Zaječar zaista jeste i treba da bude primer, pouka i uzor. Pre svega, kao "živi" dokaz da SNS nije nepobediv, niti toliko jak koliko nam se, ponekad, usled naše sopstvene slabosti, to čini i izgleda
U politici i životu često – zapravo, najčešće – imamo posla sa situacijama u kojima nije baš najjasnije da li je čaša „polupuna“ ili „poluprazna“. To jest, u kojima nije sasvim načisto da li su stvari dobre ili loše, crne ili bele – a uglavnom nisu ni jedno ni drugo, nego upravo negde između ta dva pola.
No, ovoga puta, kada je reč o lokalnim izborima u Zaječaru, suočeni smo sa nešto drugačijom i gotovo obrnutom situacijom – stvar je jasna, ali se naknadnim interpretacijama i spinovima pokušava zamutiti. Naime, na zaječarskim lokalnim izborima lista SNS-a, pod vođstvom dugogodišnjeg gradonačelnika Boška Ničića, pretrpela je ozbiljan neuspeh, uprkos tome što je najveći deo opozicije bojkotovao ili pozvao na bojkot glasanja. I uprkos tome što je poslednjih nedelja kroz Zaječar, obećavajući kule i gradove, prodefilovala kompletna vladajuća garnitura na čelu sa premijerkom Anom Brnabić i Aleksandrom Vučićem lično. A o „običnim“ ministrima i ostaloj sitnijoj režimskoj boraniji da i ne govorimo.
ŠAMAR JE PUKAO
Da biste se uverili da je SNS pretrpeo neuspeh, ne treba vam komplikovana analiza (još uvek!) nekompletnih i nezvaničnih zaječarskih izbornih rezultata. Dovoljno je samo videti šta je to što, za razliku od desetina puta u sličnim prilikama, ovaj put nismo mogli videti u nedelju uveče na malim i velikim ekranima televizija sa nacionalnom frekvencijom. Nije bilo spektakularnih najava i objava rezultata, nije bilo kajrona i „brejking njuzova“, vanrednih konferencija za medije i direktnog obraćanja iz centrale SNS-a. Nije bilo specijalnog uključenja i čestitke Predsednika, niti žamora razdraganih SNS lica oko njega.
Samo je, takoreći, po službenoj dužnosti, predsednik Izvršnog odbora naprednjaka Darko Glišić u nedelju uveče saopštio da će SNS „imati apsolutnu većinu i u Zaječaru i u Kosjeriću“. Ali je, indikativno, po pitanju Kosjerića bio neuporedivo detaljniji i precizniji („glasalo 72,9 odsto upisanih, a SNS osvojio 67,23 glasa“), dok je za Zaječar samo šturo saopštio da je izlaznost 50 odsto, a da je SNS „negde na 47 odsto osvojenih glasova“.
Tek kasno tokom večeri – a i to nezvanično, iz izvora pojedinih učesnika – moglo se razabrati da je SNS u Zaječaru uzeo tek malo više od četrdeset odsto glasova (41,1) i 24 odbornička mandata, dok je lista „Pobeda za Zaječar“ koju predvodi dr Nenad Ristović osvojila neočekivanih 28 odsto i 16 mandata. Kada se na to doda i solidan rezultat grupe građana „Možemo bolje – Dragana Rašić“ (7,15 odsto i četiri mandata), kao i još dve liste koje su, kako stoje stvari, takođe prešle cenzus sa po oko tri odsto glasova, postaje očigledno da su SNS (plus SPS/JS) i opozicija na izborima u Zaječaru bili praktično izjednačeni – ako opozicija nije čak i u minimalnoj prednosti.
