Zaječar zaista jeste i treba da bude primer, pouka i uzor. Pre svega, kao "živi" dokaz da SNS nije nepobediv, niti toliko jak koliko nam se, ponekad, usled naše sopstvene slabosti, to čini i izgleda
U politici i životu često – zapravo, najčešće – imamo posla sa situacijama u kojima nije baš najjasnije da li je čaša „polupuna“ ili „poluprazna“. To jest, u kojima nije sasvim načisto da li su stvari dobre ili loše, crne ili bele – a uglavnom nisu ni jedno ni drugo, nego upravo negde između ta dva pola.
No, ovoga puta, kada je reč o lokalnim izborima u Zaječaru, suočeni smo sa nešto drugačijom i gotovo obrnutom situacijom – stvar je jasna, ali se naknadnim interpretacijama i spinovima pokušava zamutiti. Naime, na zaječarskim lokalnim izborima lista SNS-a, pod vođstvom dugogodišnjeg gradonačelnika Boška Ničića, pretrpela je ozbiljan neuspeh, uprkos tome što je najveći deo opozicije bojkotovao ili pozvao na bojkot glasanja. I uprkos tome što je poslednjih nedelja kroz Zaječar, obećavajući kule i gradove, prodefilovala kompletna vladajuća garnitura na čelu sa premijerkom Anom Brnabić i Aleksandrom Vučićem lično. A o „običnim“ ministrima i ostaloj sitnijoj režimskoj boraniji da i ne govorimo.
ŠAMAR JE PUKAO
Da biste se uverili da je SNS pretrpeo neuspeh, ne treba vam komplikovana analiza (još uvek!) nekompletnih i nezvaničnih zaječarskih izbornih rezultata. Dovoljno je samo videti šta je to što, za razliku od desetina puta u sličnim prilikama, ovaj put nismo mogli videti u nedelju uveče na malim i velikim ekranima televizija sa nacionalnom frekvencijom. Nije bilo spektakularnih najava i objava rezultata, nije bilo kajrona i „brejking njuzova“, vanrednih konferencija za medije i direktnog obraćanja iz centrale SNS-a. Nije bilo specijalnog uključenja i čestitke Predsednika, niti žamora razdraganih SNS lica oko njega.
Samo je, takoreći, po službenoj dužnosti, predsednik Izvršnog odbora naprednjaka Darko Glišić u nedelju uveče saopštio da će SNS „imati apsolutnu većinu i u Zaječaru i u Kosjeriću“. Ali je, indikativno, po pitanju Kosjerića bio neuporedivo detaljniji i precizniji („glasalo 72,9 odsto upisanih, a SNS osvojio 67,23 glasa“), dok je za Zaječar samo šturo saopštio da je izlaznost 50 odsto, a da je SNS „negde na 47 odsto osvojenih glasova“.
Tek kasno tokom večeri – a i to nezvanično, iz izvora pojedinih učesnika – moglo se razabrati da je SNS u Zaječaru uzeo tek malo više od četrdeset odsto glasova (41,1) i 24 odbornička mandata, dok je lista „Pobeda za Zaječar“ koju predvodi dr Nenad Ristović osvojila neočekivanih 28 odsto i 16 mandata. Kada se na to doda i solidan rezultat grupe građana „Možemo bolje – Dragana Rašić“ (7,15 odsto i četiri mandata), kao i još dve liste koje su, kako stoje stvari, takođe prešle cenzus sa po oko tri odsto glasova, postaje očigledno da su SNS (plus SPS/JS) i opozicija na izborima u Zaječaru bili praktično izjednačeni – ako opozicija nije čak i u minimalnoj prednosti.
Kolika je bila pometnja u redovima zaječarskih „pobednika“ moglo se uočiti i po tome što je gradonačelnik Boško Ničić u svom prvom obraćanju izjavio: „Prezadovoljni smo postignutim rezultatom.“ Ali je – slučajno ili ne – propustio da kaže procenat glasova koji je njegova lista osvojila i rekao samo broj („blizu 11.000 glasova“). I nije tu samo problem što naprednjački zaječarski rezultat počinje sa brojem 4 – a što je daleko ispod junskim izborima i prorežimskim istraživanjima javnog mnjenja „zacrtanih“ 50 ili 60 odsto. (Mada, bez sumnje, jeste i to, budući da se naprednjaci bukvalno stide da kažu ili priznaju kako bilo gde – a pogotovo, ne daj bože, u Srbiji kao celini – imaju „samo“ npr. nekih 42–45 odsto.)
Ipak, prevashodni problem sa ovim – po SNS – neočekivano skromnim zaječarskim rezultatom jeste u tome što je pre samo devet meseci na junskim parlamentarnim izborima lista „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ u Zaječaru osvojila čak 61,72 odsto glasova – odnosno čak dvadesetak procenata i par hiljada glasova više nego u nedelju. I tu je sada gvint. Naime, SNS sada ili mora priznati da su za svega nekoliko meseci izgubili više od dvadeset procenata i nekoliko hiljada glasova – ili pak reći da ti junski „izbori“ (hmm) baš i nisu bili neki izbori i ne mogu se uzimati kao neki naročit i pouzdan reper.
