Srbija konačno na dobrom putu

Istog dana kada je u medijima objavljeno naše istraživanje, započeo je tihi, orkestrirani rat botova, više režimskih, manje opozicionih, protiv naših podataka i nalaza. Već narednog dana napadi su postali otvoreni i direktno usmereni na nas, istraživače. Neko je očigledno pročitao brojke, prepoznao njihov politički značaj i dao nalog svojim “medijima” za hitnu diskreditaciju. Ali upravo ti napadi potvrđuju ono na šta naši nalazi iz istraživanja jasno ukazuju – da su studenti potresli temelje partijskog poretka u Srbiji i uzdrmali osnove autoritarnog režima. Do te mere da vlast, za sada, jedino policiju nije poslala na naše procente, proseke, grafikone i analize.

METODOLOŠKA NAPOMENA

Istraživanje je sprovedeno u periodu od 23. juna do 5. jula 2025. godine, na reprezentativnom uzorku od 1458 ispitanika. Naručilac istraživanja bila je fondacija srpske dijaspore The Better Future for Serbia Foundation (Kalifornija, SAD), koja je sredstva za realizaciju prikupila putem crowdfunding kampanje. Uzorkovanje je sprovedeno troetapnim, slučajnim i stratifikovanim postupkom, a ispitivanje je realizovano na terenu, metodom “licem u lice”.

Naša metodologija istraživanja smatra se zlatnim standardom u istraživanjima javnog mnjenja u razvijenim demokratijama. Interval poverenja iznosi ±2,52%. A s obzirom na lične napade kojima smo izloženi nakon objavljivanja rezultata, smatramo važnim da naglasimo da smo obojica zaposleni na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, gde predajemo upravo predmete iz oblasti metodologije politikoloških istraživanja i izbornih sistema.

OPŠTI NALAZI

...

Jedan od ključnih pokazatelja koji na sveobuhvatan način oslikavaju složen odnos građana prema političkoj situaciji u Srbiji jeste odgovor na pitanje: Da li vlast vodi zemlju u dobrom ili lošem pravcu?. Godinama unazad rezultati istraživanja pokazivali su da većina građana veruje da država ide u dobrom pravcu. Tako je, na primer, prema našem istraživanju iz 2023. godine, čak 55 odsto ispitanika smatralo da Srbija ide u pravom pravcu. Međutim, najnoviji podaci beleže znatan preokret u percepciji javnosti. Više od 20 odsto ispitanika promenilo je stav, pa danas svega 33,5 odsto građana smatra da vlast vodi Srbiju u dobrom pravcu, dok 53,5 odsto veruje da se zemlja kreće pogrešnim putem. Ostatak ispitanika nije mogao da zauzme jasan stav.

Studenti su svojim buntom moralno i upravljački uzdrmali vlast i doveli u pitanje narativ Srpske napredne stranke o stabilnom političkom, ali pre svega ekonomskom napretku. Prema našem istraživanju, 28 odsto građana kaže da danas živi lošije nego pre godinu dana, a kao glavni uzrok ekonomske stagnacije u državi vide upravo izrazito visok stepen korupcije (30 odsto) i loše upravljanje javnim finansijama (uzimanje skupih kredita 11 odsto; prekomerna potrošnja na skupe projekte kao što je EXPO 9,5 odsto; odsustvo ozbiljnih reformi 4,7 odsto). Zanimljivo je da deo građana, pretežno glasača vladajuće stranke, među uzrocima vidi i studentske blokade, koje kao faktor pogoršanja situacije navodi 16 odsto ispitanika.

U nestabilnom i neizvesnom društveno-ekonomskom ambijentu, građani vrlo jasno artikulišu šta ih najviše brine. Na vrhu liste problema nalaze se loš životni standard i rastuće cene osnovnih proizvoda i usluga, urušeni zdravstveni sistem, endemska korupcija i, sve češće, nesreće izazvane koruptivnim obrascima upravljanja, kao i ekološki problemi (zagađenje, Rio Tinto, itd). Kada se svi ovi podaci stave u širi kontekst, postaje jasno da je od nekada dominantnog slogana Mir. Stabilnost. Vučić. ostala samo prazna parola. I to prepoznaju ne samo opozicioni glasači već i tradicionalno neopredeljeni, ali i glasači Srpske napredne stranke.

