Trgovinska komesarka za Evropu Ujedinjenog Kraljevstva Keri Morgan, koja je nedavno posetila Beograd, govori za “Vreme” o ekonomskoj saradnji UK i Srbije, krizi sa NIS-om, Ekspou 27, kao i investicionim potencijalima Srbije koji tek treba da se iskoriste.
“VREME”: Kako biste ocenili trgovinske odnose i ukupnu ekonomsku saradnju između Ujedinjenog Kraljevstva i Srbije? Šta biste istakli kao glavne prednosti i gde vidite najveći prostor za poboljšanje?
KERI MORGAN: Ovo je bila moja prva poseta Srbiji u ulozi trgovinske komesarke Njegovog Veličanstva za Evropu i bilo je važno što sam, iz prve ruke, mogla da se uverim kako se razvijaju naši trgovinski odnosi sa Srbijom. Prošlonedeljna trgovinska konferencija UK i Zapadnog Balkana pod nazivom “Building Futures”, održana u sjajnom novom centru za kreativne industrije i inovacije “Ložionica” u Beogradu, privukla je više od 300 delegata iz kompanija širom UK i Zapadnog Balkana i bila je potvrda prilika koje postoje za rast. To što je predsednik Vučić došao da otvori ovu konferenciju mnogo govori o zajedničkoj ambiciji da proširimo našu ekonomsku saradnju i bila sam oduševljena pozitivnim izveštavanjem u svim medijima.
Naše aktuelne trgovinske odnose bih opisala kao dobre, ali sa puno prostora za rast. Prošle godine, naš trgovinski bilans je prvi put probio granicu od milijardu funti i nastavlja da raste, posebno u nekim od najbrže rastućih sektora ekonomije, poput digitalnih usluga. UK je drugi najveći izvoznik usluga na svetu i one čine 45 procenata našeg ukupnog izvoza. Moderna Industrijska strategija, koja je u UK najavljena tokom leta, ističe kao prioritet osam sektora za rast, među kojima su i čista energija, tehnologija i digital. Ovo će dalje popraviti našu ponudu kompanija koje su među vodećima u svetu u onim granama privrede u kojima Srbija traži stručne partnere i istovremeno obezbediti plodno tlo za rast srpskih kompanija i preduzetnika koji preko Britanije žele da se uključe u globalno tržište.
Srbija ima neke zaista briljantne kompanije u IT sektoru i, naravno, mnoge od njih su povezane sa Ujedinjenim Kraljevstvom kao digitalnom prestonicom Evrope. Ovo je jedan od glavnih razloga što je UK postalo treći najveći partner Srbije u trgovini uslugama. Srbija je takođe izvozno tržište za neke od naših najvećih i najuspešnijih brendova, poput AstraZeneke i Jaguar Land Rovera.
Prošlonedeljna trgovinska konferencija prvenstveno je bila usmerena na sektore infrastrukture i energetike. Oduševljena sam što sam videla toliko odličnih britanskih kompanija zainteresovanih da kroz poslovna partnerstva pomognu Srbiji da ostvari svoje ambicije, da transformiše vašu drumsku i železničku infrastrukturu i da ubrza vašu zelenu tranziciju povećanjem investicija u obnovljive izvore energije. UK može da ponudi ono što je ovom regionu potrebno za uspeh: sa tehnologijom, uslugama i znanjem potrebnim za pokretanje rasta, razvoja i zelene tranzicije, ali i visokim standardima kvaliteta i etike, kako bi se pomoglo Srbiji i njenim susedima da se integrišu u jedinstveno tržište EU.
Srbija se često opisuje kao atraktivna destinacija za strane investicije. Po vašem mišljenju, šta čini zemlju privlačnom za međunarodne investitore i koji sektori pokazuju najveći potencijal? Da li se ovaj profil promenio poslednjih godina?
Srbija ima mnogo prednosti kao potencijalna destinacija za britanske investitore koji žele da prošire svoje globalno prisustvo. Jedna stvar koju sam više puta čula od britanskih kompanija na trgovinskoj konferenciji je da su oduševljeni kvalitetom radne snage u Srbiji. Imate izuzetno sposobne ljude. Takođe je važan i vaš strateški položaj, na raskrsnici između istoka i zapada, u regionu koji beleži jedan od najvećih nivoa rasta u Evropi. Vlada Srbije takođe igra važnu ulogu u podsticanju stranih direktnih investicija, bilo ulaganjem u infrastrukturu ili putem subvencija. Na primer, čula sam da je nova serija Robin Hud u potpunosti snimljena u Srbiji, ali sa uglavnom britanskom glumačkom postavom. Povraćaj poreza koji Vlada nudi filmskim stvaraocima znači da se Srbija sve više prepoznaje kao atraktivna destinacija za kreativne industrije.