Neće to, razume se, omesti naprednjake u formiranju vlasti – kako pokazuje, pored ostalog, upravo i zaječarski primer od pre četiri godine – oni većinu uvek mogu da namaknu na ovaj ili onaj, više ili manje „suptilan“ način. Ali je šamar pukao. I zvoni.
A činilo se da će to biti samo još jedan u nizu rutinskih SNS trijumfa i „praznika demokratije“ u naprednjačkom stilu, kakve, uostalom, već godinama gledamo širom Srbije, nezavisno od toga o kakvim izborima i kom rangu takmičenja se radi. Od mesne zajednice do opštine, grada, Pokrajine i Republike, SNS-ova mašinerija gazi i satire sve što joj se nađe na putu. A ono što joj se baš ispreči – ili naknadno kupi i apsorbuje, ili uništi, skloni i ukloni na neki drugi način.
OTUŽNI PRILOZI ZA JEDNU POLITIČKU BIOGRAFIJU
Tako je, uostalom, i Boško Ničić, višedecenijski kontroverzni politički faktor u Zaječaru i čitavoj istočnoj Srbiji nakon poslednjih lokalnih izbora na kojima je uspešno predvodio široku opozicionu (antinaprednjačku) listu, preko noći obrnuo ćurak – i prešao u SNS. A pre toga je godinama odolevao i bio jedan od najglasnijih i najžešćih kritičara Aleksandra Vučića, otprilike u rangu Aleksandra Martinovića ili Nebojše Bakareca – neposredno pre nego što su naprednjački preumili i progledali.
Vrhunac tog Ničićevog otpora bio je upravo te 2017. kada je na ponovljenim lokalnim izborima uzeo 31,9 odsto glasova – jedan procenat više od liste „Aleksandar Vučić – Brže, jače bolje“. U Zaječaru je organizovano veliko narodno veselje. Slavilo se i u Beogradu (i po Tviteru). Po opozicionim političkim salonima bilo je i uzdaha u stilu „takav nam treba“. Skoro svi opozicioni lideri i poslanici učestvovali su u Ničićevoj kampanji, a neki prisutvovali i pomenutoj proslavi. A onda je – samo par dana kasnije – Boško Ničić objavio da „zarad stabilnosti vlasti i prosperiteta Zaječara“ ulazi u koaliciju sa naprednjacima. A kasnije je „kolektivno“ ušao i u SNS. Ostalo je istorija. Odnosno, otužni prilozi za jednu političku biografiju koja je – čini se – u nedelju uveče neslavno završila svoju dugu političku odiseju.
DA LI SU ZAJEČARSKI REZULTATI REPREZENTATIVNI ZA SRBIJU
U najkraćem: nisu reprezentativni, ali jesu indikativni. Možda i zato što su, geografski i istorijski, rodno mesto srpskih radikala i radikalizma, Zaječar i istočna Srbija, tradicionalno, tj. od početka obnove višestranačja nisu bili previše skoni radikalskom surogatu zvanom SRS, pa ni njegovom naprednjačkom derivatu. A geografska, politička i saobraćajna skrajnutost poslednjih decenija rezultirala je da Zaječar i u političkom smislu predstavlja neku vrstu „ostrva“, sa dosta autohtonih i „endemskih“ političkih vrsta, rukavaca i izdanaka. Zato se zaječarski slučaj ipak ne može automatski prepisivati i ekstrapolirati.
foto: aleksandar canić / timočka
Iako je većina Srbije za njega čula tek neki dan, doktor Nenad Ristović je već godinama prisutan u zaječarskoj javnosti. Ugledni lekar, godinama visoki funkcioner LDP-a, na prošlim lokalnim izborima (2017) bio je nosilac zajedničke liste DS-a, SDS-a, LDP-a i Nove stranke
(„Dr Nenad Ristović – Pobeda za naš grad“) koja je na tim izborima bila trećeplasirana, sa osvojenih 16,78 odsto glasova i 9 odborničkih mandata. Tako da ovaj vitalni pedesetogodišnjak nipošto nije „novo lice“ na zaječarskoj političkoj sceni, niti je njegova grupacija baš sasvim novo, spontano i samoniklo građansko udruženje. A nešto slično se može reći i za čelnike liste „Možemo bolje“, koji su takođe mahom višegodišnji politički radnici – uglavnom u strankama demokratsko-građanske provenijencije.