POVERENJE U INSTITUCIJE

Socijalno poverenje je lepak svakog funkcionalnog društva. Ono omogućava da različiti delovi zajednice deluju u relativnoj usklađenosti, uz pretpostavku dobre vere i zajedničkog interesa. Upravo zato postoje formalne i neformalne državne institucije – da održavaju društvenu koheziju i osiguravaju okvir poverenja između građana i sistema. Međutim, naši podaci pokazuju da živimo u društvu u kojem svega 20 odsto ispitanika smatra da vlast upravlja demokratski. U takvim uslovima teško je očekivati stabilan odnos poverenja između institucija i građana.

Ova vlast je tokom prethodnih trinaest godina uspevala da održava društveni poredak koristeći manje ili više prikrivene autoritarne mehanizme. Ipak, u poslednjih devet meseci, ta do juče pouzdana sredstva disciplinovanja postala su izvor novog talasa nezadovoljstva. Umesto da učvrsti kontrolu i strah, autoritarna pretnja je svaki put izazivala još veći društveni otpor. Kada govorimo o poverenju u institucije, uočavaju se znatne promene u odnosu na prethodna istraživanja, pre svega ukazujući na duboku krizu institucionalnog kredibiliteta, ali i na pojavu novih kredibilnih aktera.

Kao po običaju, građani imaju najviše poverenja u Crkvu i vojsku, ali prvi put vidimo još dva nova aktera koja imaju prosek poverenja preko 3 na skali od 1 do 5, a to su studenti i akademska zajednica. Poređenja radi, prosečna ocena poverenja u trenutnog predsednika iznosi 2,7, dok je kod studenata prosečna ocena 3,1, a kod akademske zajednice 3,04.

Treba napomenuti da najmanje poverenje građani imaju u političke stranke u opoziciji, i ono iznosi 2,02. Signaliziranjem vrlina znanja, civilne hrabrosti, moralne ispravnosti i spremnosti na žrtvu, studenti i akademska zajednica su gotovo ekspresno preuzeli kredibilnu lidersku ulogu u društvu.

EFEKTI STUDENTSKI BLOKADA

...

Podaci iz našeg istraživanja pokazuju da je tragedija u Novom Sadu suštinski promenila svakodnevne strahove građana u Srbiji. Naime, 57 odsto ispitanika navodi da je pad nadstrešnice i smrt šesnaestoro nedužnih ljudi u njima probudila sumnju u pouzdanost drugih projekata aktuelne vlasti. Pored toga, način na koji je Srpska napredna stranka reagovala na izraženo nezadovoljstvo građana – od inicijalnog nasilja ispred Fakulteta dramskih umetnosti do slučaja policijske brutalnosti prema studentkinji Pravnog fakulteta – doveo je do toga da više od polovine ispitanika smatra da se vlast nije ponela odgovorno nakon tragedije, niti je ispunila zahteve studenata.

Zbog toga ne iznenađuje podatak da 54 odsto ispitanika u ukupnom uzorku podržava studentske blokade, dok je 7 odsto neodlučno. Studentski bunt postao je okidač širih procesa građanskog “buđenja” i oslobađanja od straha. Promena dominantnog emocionalnog stanja verovatno je i najvažniji efekat studentskih protesta. Podaci pokazuju da su studenti kod svakog trećeg ispitanika znatno podigli motivaciju za društveni angažman, dok je kod 15 odsto glasača Srpske napredne stranke ta motivacija opala.

...

U prilog ovoj tezi govori i podatak da je 46,5 odsto podržavalaca studentske liste u nekom trenutku učestvovalo na zborovima građana, dok je taj udeo u opštoj populaciji oko 24 odsto. Čak 82 odsto opozicionih birača, verovatno prvi put u poslednjih 13 godina, izražava pozitivne i emocije visoke aktivacije, poput nade, optimizma i ponosa (ali i besa). S druge strane, među biračima SNS preovlađuju ljutnja prema studentima, kao i osećaji zabrinutosti i zbunjenosti. Ta zbunjenost proizlazi iz raskoraka između dominantnog narativa u provladinim medijima i svakodnevnog doživljaja stvarnosti. Dok s jedne strane aktuelni predsednik proglašava “pobedu nad studentima”, svakodnevni život pokazuje da vlast sve teže upravlja društvom, i to primećuju i oni koji ovu vlast podržavaju.

