – nađena je skica za koju se ne zna da li predstavlja zgradu misije Euleksa ili napušteni objekt u komšiluku. Tog trenutka je započela jedna mračna i konfuzna špijunska afera u čijem je središtu nemačka Savezna obaveštajna služba (BND): kako se nezvanično saznaje, KPS je prilikom pretresa Jakelovog pronašao legitimacije BND-a i druga „poverljiva“ dokumenta. A da sve bude zanimljivije, posle ove premetačine, policiji su se predala još dvojica Nemaca, Robert Koler (47) i Andreas Brunken (41).
Sva trojica su dala iskaze i pušteni su, ali su stavljeni pod mere prismotre. Međutim, kako je istraga pokazala da je bomba (sa oko 300 grama TNT-a) na kancelarije Euleksa bačena upravo sa mesta gde stajao Jakel, KPS 20. novembra ponovo hapsi trojicu Nemaca. Određen im je pritvor od 30 dana; nemački agenti izvršili teroristički napad na Euleks, sa ciljem da se „misija torpeduje“, zaključeno je u Prištini. Uporno ćutanje nemačke vlade i Ministarstva spoljnih poslova, nije razvejalo sumnje. Naprotiv.
A onda je prištinska eksplozija odjeknula u Nemačkoj. Pozivajući na svoje izvore „bliske BND-u“, „Špigl“ tvrdi da su „uhapšeni službenici BND-a“; a „Bild“ da je reč o „trojici pripadnika nemačke vojske“. Ostale novine su o hapšenju u Prištini izveštavale pod naslovima „Diplomatski skandal“, „Nemački obaveštajci uhapšeni na Kosovu“, „Nemački agenti šeprtlje“, „U pogrešnom filmu“ itd.
Svi su, međutim, složni da je situacija veoma ozbiljna i da će, „ako budu izneseni dokazi za tvrdnje kosovskih organa, to predstavljati veliku bruku za nemačku državu“. Većina izveštaja koncentriše se na okolnosti hapšenja, izjave uhapšenih („koji tvrde na nisu krivi“), dela koja im kosovski organi stavljaju na teret i posledice koje će ovi događaji imati na ugled BND-a i države. „Zidojče cajtung“ i „Špigl“ pišu da su trojica agenata na Kosovu bili po zadatku, ali je predsednik BND-a Ernst Urlau odlučio da se njihov boravak ne prijavi kosovskim organima, „kako bi se izbegla neophodna birokratska procedura“; kada su se našli u Prištini, agenti su dobili nalog ili su doneli odluku da istraže bombaški napad (samoinicijativa na terenu se veoma ceni u BND-u), a usled aljkavosti i loše pripreme akcije, zapali su u nevolje i dospeli u zatvor.
Na vesti o hapšenju najbrže je reagovala opozicija u nemačkom parlamentu. Liberali i stranka zelenih traže da Odbor za tajne službe ispita događaje u Prištini i da se na osnovu njihovog nalaza kazne odgovorni. Najglasniji u ovim zahtevima su poslanik zelenih Kristijan Štrebele i liberal Maks Štadler.
OCENE: Svi upućeni se slažu da su Jakel, Koler i Brunken službenici BND-a. Demantij BND-a kasnio je nedelju dana i zvučao krajnje neubedljivo, dok je zamenik portparola vlade Tomas Šteg demantovao samo to „da je bilo koji službenik nemačke države umešan u neki teroristički akt“. Izvori bliski obaveštajnim krugovima u Nemačkoj kažu da ovo nije „prvi put da su se agenti BND-a našli u situaciji koju nisu umeli da objasne“. Pojedinci tvrde „da je reč u javašluku prisutnom u BND-u već duže od 15 godina“ i da se „događalo da su kod agenata koji su se našli u nezgodnim situacijama pronalažene ne samo službene legitimacije već i veoma poverljiva dokumenta službe“, koja su „nošena svuda po terenu“. Isti izvori naglašavaju da u incidentu sa hapšenjem Nemaca u Prištini „prepoznaju musav rukopis BND-a“. Prihvaćena praksa je da agenti tajne službe neke države budu deo njene stalne misije (ambasade), da budu uredno prijavljeni njenim organima i da imaju funkcije u okviru diplomatskog predstavništva (atašei, savetnici…). Neprijavljeni agenti, to jest oni bez diplomatskog statusa, treba da imaju što bolje „pokriće“, odnosno objašnjenje zašto su tu i šta rade. Jedno od najčešće korišćenih „pokrića“ jeste bavljenje novinarskom profesijom. Da se Anderas Jakel, umesto kao radnik neke kompanije, predstavio kao novinar, mnogo lakše bi objasnio zašto čuči u mraku napuštene zgrade, preko puta mesta zločina, sa fotoaparatom u ruci.
Bivši agent BND-a Norbert Juricko kaže za „Vreme“ da „ako bude zvanično potvrđeno da je reč o agentima BND-a, to će značiti da su se ti službenici nemačke države poneli krajnje neprofesionalno“, ali naglašava da „isključuje svaku mogućnost da je BND ili bilo koji pojedinačni agent bio uključen u terorističke aktivnosti“. Različite verzije o tome šta su trojica Nemaca radila 14. novembra u Prištini on objašnjava time što „novinari pozovu nekog samozvanog eksperta, on im ispriča svoju teoriju i oni je objave“.
