Srbija se trovati ne može

Ekološki protest i više nego pristojan broj ljudi 10. aprila u Beogradu i, sedam dana kasnije, protest više hiljada ljudi u selu Gornja Dobrinja kod Požege protiv geološkog ispitivanja litijuma na tom području, ponovo su nametnuli pitanje: može li „zelena ideja“ da postane značajniji politički faktor u Srbiji? Dok nam se iz vlasti servira priča da smo počeli da se bavimo zaštitom životne sredine jer „bolje živimo“, pulmolozi upozoravaju da je po stopi smrtnosti od aerozagađenja Srbija prva u Evropi i deveta u svetu. Ekologija je u Srbiji više pitanje opstanka nego – boljeg života.

Da li inicijatori i organizatori protesta u Beogradu, više od 50 ekoloških udruženja, koji su se okupili s idejom da ovakvim i sličnim protestima zahtevaju prekid niza projekata štetnih po životnu sredinu u Srbiji (Rio Tinto, MHE, Makiš, LingLong, Tojo tajers, etc) i poštovanje najviših ekoloških standarda, znaju – šta dalje?

Jesu li svesni političke moći koju bi mogli da imaju? Razmišljaju li o izborima?

Vlast je do sada pokazala širok spektar mogućnosti kojima se ideja grupisanja i homogenizacije opozicije uspešno opstruirala. Ukratko, Aleksandru Vučiću je proteklih devet godina uvek polazilo za rukom da rasturi opozicione stranke ko mačke s bunjišta. Ko ocrnjen, ko ucenjen, ko podmićen. Čeka li i ekološke pokrete slična sudbina?

O svemu ovome razgovaramo s Aleksandrom Jovanovićem Ćutom, aktivistom pokreta „Odbranimo reke Stare planine“, koji je jedan od inicijatora ekološkog protesta u Beogradu. Kaže da su mu još pre tri godine „iz SNS-a nudili da napravi beogradsku Zelenu stranku“: „Obećavali mi ofis, hiljadu, hiljadu i po evra platu, rekoše, ostao bi ti Ćuta, nego ako si pametan, malo bi se pojavljivao u gradskoj skupštini s Goranom Vesićem i tako to“, kaže Ćuta Jovanović u razgovoru za „Vreme“.

„VREME„: A ko vam je to nudio?

ALEKSANDAR JOVANOVIĆ ĆUTA: E, pa sad da vam kažem, moj prijatelj koji ima veze s njima.

Vlast uvek zna kako da posvađa opoziciju. Može li isto da napravi i među ekološkim pokretima koji, makar za sada i spolja gledano, deluju da su u saglasju?

Prvo, ne znam ko sebe naziva opozicijom, to su više-manje oni koji su bili u vlasti poslednjih 30 godina. Projekti Rio Tinto, male hidroelektrane, Makiš, sve su to nasleđeni projekti od bivših vlasti. Ekologija bi bila prva tema većine tih opozicionih stranaka, ali mnogo je toga počelo u njihovo vreme. Svi su oni učestvovali u zločinu nad prirodom i ljudima u Srbiji. Treba da se pitaju što ih narod neće. O kojoj, na kraju, opoziciji pričamo kad je pola DS-a kod Vučića?

Može vlast da razbija šta hoće, ali jedini način je okupljanje. Da nas bude svaki put sve više i da se vidi ko smo to mi i šta dalje radimo. Ako se ide sledeći put u Dobrinju ili na bagerima u Aleksandrovac, da nas bude 20.000. Da odemo u Zrenjanin, Bor, Lazarevac… Ako budemo radili jedinstveno i pametno, doći ćemo i na to, na politički angažman, niko od toga ne beži, neminovnost je da budemo aktivni u politici, ali ne kao nečija značka na reveru, nego kao politički subjekt bez kojeg nijedna vlada ne može da se formira. Samo tako nijedna odluka štetna po građane Srbije i životnu sredinu neće moći da se donese.

Mislite da možete da ostanete imuni na provokacije vlasti?

Provokacije? Pa njih boli uvo, oni su se sad uzbunili zato što se plaše da ne izađemo na izbore. Samo ih to zanima.