ŠTA SE DEŠAVA SA GLASAČIMA SRPSKE NAPREDNE STRANKE

Od pada nadstrešnice u Novom Sadu deluje kao da je marketinško-strateški tim Srpske napredne stranke prepustio sve konce odlučivanja timu za eskalaciju. Ukoliko je odavanje počasti stradalima ispred Fakulteta dramskih umetnosti predstavljao “mali požar” koji je, iz ugla SNS stratega, trebalo lokalizovati, aktuelni predsednik i njegova stranka učinili su sve suprotno: podstakli su širenje vatre, koja je na kraju zahvatila i njihovu sopstvenu političku “kuću”. Upravo iz te kuće, svojim političkim amaterizmom, oterali su ne mali broj dotadašnjih pristalica.

Naše istraživanje daje konkretan uvid u to koliko je pristalica ostalo uz vlast, ali i kakav je njihov demografski profil i vrednosni stavovi. Prosečna starost ispitanika koji trenutno podržavaju Srpsku naprednu stranku iznosi 62 godine, a gotovo polovinu tog korpusa čine penzioneri. Najviše gubitaka beleži se u Beogradu i Vojvodini, kao i među visokoobrazovanima.

Ilustrativan je podatak da je samo jedan student/kinja iz celokupnog uzorka naveo da bi u ovom trenutku glasao za SNS. Glasači SNS, poput ostatka populacije, jasno prepoznaju da problem korupcije postoji, ali još više ističu problem loših kadrova. Nestručni ljudi skloni zloupotrebama nisu ono što želi bilo koji birač. Tome treba dodati i podatak da je u poslednjih devet meseci najveći pad zabeležen upravo u ličnom rejtingu aktuelnog predsednika. Naime, na skali od 0 do 10, Aleksandar Vučić sada ima prosečnu ocenu 4,3, a čak 37 odstvo svih ispitanika dodelilo mu je ocenu nula. Za poređenje, pre dve godine njegova prosečna ocena iznosila je 5,85, dok je zbir ocena 0, 1 i 2 tada bio 26 odstvo, a danas iznosi čak 46,4 odsto. Ovi podaci osvetljavaju ključni trend: raste broj građana koji kažu da su nekada verovali predsedniku, ali da su to poverenje sada izgubili.

U februarskom talasu našeg istraživanja taj procenat iznosio je 7 odsto, a sada je 12 odsto. Zanimljivo je da čak i među potencijalnim glasačima studentske liste 16,5 odsto ispitanika navodi da su nekada verovali aktuelnom predsedniku, što dodatno potkrepljuje tezu da mit o “neprelaznosti” SNS birača više ne stoji. Istraživanje takođe pokazuje da 45 odsto svih ispitanika smatra da predsednik nije sposoban da upravlja trenutnom situacijom. Među neopredeljenim biračima taj procenat iznosi 41 odsto, dok među onima koji podržavaju studentski pokret ta ocena ide na 75 odsto. Ni među glasačima SNS ne postoji puna sigurnost, jer 25 odsto njih ne veruje u potpunosti u sposobnost svog lidera da se nosi sa aktuelnim izazovima.

U demokratski razvijenim društvima sa funkcionalnim partijskim sistemom ovakvi pokazatelji bi već izazvali unutrašnje preispitivanje i otvorili prostor za lidersku smenu unutar same stranke. Međutim, u političkom poretku koji je Srpska napredna stranka sama oblikovala, sudbina stranke čvrsto je vezana za sudbinu lidera i ne postoji nijedan demokratski mehanizam da se te dve stvari razdvoje. Zato je pad predsednikovog rejtinga neizbežno i pad same Srpske napredne stranke.

ŠTA SE DEŠAVA SA GLASAČIMA STUDENTSKE LISTE

“Hrabrost je zarazna. Kada se jedan hrabar čovek uspravi, često i drugima ojačaju kičme.” Ova rečenica možda i najbolje oslikava psihološki efekat studentske borbe, od prvih dana protesta pa do današnjeg trenutka, kada je postalo jasno da su studenti pokrenuli procese koji su znatan deo društva probudili iz apatije. Treba reći da to nije bila spontana apatija, ona je bila sistemski dizajnirana i proizvođena godinama. Posledično, ljudi su izgubili osećaj da imaju za koga da glasaju, a možda i stvarno nisu imali pravu ponudu ni izbor. Mnogi su verovali da nešto duboko nije u redu sa sistemom, ali dugo nisu čuli kredibilan glas koji bi ih pozvao da zajedno krenu u promene.