Novinar nemačkog državnog radija „ARD Dojčlandradio“ Peter Hornung ističe u razgovoru za „Vreme“ da „su podaci sa terena dosta nejasni“ i da „mnogo toga ostaje nepoznato, pa se nijedan navod ne može potpuno odbaciti“, i dodaje da „uprkos ozbiljnim propustima u njihovom ranijem radu, ne može da poveruje da se BND toliko osamostalio da je počeo da izvodi terorističke napade po Evropi“.
Glavni urednik „Koha ditorea“ Agron Bajrami smatra da „čak i ako su trojica Nemaca te večeri zaista hteli samo da vide šta se desilo, zvanična bi potvrda da su agenti nemačke obaveštajne službe otvorila pitanje ko stvarno kontroliše ovaj sektor bezbednosti na Kosovu, ako agenti raznih stranih službi mogu ovde delovati bez znanja lokalnih vlasti.“
O čemu god da je reč, zbog uticaja Nemačke u svetu, izvesno će vreme biti natezanja na liniji Priština–Berlin, ali će problem na kraju biti sklonjen pod tepih, a trojica Nemaca uz packe poslata kući.
Nemačka Savezna obaveštajna služba (Bundesnachrichtendienst, skraćeno: BND) osnovana je 1. aprila 1956. godine, a proistekla je iz takozvane „Gelenove organizacije“ (nazvana po osnivaču, general-majoru Hitlerove armije Rajnhardu Gelenu). Osim imena i nešto starih kadrova, BND je dobio i sedište u Pulahu, kraj Minhena. Podeljen je na osam odeljenja: operativna obaveštajna delatnost, tehničko prikupljanje podataka, analitika, uprava, obaveštajna delatnost i analitika za organizovani kriminal i terorizam, tehnička podrška, škola BND-a i bezbednost službe i agenata. Do 1990. godine nije postojala jasna zakonska osnova o nadležnostima nemačke obaveštajne službe. Na pedesetu godišnjicu BND-a saopšteno je da će nova centrala u Berlinu, čija je izgradnja u toku, koštati oko milijardu evra. Nemački mediji prošle godine su objavili da je vlada u Berlinu, zbog neuspeha vojske da pravilno predvidi nerede na Kosovu od 17. marta 2004. godine, donela odluku da je ubuduće za obaveštajni rad u inostranstvu isključivo nadležan BND. Pošto su ljudski resursi BND-a ograničeni, ova odluka znači da pripadnici vojske, na primer, koji su zaduženi za obaveštajni rad van Nemačke, privremeno stupaju na dužnost u BND-u i tu ostaju dok traje zadatak na kome rade. To bi moglo da objasni različite navode nemačkih medija da su trojica uhapšenih u Prištini agenti BND-a i/ili da su nemački vojnici.
Što vlast Aleksandra Vučića u kampanji više demonstrira nasilje, to se više žali kako je tobože ona ugrožena. Tada nema političkih protivnika, nego neprijatelja od kojih se valja „odbraniti“, to jest zatući ih, piše „Vreme“ u novom broju
Bivši predsednik Srbije ušao je u izbornu kampanju sa gotovo svim polugama političke i institucionalne moći. Istovremeno, njegovi protivnici postaju nasilnici, teroristi, strani plaćenici i pretnja državi, dok se vlast predstavlja kao strana koja se samo brani. Od Bežanijske kose i Futoške pijace do Beogradske arene, ista zamena uloga otvara pitanje opasnije od toga ko je započeo pojedinačni incident: šta se događa kada politički protivnik prestane da bude konkurent na izborima i postane neprijatelj od kojeg treba braniti Srbiju
Birača iz rasejanja ovog puta ima jednako kao birača – recimo – Kragujevcu, četvrtom gradu po veličini u Srbiji. Njihov značaj prepoznao je i režim koji je sitnim psinama odbio otvaranje mnogih biračkih mesta te primorava ljude na drugim meridijanima da glasaju u sred noći
Aleksandar Šapić politički je preživeo 6. oktobar i sednicu Skupštine grada na kojoj se nije ni razmatrala njegova smena. Opozicija je obećala da će je formalno zatražiti u narednom periodu iako je jasno da većinu nemaju. Za sada i oponenti vlasti, ali i građani imaju samo obećanje v. d. predsednice države Ane Brnabić da će “svi u budućnosti videti šta će biti stav stranke” čiji je Šapić potpredsednik. Do tada će režim da zaćuti, baš kao što i sada glasno tihuje prvi čovek grada koji ponovo nije bio na sednici na kojoj je objektivno bio ključna tema
Aleksandar Vučić u ovoj kampanji gotovo da nije održao govor bez pominjanja žena. Sam je objasnio zašto: žena je odgovorna jer mora da brine o kući, deci i roditeljima. U tom komplimentu sadržana je cela njegova predstava o ženi, ali i granica iza koje žena prestaje da bude “naša” i postaje neprijatelj
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