Opet vam spočitavaju kako ste kao neuspešni investitor MHE pokrenuli kampanju protiv malih hidrocentrala?

Nisam ni pokušao da budem investitor. Ja sam poreklom iz Temske. Jedan moj prijatelj iz detinjstva je saznao da je u prostornom planu grada Pirota njegova lokacija na kojoj je nekad bila vodenica – predviđena za malu hidroelektranu. I ne možete da shvatite koliko je to moćna ideja: jednom kad se zavrti turbina, tvoji su svi potomci obezbeđeni. To što je on trebalo tamo da gradi jeste vodenica. Tako je sve i počelo, odbornici u Pirotu glasali su za vodenice koje su nekad i postojale na Staroj planini. U vodenice bi bile ugrađene turbine, niko nije lud bio da glasa za MHE na rekama, na kojima su odrasli. To je 60 kw mala hidroelektrana, nema cevi, reka slobodno teče. Na kraju, to mom prijatelju nisu dozvolili, stavio je kuću pod hipoteku za taj projekat. Ja sam dva puta poslao mejl da pitam šta je s tim. I to je sve. Ostao je i bez kuće, bio je to onaj Dinkićev Fond za razvoj. Običnim seljacima nisu dozvolili, ali su dali Nikoli Petroviću da na Crnom vrhu Crnovršku reku spakuje u cev. Ispostavilo se da je sve prevara bila, iza navodnih vodenica krile su se MHE i namera tadašnjeg G17+ da ostavi Staru planinu bez vode.

Da li je realno ekološke pokrete posmatrati kao novu političku snagu?

To što se desilo u Beogradu je posledica četvorogodišnjeg rata za vodu, u koji su nas uvukli i Zorana Mihajlović i Aleksandar Antić. Svi oni koji danas govore da su protiv malih hidroelektrana. Oni koji žele da se bave politikom ili makar okupljanjem ljudi oko neke ideje ili akcije, moraju da imaju na umu da ako hoćeš da ti ljudi veruju, moraš da uđeš u svaku kuću. Mi smo ušli u svaku kuću na Staroj planini. Obišli smo svih dvadesetak sela koja imaju po 15 ili 20 stanovnika, uglavnom ljudi od po 90 godina. S tim su i računali ovi koji su u to krenuli, da nema ko to da brani, da mogu da čerupaju ko šta dohvati. I nisu to samo ovi radili, i oni pre njih isto, svi koji su bili na vlasti i ovi koji su sad – odgovorni su za nestanak reka. Da budemo načisto, nama opozicija govori kako smo Vučićeva kvaziopozicija, da radimo za njega, nama Vučić govori da radimo za Dragana Đilasa, a u „Danasu“ nas optužuju da smo ekofašisti.

Nek govore šta hoće, sigurno je da se nećemo petljati ni sa jednom političkom strankom. Nema strančarenja jer to deli ljude. Ali, ne odbijamo saradnju s političkim faktorima koji hoće da rade na ovome. Imamo dokumentaciju, gomilu sudskih postupaka, ogromnu arhivu o svemu što je urađeno protivzakonito i što nas je dovelo do ekocida. Kad vidite ko je sve učestvovao u razbijanju cevi u Rakiti, na barikadama u Toplom Dolu, u vraćanju Rudinske reke u korito, tu su svi došli kao građani, iako je bilo i političkih predstavnika i jednih i drugih i trećih.

I naprednjaci razbijali cevi?

Naravno, pa tamo su svi glasali za SNS.

Najbolji primer za to je Štrpce, reka Lepenica. I tamo su došli da im otmu reku i da je uguraju u cev. I nisu im dali ni Srbi ni Albanci. I zajedno su stali da brane svoju reku, tukli se s ROSU koja je bila poslata da sprovede zločin. Ovi isti koji sad pričaju da su protiv MHE, poslali su nam „Protektu“, privatnu firmu za obezbeđenje imovine, lica i objekata, momke s debelim iskustvom na ratištima u Bosni, patrolirali su s bejzbol palicama noću po Rakiti, podmetane su bombe. Tamo je katastar Babušnica, eto vam jednog primera, za jedan dan upisao investitora Gorana Belića kao vlasnika tuđe dedovine, upisali ga na imovinu meštanina sela Rakita. Toliko o tome šta se desi kad nema pravne države. Tamo su podmetane bombe, policija je noću upadala ljudima u kuće, otimala lovačko oružje, plašili su se pobune, srušili su ljudima put koji vodi do njihovih njiva.