Danas, naše istraživanje pokazuje da se čak 40 odsto građana na neki način uključilo u studentski bunt, bilo kroz proteste, blokade ili, recimo, bojkot kupovine u znak solidarnosti. U populaciji koja izražava podršku Studentskoj listi taj procenat dostiže 82 odsto, dok je čak jedan od četiri neopredeljena birača takođe bio aktivno uključen. Pored obima angažovanja, podaci otkrivaju i visok nivo političke posvećenosti. Više od polovine potencijalnih birača Studentske liste spremno je da aktivno učestvuje u kampanji, da se angažuje kao kontrolor na dan izbora, da učestvuje u kampanji “od vrata do vrata” pa čak i kroz ličnu finansijsku donaciju.

Ovakav nivo političke motivacije kod opoziciono orijentisanih birača nismo zabeležili godinama. To potvrđuje i podatak da bi gotovo 90 odsto birača Studentske liste izašlo na izbore ukoliko bi bili raspisani u narednih šest meseci. Ovo nisu ad hoc glasači, ovi glasači deluju kao tvrđava. Međutim i takvo jezgro ima svoju granicu poverenja, jer je 21,5 odsto ispitanika koji podržavaju studente reklo da ne bi glasalo za njih ukoliko bi išli u koaliciji sa opozicijom, dok dodatnih 20 odsto nije sigurno kako bi se tada ponašalo.

Čini se da su studenti odluku da ne nastupaju zajedno sa opozicionim strankama doneli intuitivno, ali ta intuicija očigledno ima uporište u strateškoj proceni. Druga važna intuitivna odluka tiče se sastava buduće liste. Iako lista još nije formalizovana, testirali smo neka imena koja se već pominju u javnosti i to spontano, kroz otvorena, ali i kroz ponuđena pitanja. Među njima su se našli: Novak Đoković, rektor Vladimir Đokić, Nemanja Vidić, Dejan Bodiroga, Alek Kavčić, Milo Lompar, Jovo Bakić i Miodrag Zec.

Svi oni su, u proseku, ocenjeni izrazito pozitivno, znatno bolje nego bilo koji političar. Nijedno od ovih imena nije dobilo prosečnu ocenu ispod 5,3, a pojedini, poput Vidića i Bodiroge, imaju izuzetno visoke ocene u gotovo svim segmentima biračkog tela. Ovi rezultati ukazuju na snažan potencijal za mobilizaciju i poverenje u društvene autoritete koji nisu deo političkog establišmenta, a koji nose veliki simbolički i emotivni kapital, koji prevazilazi partijske okvire i za koje su građani i te kako spremni da glasaju.

ŠTA SE DEŠAVA SA NEOPREDELJENIMA

Neopredeljeni birači možda i nisu toliko neopredeljeni koliko sami veruju, i to je verovatno jedan od najvažnijih nalaza ovog istraživanja. U ukupnom uzorku oni čine 14 odsto ispitanika, što predstavlja snagu koja može biti presudna u određivanju ishoda narednih izbora. Zašto tvrdimo da neopredeljeni nisu istinski neutralni?

Prvo, čak 62 odsto njih navodi da im je tragedija u Novom Sadu probudila sumnju i u druge projekte vlasti. Drugo, gotovo svaki drugi neopredeljeni smatra da se vlast nije ponela odgovorno nakon pada nadstrešnice. Treće, kada je reč o studentskim blokadama, 50 odsto ih podržava, 23 odsto ne zna, dok je 27 odsto protiv. Važno je napomenuti da je samo 6,4 odsto izričito protiv, dok je 20,5 odsto umereno protiv, što ukazuje na ambivalentnost, a ne na jasno suprotstavljanje. Četvrto, kod 20 odsto neopredeljenih studentski bunt je povećao motivaciju za društveni angažman, što je izuzetno visok procenat u grupi koja se inače percipira kao pasivna. Peto, i najvažnije, aktuelnu vlast “potpuno podržava” svega 4,9 odsto neopredeljenih, a “uglavnom podržava” njih 17,1 odsto. Nasuprot tome, “ne podržava” je 28 odsto, a “uglavnom ne podržava” čak 30,9 odsto. To znači da gotovo tri petine ove grupe pokazuje negativan odnos prema vlasti.

