Srbija bez vlade i bez REM-a

...

Šta ćemo prvo dobiti – novu vladu ili funkcionalni REM? Vlada je u ostavci, a bez REM-a medijski prostor ostaje bez nezavisnog nadzora, prepušten političkom uticaju i propagandi. Oba ova tela ključna su za demokratsko funkcionisanje zemlje, ali proces njihovog formiranja, obeležen zloupotrebama i ignorisanjem zakona, postavlja ozbiljna pitanja o njihovoj legitimnosti i poverenju koje će građani uopšte imati u njih.

Bez jasnih i zakonitih rešenja i za izbor vlade i za izbor REM-a, Srbija rizikuje da ostane zarobljena u začaranom krugu političke nestabilnosti i urušenih institucija. Pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li će građani koji su već pokazali hrabrost na ulicama uspeti da iznude promene koje zemlju mogu vratiti na put demokratskih vrednosti.

VUČIĆ ZA KORMILOM

Srbija se suočava s jednom od najdubljih političkih i institucionalnih kriza u svojoj novijoj istoriji, ali jedno je izvesno – Aleksandar Vučić je i dalje na kormilu. Ostavka premijera, koja je izazvala pad cele vlade, formalno je uzdrmala politički vrh, ali suštinski ništa se nije promenilo. Vučićeva kontrola nad institucijama ostaje netaknuta, dok se zemlja suočava sa političkim vakuumom i blokiranim procesom izbora novih članova Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

REM, telo koje bi trebalo da garantuje slobodu medija i javni interes, već godinama je simbol političke kontrole a ne nezavisnosti. Umesto da proces izbora novih članova bude prilika za jačanje institucije, postao je farsični prikaz zloupotreba. Kandidati iz pet od devet oblasti predlaganja povukli su svoje kandidature ukazujući na nezakonitosti, političke pritiske i sukobe interesa. Istovremeno, Vučićeva dominacija nad medijskim prostorom ostaje čvrsta, a RTS i RTV nastavljaju da ignorišu ključne teme koje potresaju zemlju.

U više od 150 gradova i opština širom Srbije građani protestuju tražeći pravdu i odgovornost. Studenti, koji su se našli u središtu ovih protesta nakon tragičnog pada nadstrešnice u Novom Sadu, brutalno su prebijani i gaženi na ulicama. Njihova borba postala je simbol otpora protiv sistema u kojem je svaki glas neslaganja ugušen, a institucije zarobljene. RTS i RTV, nastavljaju da cenzurišu ili minimizuju ove događaje, dodatno produbljujući krizu poverenja.

U ovom kontekstu, Vučić ostaje centralna figura koja upravlja svim ključnim procesima. Njegova kontrola nad REM-om, medijima i političkim strukturama pokazuje koliko je institucionalni okvir zemlje urušen. REM, koji bi trebalo da bude nezavisni regulator medijskog prostora, sve vreme je ključni alat u njegovim rukama. Umesto da se obezbedi transparentnost i sloboda informisanja, proces izbora novih članova REM-a služi da cementira postojeću političku kontrolu nad medijima.

Dok građani na ulicama traže promene, Vučić upravlja krizom kroz svoje standardne političke strategije – preuzimanje kontrole nad narativom i zadržavanje moći. Ako nova vlada nastane kao puki produžetak postojeće vlasti, bez odgovora na zahteve demonstranata i bez preuzimanja odgovornosti za urušavanje institucija, Srbija će nastaviti da tone u dublju političku i društvenu krizu. Slično tome, REM, formiran kroz političke manipulacije i bez obnavljanja poverenja javnosti, neće biti ništa više od još jednog instrumenta za gušenje slobode medija.

Vučićevo “kormilo” trenutno samo predstavlja zarobljenu državu, ali u sve nemirnijim političkim talasima. Jedino pitanje koje ostaje jeste koliko dugo može upravljati brodom koji tone, dok građani sve glasnije traže promene i odgovornost. Njegova moć je i dalje očigledna, ali podrška iz temelja institucija i poverenje građana svakim danom sve više kopne.

REM ILI VLADA, ŠTA DOBIJAMO PRVO?

Bez zakonitih i transparentnih procesa obnove vlade i REM-a, Srbija rizikuje da nastavi putem duboke krize poverenja građana u institucije koje bi trebalo da rade u njihovom interesu.

Nova vlada, formirana bez odgovora na zahteve studenata i građana koji su masovno na ulicama, neće doneti stabilnost ni rešenja za nagomilane probleme. Umesto toga, biće samo produžetak postojeće političke prakse – ignorisanja glasa naroda i nastavljanja urušavanja demokratskih standarda. Studenti, koji su pokrenuli talas protesta nakon tragičnog pada nadstrešnice u Novom Sadu, već su platili visoku cenu zbog svojih zahteva – mnogi od njih brutalno su prebijeni i zastrašivani. Ako se njihov glas ignoriše, nova vlada neće imati legitimitet da predstavlja interese građana, već će se percipirati kao još jedno sredstvo održavanja postojećeg stanja.

Sa druge strane, REM nije samo regulatorno telo za medijski prostor – on ima ključnu ulogu i u nadzoru izbornog procesa. Njegova sposobnost da osigura ravnopravnu zastupljenost svih političkih opcija u medijima direktno utiče na demokratičnost izbora. Međutim, proces izbora novih članova REM-a, već kompromitovan manipulacijama, političkim pritiscima i povlačenjem većine kandidata, ukazuje na to da bi REM mogao da ostane nepostojeće telo.