Tamo su tri bujične pregrade koje je sagradila Vodoprivreda probušene cevima. Bujične pregrade služe da kad dođu velike vode, lavinske poplave, kad padnu velike kiše i ponesu blato, kamenje, da selo Zvonce tri kilometra nizvodno od Rakite ne bude zatrpano muljem, blatom i kamenjem.

To može da se dogodi sad kad su bujične pregrade probušene?

Imaćemo slike kao u Latinskoj Americi, kada mulj i blato potope čitava sela. Za to će neko morati da odgovara. To su zbirke teških krivičnih dela. Država je malu planinsku rečicu Rakitu stavila pod hipoteku. Kad država stavi reku pod hipoteku da bi privatnik od banke uzeo kredit od milion i dvesta hiljada evra, onda se desi da građani uzmu u ruke zakon da ga sprovedu, jer ga država ne sprovodi. Ovo sad je urgentna ekologija, sprečavanje ludaka da u Aleksandrovcu ne formiraju kamenolom ispred nosa onima koji žive od vinogradarstva, da sprečimo da uđe ko kako hoće u šumu i da kasapi kako stigne, da zaustavimo ove što hoće na Makišu da grade novi grad, metro, da Beogradu oduzmu vodu za piće, seku pluća Beograda na Košutnjaku, Savski nasip su izbušili, pitanje je kad će ponovo da pukne, ostaće 100.000 ljudi pod vodom. Moramo fizički da se branimo da bismo opstali.

Znači gerilska borba, ništa politika?

Svi da se branimo: naučnici, instituti, struka i motika, i javne ličnosti, i patrijarh Porfirije i Novak Đoković. Da stanu u odbranu svoje zemlje, njenih reka, zemlje, vode vazduha i stanovništva koje se pretvara u nove ekološke izbeglice. Od akademika do čobanina.

Ne samo gerilska, nego i kroz institucije. Mi smo došli do Evropskog parlamenta, EP je pre dve godine doneo rezoluciju o Staroj planini, Evropska komisija je poručila vlastima u Srbiji da su projekti koje sprovode pogubni za lokalne zajednice i prirodu. Imali smo sastanak s Evropskom bankom za obnovu i razvoj u hotelu „Metropol“. Tada sam i rekao, bili su i predstavnici ovdašnjih banaka tu, svaki dinar koji date u guranje reka u cevi ovde vam je propao. Presretali smo ministre, premijerku, predsednika, tako da hajde neka izađu na RTS, struka i oni i mi, aktivisti i lokalne zajednice, pa da vidimo šta je tu rađeno po zakonu, jer imamo izjavu ministarke da nije rađeno po zakonu, i da kažu kakav je plan kad su u pitanju životna sredina i ljudi, kakva je sudbina skrojena za te velike zagađivače.

Politika ili ne – žestoka dilema. Parlament je mesto gde se stvari menjaju, ako pričamo o pravnoj državi, tako bi trebalo da bude. Ali, ako uđemo u to blato, blatuštinu političku i stranačku, nećemo biti ovo što jesmo, mislim na pokret kojem pripadam – Odbranimo reke Stare planine.

Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike, kazala je da će novim zakonom o obnovljivim izvorima energije MHE u zaštićenim područjima biti zabranjene.