Kada se tome doda i činjenica da svega 13 odsto smatra da vlast vodi Srbiju u dobrom smeru, a samo 11 odsto veruje da se zemljom upravlja demokratski, jasno je da se u ovoj grupi ne krije tiha većina, već politički oprezna manjina koja prati situaciju i čeka jasan signal. Sve ovo ukazuje na to da znatan deo neopredeljenih birača s pažnjom posmatra razvoj političkih okolnosti, pre svega formiranje i dalje korake Studentske liste i da će, u skladu s tim, većina ispitanika iz ove grupe glasača verovatno doneti odluku da pre podrže upravo tu opciju nego trenutnu vlast.

KAKO BI IZGLEDALI REZULTATI IZBORA KADA BI DANAS BILO GLASANJE?

Ispitanike smo zamolili da zamisle da se izbori održavaju danas i da nam u tom slučaju kažu za koga bi glasali. Ponudili smo im nekoliko različitih scenarija u zavisnosti od toga ko bi sve učestvovao na izborima.

U jednom scenariju smo im rekli da na izborima učestvuju Pokret na čelu sa SNS, Studentska lista, celokupna opozicija, manjine. Podaci iz istraživanja pokazuju da bi najveću podršku u tom scenariju dobila Studentska lista, koju smo predstavili kao tim sastavljen od univerzitetskih profesora, radnika, poljoprivrednika i stručnjaka iz različitih oblasti, uz podršku studenata. Za ovu opciju glasalo bi 45,9 odsto onih koji bi izašli na izbore.

Vladajuća koalicija, okupljena oko Aleksandra Vučića (SNS, SPS, Zavetnici), ima podršku 41,4 odsto ispitanika.

Ispitanicima je ponuđena i opcija “Opozicione koalicije”, u koju su svrstane sve opozicione liste, uključujući građanske i desne opcije, kao i pokrete “Kreni-promeni”, dr Milića i dr Nestorovića, a za ovu grupu opredelilo bi se 10,2 odsto birača. Stranke nacionalnih manjina bi dobile 2,5 odsto podrške.

...

U drugom scenariju, ponudili smo ispitanicima samo tri opcije, Pokret na čelu sa SNS, Studentsku listu i liste nacionalnih manjina. Rezultati pokazuju da bi Studentska lista osvojila 54,8 odsto glasova, SNS 42,1 odsto, a stranke manjina 3,1 odsto. Ovi podaci jasno pokazuju zašto aktuelni predsednik, koji je u prošlosti više puta političke krize rešavao izlaskom na izbore, sada to izbegava. Za razliku od prethodnih slučajeva, ovog puta se ne radi samo o društvenoj krizi, već o krizi ličnog rejtinga, stranačke moći i ukupnog poverenja u vlast. A rešavanje takve krize na izborima, sudeći po ovim rezultatima, za predsednika ne bi bilo samo politički rizično, već bi bio lični i politički poraz.

UVIDI IZ ISTRAŽIVANJA

...

Nalazi istraživanja, u kombinaciji sa uvidima sa terena, pokazuju da Srpska napredna stranka sve teže uspeva da zadrži kapacitet za efektivno upravljanje društvenim i političkim procesima u Srbiji. Posledica toga je izraženo nezadovoljstvo ne samo među građanima koji su već bili opoziciono orijentisani nego i među pojedinim segmentima sopstvenog biračkog tela, kod kojih se javlja sumnja u legitimnost postojećeg poretka. Osim toga, ovaj trenutak je doveo do “buđenja” znatnog broja apstinenata.

Ključni akter ove promene nisu političke stranke, već studenti i građani okupljeni oko njih, koji su kroz svoju mobilizaciju postavili simbolično “moralno ogledalo” ispred aktuelne vlasti. Taj čin je razotkrio krhkost poverenja u institucije i sposobnosti vlasti da odgovori na legitimne građanske zahteve. U tom procesu vlast gubi i poverenje građana i sigurnost u sopstveni autoritet. Ovakva psihološka klima, povezana sa empirijskim podacima iz istraživanja, ukazuje na to da je politička moć SNS ozbiljno uzdrmana. Zbog toga, pitanje više nije da li će doći do političke promene, već kojim putem i dinamikom će se ona odvijati.