Istovremeno, baš kao i Britanija, Srbija će morati da se kontinuirano razvija kako bi pratila korak sa brzim promenama u globalnoj ekonomiji Na primer, kako nivo plata raste, moraćete više da radite kako biste ostali konkurentni kao proizvodna baza. Takođe ćete želeti da ulažete u tehnološki napredne sektore, poput digitala, veštačke inteligencije i biotehnologije, za koje znam da su važni prioriteti za vašu vladu. Ovde partnerstva sa razvijenom ekonomijom poput UK mogu biti izuzetno korisna.
Velika Britanija je napustila Evropsku uniju nakon referenduma 2016. godine, dok Srbija nastavlja da teži članstvu u EU. Po vašem mišljenju, koje bi bile ključne ekonomske koristi za Srbiju ako bi se pridružila EU?
Britanija je napustila Uniju iz sopstvenih motiva, ali mi potpuno razumemo i podržavamo razloge zbog kojih Srbija želi da se pridruži EU. Vaša geografija, istorija i struktura vaše ekonomije se veoma razlikuju od naših. Na jedinstveno tržište EU ide 64% vašeg izvoza, a dodatnih 15% u države CEFTA, koje će se i same pridružiti EU u budućnosti. To se može uporediti sa samo 6% vašeg izvoza koji ide u Kinu, ili svega 3,5% u države Zajednice Nezavisnih Država.
Poučno je pogledati iskustvo vaših suseda koji su se pridružili EU pre 15 ili 20 godina. BDP po glavi stanovnika u Rumuniji i Bugarskoj je porastao šest puta u prvih 20 godina unutar EU. Ovde u Srbiji uspeli ste da razvijete svoju ekonomiju tokom poslednje decenije, ali nedovoljno brzo da smanjite razliku u odnosu na prosek EU. Dakle, dokazi su jasni: pridruživanje EU je logičan izbor za Srbiju i što pre sprovedete važne reforme neophodne za pristupanje, to će stvari izgledati bolje za prosperitet ove države i njenih građana.
Srbija se suočava sa značajnim izazovom u vezi sa sankcijama nametnutim NIS–u. Kako gledate na ovu situaciju? Da li verujete da bi Srbija trebalo da radi na smanjenju svoje zavisnosti od ruskog uticaja, posebno u energetskom sektoru?
Da, apsolutno. Mislim da je svima jasno kako je Evropa bila previše zavisna od Rusije da bi zadovoljila svoje energetske potrebe. U polarizovanom svetu neophodno je diversifikovati svoje ključne dobavljače kako ne biste bili previše zavisni od bilo kog pojedinačnog izvora, posebno kada je taj izvor Rusija. Svi smo videli kako je Rusija spremna da koristi energiju kao političku polugu u državama, uključujući Srbiju, gde gotovo da ima monopol. Poprilično me je iznenadilo što Rusija razgovara sa trećim zemljama o prodaji NIS-a, ali izgleda da nije spremna da ovaj ključni nacionalni resurs proda nazad Srbiji, što bi bio očigledan izbor.
Kao i svi ostali u Evropi, Britanija je naporno radila na uklanjanju naše energetske zavisnosti od Rusije i smanjenju naše zavisnosti od CO2 u celini. Ponosni smo na napredak koji smo postigli, postavši prva zemlja G7 koja je potpuno isključila ugalj iz naše proizvodnje električne energije i nedavno zatvorila poslednju termoelektranu na ugalj. Globalni smo lider u oblastima kao što su eksploatacija energija vetra, hvatanje ugljenika i inovativna goriva. Bilo je sjajno videti mnogo stručnjaka iz Britanije na prošlonedeljnoj trgovinskoj konferenciji, to su ljudi koji mogu pomoći Srbiji da ubrza lokalnu proizvodnju obnovljive energije, dekarbonizuje postojeću industriju i pređe na nova goriva poput vodonika ili nuklearne energije, kao i inovativne tehnologije poput Rols-Rojsovih malih modularnih reaktora (SMR).
U kojim oblastima vidite najveće mogućnosti i najjači potencijal za produbljivanje saradnje između Srbije i Velike Britanije, kao i između Srbije i šire EU?
Jedna od najvećih prilika leži u mogućnosti da pomognemo finansiranje transformativnih infrastrukturnih projekata. Imamo alat koji se zove UK EF (UK Export Finance), putem kojeg britanska vlada daje suverenu garanciju koja omogućava Srbiji da pozajmljuje novac na međunarodnim finansijskim tržištima po našem kreditnom rejtingu, a ne po sopstvenom. To ga čini mnogo jeftinijim i pristupačnijim za vas. Preduslov je da očekujemo da najmanje 20% vrednosti projekata bude sačinjeno od izvoza (roba, mašina, usluga) iz UK. Deluje mi da je ovo win–win situacija i volela bih da vidim da se ovaj instrument još više koristi u regionu. Srbija i kompanije odavde dobijaju pristupačno finansiranje, a takođe se otvara prostor za ulazak na srpsko tržište izuzetnim britanskim kompanijama, koje sa sobom donose vodeću svetsku tehnologiju i stručnost, kao i najviše korporativne standarde.