Drugim rečima, Zaječar nije baš dobar primer niti potvrda za one koji spas iz aktuelnog političkog karakazana očekuju od političkih „anonimusa“ koji se pojavljuju niotkuda i rešavaju stvari. Ali jeste dokaz da je mit o „apsolutnoj i decenijama neugrozivoj snazi SNS-a“ ipak samo iluzija – i brižljivo negovan mit. Koji se, između ostalog (zapravo, najviše) hrani i održava na nemoći i neslozi opozicionih političkih faktora.
DA LI I KAKVU POUKU OPOZICIJA MOŽE DA IZVUČE
I da li je možda Zaječar primer i dokaz kako je bojkot izbora (bio) greška? Ne. Zapravo, nezavisno od ovog pomalo neočekivanog rezultata, i ovi zaječarski izbori – sa svim nepravilnostima, pritiscima, funkcionerskom kampanjom, džipovima i „sigurnim“ SNS glasovima – samo su još jedna potvrda ispravnosti odluke najvećeg dela opozicije da na takvim izborima ne treba učestvovati. Ne zbog toga što se čekaju neki „idealni“ uslovi – kakvih pod SNS-om, znamo, nikada biti neće – već zato što bi učešće na ovakvim izborima samo dali privid legitimnosti jednoj evidentno nelegitimnoj i autoritarnoj političkoj garnituri i praksi.
Da li se može reći da je Zaječar „početak kraja“ SNS? Ne. Ne može se reći – pored ostalog i zbog pomenute specifičnosti i osobenosti zaječarske političke scene. Ali se može zaključiti najmanje toliko da rezultati prošlogodišnjih parlamentarnih („korona“) izbora nisu i ne mogu biti nikakav politički reper. I da mahanje brojkama od „šezdeset plus“ kada je reč o naprednjačkom rejtingu i snazi (izuzev u nekim relativno malim i socioekonomski i demografski deklasiranim sredinama) nije ništa drugo do politička i analitička manipulacija – na samoj granici bezobrazluka i laži.
Zato, u jednom smislu – i najvažnijem – Zaječar zaista jeste i treba da bude primer, pouka i uzor. Pre svega, kao „živi“ dokaz da SNS nije nepobediv, niti toliko jak koliko nam se, ponekad, usled naše sopstvene slabosti, to čini i izgleda.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Rekonstrukcija vlade i Branko Ružić na N1 nekako su postali ista tema. Kojom logikom, kojim putevima, nejasno je. Jasno je samo da je ovo jedno veliko prepucavanje dve vladajuće stranke, u kom su paramediji i megafoni vlasti samo sredstvo za slanje kriptičnih poruka na relaciji SNS–SPS. Niko se tu ne obraća građanima, niti su oni bitni
Šta će biti sa jednim bračnim parom i osam samaca na Slanačkom putu 51 kojima preti iseljenje? Ko je odgovoran? Šta kaže Grad, a šta izvršitelj Ratko Vidović? Konačno, zbog čega su građani u ovome duplo oštećeni i zašto mogu da se žale jedino sudu na Kipru
Intervju: Milena Božović, tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu
“Imaćemo povlašćene okrivljene. To će biti oni koje tužilac odluči prve da sasluša. Prvi okrivljeni će se saslušavati bez prisustva ostalih okrivljenih i njihovih branilaca. Kod drugog okrivljenog po redu saslušavanja, tokom davanja iskaza, moći će da prisustvuje samo prvi koji je saslušan sa svojim advokatom. Dakle, kada poslednji dođe na davanje iskaza kod tužioca, svi već saslušani sa svojim braniocima moći će da prate njegovo izlaganje i postavljaju mu pitanja, a on nije imao prava da ta pitanja postavlja njima. Kako će tužilac određivati i po kojim kriterijumima kog okrivljenog će prvog da sasluša, a koga kao drugog ili trećeg ili poslednjeg, nije propisano”
U Srbiji ima oko 3.600 kladionica, što je skoro duplo više od broja osnovnih i srednjih škola. U manjim gradovima su, pored pekara i apoteka, uglavnom jedini objekti. Ali fizičke kladionice danas čak više nisu ni potrebne da bi se razvila zavisnost od kocke jer se sve više mladih kocka onlajn. Šta (ne) donose nova zakonska rešenja
Uoči ovogodišnjeg Beograd Prajda, “Vreme” je istraživalo kako je o ovom događaju pisala ekstremna desnica na svojim Telegram kanalima i Iks profilima. Parada “izopačenjačkih nakaza”, “parada bolesnika”, “parada degenerika”, “pederska parada”, “satanistička parada”, “parada srama” samo su neka od živopisnih imena kojima je na društvenim mrežama nazivana Parada ponosa
Pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibija četrnaestoro ljudi, izvesno, privlači veliku pažnju u regionu. Jedan hrvatski medij se, međutim, dosetio kako da zaradi na ovoj nesreći
Ostavka je moralni i lični čin, podnosi se smesta i neopozivo. Umesto toga, posle smrti pod nadstrešnicom vlast obećava da će politički vagati i trgovati, da vidi na koga da svali „odgovornost“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!