U atmosferi u kojoj je medijski prostor zarobljen, a ključne teme od javnog interesa minimizovane ili potpuno ignorisane, REM mora igrati presudnu ulogu u vraćanju poverenja građana. Bez nezavisnog i funkcionalnog REM-a, izborni procesi ostaju izloženi manipulacijama, a sloboda informisanja i dalje će biti ugrožena.

Građani Srbije s pravom zahtevaju odgovornost i reforme, ali su suočeni s političkim aparatom koji nastavlja da ignoriše njihovu volju. Pitanje nije samo šta će Srbija prvo dobiti – vladu ili REM – već da li će ta tela imati moć da povrate poverenje građana i obezbede stabilnost i demokratiju koje su zemlji očajnički potrebne. U ovom trenutku, građani su jedina prava sila koja može osigurati promene, a njihova borba na ulicama predstavlja ključni podsetnik da legitimnost dolazi isključivo iz poštovanja volje naroda.

OGLEDALO DEMOKRATIJE

REM je mnogo više od regulatornog tela – on je ogledalo stanja demokratije u Srbiji. Kao ključna institucija za nadzor medijskog prostora, REM ima potencijal da osigura slobodne i nezavisne medije, a time i informisanost građana. Bez nezavisnog REM-a nema slobodnih medija, a bez slobodnih medija građani ostaju uskraćeni za osnovne informacije koje su ključne za donošenje političkih odluka. To nije samo pitanje tehničkog funkcionisanja medija, već i osnovni preduslov za slobodne i fer izbore, na kojima se gradi demokratija.

Ali kako ostvariti te ciljeve u sistemu gde političke elite čine sve da zadrže kontrolu? Pad Vlade i paraliza REM-a mogli bi biti prilika za početak reformi, ali samo ako građani nastave da vrše pritisak. Demonstracije koje se šire zemljom, inspirisane zahtevima za pravdom i odgovornošću, jasno pokazuju da narod ne veruje institucijama koje ne rade u njihovom interesu.

REM i vlada trenutno simbolizuju dve strane istog problema – institucionalnu zarobljenost i nedostatak poverenja. Da bi se povratilo poverenje, obe institucije moraju da prođu kroz suštinske promene, počevši od poštovanja zakona i transparentnog rada. Građani jasno poručuju da neće prihvatiti ništa manje od toga. Njihov pritisak je ključni faktor koji može preoblikovati ove institucije iz političkih alata u službenike javnog interesa, što je osnova svake funkcionalne demokratije.

BEZ ODGOVORA, BEZ LEGITIMITETA

Da li će nova vlada poslušati zahteve građana sa ulica i odgovoriti na njihove apelacije za pravdom, transparentnošću i odgovornošću? Ili će, poput prethodnih, nastaviti da ignoriše društvene probleme favorizujući političke interese? Takođe, hoće li REM postati nezavisni regulator koji zaista brine o javnom interesu i slobodi medija, ili će ostati još jedan politički alat u rukama vlasti?

Odgovori na ova pitanja definisaće mnogo više od sudbine RTS-a i RTV-a – oni će oblikovati budućnost demokratije u Srbiji. REM nije samo telo koje reguliše medijski prostor; njegova nezavisnost i funkcionalnost direktno utiču na kvalitet izbornog procesa, slobodu izražavanja i pristup informacijama. Bez nezavisnog REM-a, nacionalne televizije i javni servisi će nastaviti da budu propagandni alati, a građani će ostati uskraćeni za nepristrasne informacije potrebne za donošenje informisanih političkih odluka.

U ovom trenutku, Srbija se suočava s izborom – reforma ili produbljivanje krize. Nova vlada, ukoliko ne bude formirana uz poštovanje demokratskih principa i bez odgovora na zahteve građana, rizikuje da postane simbol političke neodgovornosti. REM, ukoliko se ne očisti od političkog uticaja i ne postavi na zdrave zakonske temelje, neće moći da povrati poverenje javnosti niti da osigura slobodu medija. Oba ova tela, ukoliko budu formirana bez legitimnih i transparentnih procesa, nastaviće da budu simboli zarobljenih institucija, dodatno produbljujući jaz između vlasti i građana.

Jedno je sigurno – građani Srbije, svojom borbom na ulicama i jasnim zahtevima za odgovornošću institucija, predstavljaju jedini garant stvarnih promena. Njihova hrabrost u suočavanju s nasiljem, manipulacijama i represijom daje nadu da ovo nije samo još jedna kriza već početak transformacije. Demonstracije širom zemlje jasno pokazuju da građani nisu spremni da prihvate status kvo i da zahtevaju institucije koje rade u njihovom interesu, a ne u interesu političkih elita.

Ovaj trenutak je prilika za promenu, ali i test za Srbiju. Hoće li vlast racionalno primiti poruku koju im građani šalju ili će produbljivati jaz između države i građana? Odgovor će oblikovati ne samo budućnost REM-a i vlade, već i sudbinu cele zemlje. Građani su pokazali da imaju snagu i volju da traže bolje, ali ostaje pitanje da li će institucije i politički lideri konačno pokazati spremnost da odgovore na taj zahtev. Bez odgovora na ove izazove, Srbija će ostati u vakuumu – bez legitimiteta, bez stabilnosti i bez demokratske ­budućnosti.

Autorka je direktorka Građanskih inicijativa