Kolika je bila pometnja u redovima zaječarskih „pobednika“ moglo se uočiti i po tome što je gradonačelnik Boško Ničić u svom prvom obraćanju izjavio: „Prezadovoljni smo postignutim rezultatom.“ Ali je – slučajno ili ne – propustio da kaže procenat glasova koji je njegova lista osvojila i rekao samo broj („blizu 11.000 glasova“). I nije tu samo problem što naprednjački zaječarski rezultat počinje sa brojem 4 – a što je daleko ispod junskim izborima i prorežimskim istraživanjima javnog mnjenja „zacrtanih“ 50 ili 60 odsto. (Mada, bez sumnje, jeste i to, budući da se naprednjaci bukvalno stide da kažu ili priznaju kako bilo gde – a pogotovo, ne daj bože, u Srbiji kao celini – imaju „samo“ npr. nekih 42–45 odsto.)
Ipak, prevashodni problem sa ovim – po SNS – neočekivano skromnim zaječarskim rezultatom jeste u tome što je pre samo devet meseci na junskim parlamentarnim izborima lista „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ u Zaječaru osvojila čak 61,72 odsto glasova – odnosno čak dvadesetak procenata i par hiljada glasova više nego u nedelju. I tu je sada gvint. Naime, SNS sada ili mora priznati da su za svega nekoliko meseci izgubili više od dvadeset procenata i nekoliko hiljada glasova – ili pak reći da ti junski „izbori“ (hmm) baš i nisu bili neki izbori i ne mogu se uzimati kao neki naročit i pouzdan reper.
Neće to, razume se, omesti naprednjake u formiranju vlasti – kako pokazuje, pored ostalog, upravo i zaječarski primer od pre četiri godine – oni većinu uvek mogu da namaknu na ovaj ili onaj, više ili manje „suptilan“ način. Ali je šamar pukao. I zvoni.
A činilo se da će to biti samo još jedan u nizu rutinskih SNS trijumfa i „praznika demokratije“ u naprednjačkom stilu, kakve, uostalom, već godinama gledamo širom Srbije, nezavisno od toga o kakvim izborima i kom rangu takmičenja se radi. Od mesne zajednice do opštine, grada, Pokrajine i Republike, SNS-ova mašinerija gazi i satire sve što joj se nađe na putu. A ono što joj se baš ispreči – ili naknadno kupi i apsorbuje, ili uništi, skloni i ukloni na neki drugi način.
OTUŽNI PRILOZI ZA JEDNU POLITIČKU BIOGRAFIJU
Tako je, uostalom, i Boško Ničić, višedecenijski kontroverzni politički faktor u Zaječaru i čitavoj istočnoj Srbiji nakon poslednjih lokalnih izbora na kojima je uspešno predvodio široku opozicionu (antinaprednjačku) listu, preko noći obrnuo ćurak – i prešao u SNS. A pre toga je godinama odolevao i bio jedan od najglasnijih i najžešćih kritičara Aleksandra Vučića, otprilike u rangu Aleksandra Martinovića ili Nebojše Bakareca – neposredno pre nego što su naprednjački preumili i progledali.
Vrhunac tog Ničićevog otpora bio je upravo te 2017. kada je na ponovljenim lokalnim izborima uzeo 31,9 odsto glasova – jedan procenat više od liste „Aleksandar Vučić – Brže, jače bolje“. U Zaječaru je organizovano veliko narodno veselje. Slavilo se i u Beogradu (i po Tviteru). Po opozicionim političkim salonima bilo je i uzdaha u stilu „takav nam treba“. Skoro svi opozicioni lideri i poslanici učestvovali su u Ničićevoj kampanji, a neki prisutvovali i pomenutoj proslavi. A onda je – samo par dana kasnije – Boško Ničić objavio da „zarad stabilnosti vlasti i prosperiteta Zaječara“ ulazi u koaliciju sa naprednjacima. A kasnije je „kolektivno“ ušao i u SNS. Ostalo je istorija. Odnosno, otužni prilozi za jednu političku biografiju koja je – čini se – u nedelju uveče neslavno završila svoju dugu političku odiseju.