Obezbedili smo do pet milijardi funti UK EF sredstava samo za Srbiju. Do sada smo pomogli u izgradnji Moravskog koridora i nadam se da ćemo u budućnosti biti uključeni u još mnogo važnih projekata. Bilo je sjajno čuti predsednika Vučića kako govori o novoj železničkoj infrastrukturi koja bi povezala Srbiju sa Bosnom i Hercegovinom i sa Severnom Makedonijom. Na Zapadnom Balkanu, projekti koji povezuju vlade i narode preko granica su neverovatno važni i voleli bismo da pomognemo finansiranje još takvih inicijativa.
Beograd se sprema da bude domaćin Ekspo 2027, koji se promoviše kao velika prilika za unapređenje međunarodne saradnje, privlačenje investicija i jačanje regionalnih veza. Istovremeno, projekat je pokrenuo javnu debatu o njegovim troškovima, procesu planiranja i dugoročnoj održivosti. Iz vaše perspektive, koliko realno Ekspo 2027 može doprineti ekonomskom razvoju Srbije i koje rizike ili neizvesnosti treba uzeti u obzir?
Mislim da je sasvim normalno i prirodno da javnost postavlja pitanja, a možda čak i da bude pomalo skeptična na početku velikog projekta kao što je Ekspo 2027. Sećam se kada smo pobedili na konkursu za održavanje Olimpijskih igara u Londonu 2012. godine. Mnogi ljudi koje poznajem nisu bili ubeđeni da je to dobra ideja, ali na kraju se ispostavilo da je to bio trijumf koji je svetu pokazao sve ono najbolje što Britanija ima da ponudi. Nadam se da će Ekspo 2027 biti prilika i za Srbiju da učini isto.
Jasno je da je održavanje događaja ovih razmera skupo i da građani imaju pravo da znaju da li se novac od poreza koji plaćaju troši efikasno. Tokom Olimpijskih igara u Londonu vredno smo radili kako bismo osigurali da investicije budu održive za budućnost, kako bi postojalo trajno, pozitivno nasleđe za zemlju. Pored nove infrastrukture, Olimpijske igre su nam takođe pružile platformu da osvežimo brend Ujedinjenog Kraljevstva, odnosno način na koji se predstavljamo svetu. Naslanjajući se na Olimpijske igre u Londonu 2012, UK je pokrenula GREAT kampanju, novi nacionalni brend i kampanju čiji je cilj bio da podstakne turizam, studiranje, trgovinu i investicije u UK. Kampanja je bila izuzetno uspešna, nastavlja se i do današnjeg dana, a kopirale su je, na globalnom nivou, i neke druge države.
Transparensi internešenel je takođe pohvalio organizatore Olimpijskih igara za fer i transparentne javne nabavke. Znam da je pitanje korupcije briga za mnoge građane, ne samo u vezi sa izložbom Ekspo 2027, već i šire. Ponoviću, jedna od velikih prednosti rada sa britanskim kompanijama je ta što možete biti sigurni u najviše radne standarde. Britanska kompanija koja prima ili nudi mito bilo gde u svetu može biti odgovorna na sudu u Velikoj Britaniji.
Investitori često ističu važnost vladavine prava, regulatorne predvidljivosti i transparentnosti. Po vašem mišljenju, koje reforme ili poboljšanja u poslovnom okruženju u Srbiji bi najsnažnije podstakli nove investicije ili proširenje postojećih?
Mislim da ste većinu njih već sami naveli. Očigledno je da je prva stvar koju investitori traže stabilno i predvidivo okruženje, tako da je pronalaženje puta kroz dijalog i reforme do rešavanja trenutnih političkih izazova u Srbiji veoma važno. Međutim, britanski investitori nam govore da žele stabilnost i u širem smislu. To znači profesionalne i dobro regulisane institucije koje mogu brzo donositi pravične odluke. To znači sudove koji mogu donositi objektivne presude u trgovinskim sporovima, bez spoljnih uticaja. To znači efikasan i transparentan sistem oporezivanja i administracije koji svodi na minimum mogućnosti za korupciju.
Ujedinjeno Kraljevstvo je na drugom mestu u svetu po “mekoj moći”. To nije samo zbog naše muzike, filmova ili fudbala. To je rezultat snage naših institucija. Investitori znaju da će, ako dođu u UK, biti tretirani pošteno i da će moći da iskoriste našu nisku korporativnu stopu. Dakle, jačanje institucija je najbolji način za poboljšanje poslovnog ambijenta u jednoj državi.
Želim da podelim sa vama još jedno razmišljanje na samom kraju našeg razgovora. Srbija je uzbudljivo i dinamično tržište, ali je takođe i malo tržište, posmatrano iz perspektive britanskih investitora. Zato je bliska saradnja sa vašim susedima i predstavljanje regionalne ponude zaista važno. To je jedan od razloga zašto smo bili oduševljeni što smo ove godine bili domaćini Berlinskog procesa i što smo doprineli izgradnji zajedničkog regionalnog tržišta koje ima za cilj da omogući efikasno kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala širom Zapadnog Balkana. Nadamo se da će ovaj proces regionalne ekonomske saradnje u budućnosti biti i širi i brži. To je u interesu Srbije.