Pre godinu dana Zorani Mihajlović je bilo žao što nije izgrađeno svih 850 MHE koliko je u katastru, sad je optužila pola vlade da su kršili zakon, što i jesu, kao da ona veze nema s tim?! Ona je bila ministar energetike i ekologije kad su reke krenule jedna za drugom da nestaju po Srbiji, Vlasina, Nacionalni park Kopaonik, Jošanička, Samokovska reka, mogu da nabrajam do prekosutra, ona je potpisala na desetine tih građevinskih dozvola što jesu smrtne kazne za te reke! Potpise na to je stavljala Zorana Mihajlović, protivno mišljenju, negde čak i nema institucije koja je u obavezi da da saglasnost na takve projekte, to je Zavod za zaštitu prirode. Hajde, nek otvore stotinu građevinskih dozvola, onih MHE koje rade, da vidimo gde je prekršen zakon. Da uzmemo u razmatranje Zakon o vodama koji kaže da je zabranjeno polagati cevi u korita reka, svih 110 MHE koliko sad radi morale bi da se ruše. I oni to znaju. Suva korita su ostala tamo gde se Zorana Mihajlović pojavila. Tamo prirode više nema.

Prema ovom novom zakonu, zabrana gradnje MHE u zaštićenim područjima ne važi za već započete ili završene objekte, oni ostaju, a neće važiti ni za neke nove ukoliko Vlada Srbije tako odluči?

To je neprihvatljivo. Male hidroelektrane uništavaju reke u zaštićenim područjima i tu im ne može biti mesto, bilo da su već izgrađene ili da tek odlukom Vlade zbog „javnog interesa“ treba da budu podignute. Šta je onda tu promenjeno? Svaka MHE u zaštićenim područjima treba da bude srušena, bilo da je izgrađena ili je u fazi izgradnje.

Vučić je rekao da EU insistira da izađemo iz uglja, a da nećemo vetroparkove zbog ptica, ni male hidroelektrane zbog narušavanja ekosistema, pa pita je l’ da uvozimo struju? Šta je alternativa za Srbiju?

foto: marija janković

Koji to Vučić pita? Je li to Vučić koji je razgovarao sa nama pre tri godine? Prvo sam ga presreo na ulici u Pirotu kad je krenulo ludilo oko Toplodolske reke, onda je počeo rat, napali su odjednom tri reke. Primio nas je 21. septembra 2019. godine, zvao nas je da dođemo: Ratka Ristića, Aleksandra Panića, Desimira Stojanova i mene. Obećano je ovo što sad govore, da neće biti MHE u zaštićenim zonama, da će biti sastavljena komisija koja će da otvori sve te predmete da se vidi šta je po zakonu a šta nije, i da će doći u Rakitu. Nije bilo ništa od toga. Aleksandar Vučić, šta god da kaže, nije više uopšte bitan. O tome šta će da se dalje dešava kad je reč o sprečavanju uništenja prirode, kako će se rešavati i Smederevo, i Bor, i Kolubara, i Kostolac, i LingLong, i Rio Tinto, o tome mora da se pita struka, a ne političari. Slušaćemo profesore i naučnike. Rešenje za struju? Hajde da vidimo čime ova zemlja energetski raspolaže. Zvornik, Đerdap, to su ogromne količine energije i veliki hidroenergetski poduhvati. Voda je jedna stvar, fosilna goriva druga, termalna energija, biomasa, solarna energija… MHE, to je pljačka! Kad bi svih 58 MHE na Staroj planini radilo 24 sata dnevno 365 dana u godini, to bi Srbija potrošila za jedan zimski sat! Za jedan sat da nestanu svi vodotokovi, svaka rečica na Staroj planini! Toliko one doprinose, to su Potemkinova sela.

Građani Smedereva, Bora, Lazarevca… jedu hleb radeći za najveće zagađivače. I Zrenjaninci ćute, a uskoro će otpočeti proizvodnja 13 miliona guma godišnje?

Neka ne brine niko što ćuti Zrenjanin. Desiće se opšta pobuna, to je tek počelo. I u Bor i u Smederevo došli Kinezi, narod sad ima za hleb deci, a otrovi su im gratis. Niko ne kaže da ljudi ne treba da rade. Treba obezbediti postrojenja tako da ne zagađuju životnu sredinu. Projekti postoje, samo treba neko da plati prečišćivače sa nula emisijom štetnih materija. Mi, nažalost, ne znamo ništa pod kojim su to uslovima Kinezi ušli u Bor, Zrenjanin, Smederevo. Kao što ništa ne znamo ni o projektu Rio Tinto u Srbiji.