DA LI SU ZAJEČARSKI REZULTATI REPREZENTATIVNI ZA SRBIJU
U najkraćem: nisu reprezentativni, ali jesu indikativni. Možda i zato što su, geografski i istorijski, rodno mesto srpskih radikala i radikalizma, Zaječar i istočna Srbija, tradicionalno, tj. od početka obnove višestranačja nisu bili previše skoni radikalskom surogatu zvanom SRS, pa ni njegovom naprednjačkom derivatu. A geografska, politička i saobraćajna skrajnutost poslednjih decenija rezultirala je da Zaječar i u političkom smislu predstavlja neku vrstu „ostrva“, sa dosta autohtonih i „endemskih“ političkih vrsta, rukavaca i izdanaka. Zato se zaječarski slučaj ipak ne može automatski prepisivati i ekstrapolirati.
foto: aleksandar canić / timočka
Iako je većina Srbije za njega čula tek neki dan, doktor Nenad Ristović je već godinama prisutan u zaječarskoj javnosti. Ugledni lekar, godinama visoki funkcioner LDP-a, na prošlim lokalnim izborima (2017) bio je nosilac zajedničke liste DS-a, SDS-a, LDP-a i Nove stranke
(„Dr Nenad Ristović – Pobeda za naš grad“) koja je na tim izborima bila trećeplasirana, sa osvojenih 16,78 odsto glasova i 9 odborničkih mandata. Tako da ovaj vitalni pedesetogodišnjak nipošto nije „novo lice“ na zaječarskoj političkoj sceni, niti je njegova grupacija baš sasvim novo, spontano i samoniklo građansko udruženje. A nešto slično se može reći i za čelnike liste „Možemo bolje“, koji su takođe mahom višegodišnji politički radnici – uglavnom u strankama demokratsko-građanske provenijencije.
Drugim rečima, Zaječar nije baš dobar primer niti potvrda za one koji spas iz aktuelnog političkog karakazana očekuju od političkih „anonimusa“ koji se pojavljuju niotkuda i rešavaju stvari. Ali jeste dokaz da je mit o „apsolutnoj i decenijama neugrozivoj snazi SNS-a“ ipak samo iluzija – i brižljivo negovan mit. Koji se, između ostalog (zapravo, najviše) hrani i održava na nemoći i neslozi opozicionih političkih faktora.
DA LI I KAKVU POUKU OPOZICIJA MOŽE DA IZVUČE
I da li je možda Zaječar primer i dokaz kako je bojkot izbora (bio) greška? Ne. Zapravo, nezavisno od ovog pomalo neočekivanog rezultata, i ovi zaječarski izbori – sa svim nepravilnostima, pritiscima, funkcionerskom kampanjom, džipovima i „sigurnim“ SNS glasovima – samo su još jedna potvrda ispravnosti odluke najvećeg dela opozicije da na takvim izborima ne treba učestvovati. Ne zbog toga što se čekaju neki „idealni“ uslovi – kakvih pod SNS-om, znamo, nikada biti neće – već zato što bi učešće na ovakvim izborima samo dali privid legitimnosti jednoj evidentno nelegitimnoj i autoritarnoj političkoj garnituri i praksi.
Da li se može reći da je Zaječar „početak kraja“ SNS? Ne. Ne može se reći – pored ostalog i zbog pomenute specifičnosti i osobenosti zaječarske političke scene. Ali se može zaključiti najmanje toliko da rezultati prošlogodišnjih parlamentarnih („korona“) izbora nisu i ne mogu biti nikakav politički reper. I da mahanje brojkama od „šezdeset plus“ kada je reč o naprednjačkom rejtingu i snazi (izuzev u nekim relativno malim i socioekonomski i demografski deklasiranim sredinama) nije ništa drugo do politička i analitička manipulacija – na samoj granici bezobrazluka i laži.
Zato, u jednom smislu – i najvažnijem – Zaječar zaista jeste i treba da bude primer, pouka i uzor. Pre svega, kao „živi“ dokaz da SNS nije nepobediv, niti toliko jak koliko nam se, ponekad, usled naše sopstvene slabosti, to čini i izgleda.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
Nastupi Aleksandra Vučića od pada nadstrešnice do danas
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!